nov
26
2013

„Danski eksperiment“ – Biljna ishrana sačuvala ceo narod od gladi i degenerativnih bolesti

Hindhede2

Dr Mikkel Hindhede kao 75-ogodišnjak, slikano 1937 godine

„Danski ekperiment“ sproveden 1917-1918. godine, u kome je učestvovalo 3 miliona ljudi, je pokazao da ishrana na biljnim namirnicama može da sačuva ceo jedan narod od gladi i da istovremeno doprinese smanjenju stope degenerativnih bolesti.

Ovaj „eksperiment“ nije pripremio tim naučnika, već je proizašao iz zalaganja jednog uglednog lekara, da svoj narod sačuva od masovne gladi u uslovima pomorske blokade. Pošto je oko 3 miliona Danaca bilo obuhvaćeno specifičnim merama za spašavanje od gladi, može se reći da je čitav narod učestvovao u iznuđenom eksperimentu, koji je mnogo pre Velikog kineskog istraživanja dokazao da ishrana zasnovana na biljnim namirnicama može da sačuva od gladi i unapredi zdravstveo stanje i pojedinaca i čitavog naroda.

Doktor Mikel Hinhede (Mikkel Hindhede, 13.02.1862–17.12.1945. g.), u svoje vreme ugledni danski lekar i nutricionista, je još 1920. godine u nedeljniku Američke medicinske asocijacije (The Journal of the American Medical Association – JAMA) objavio članak o „Danskom ekperimentu“ i njegovim rezultatima.

ISTRAŽIVANJA O PROTEINSKOM MINIMUMU

Poseban predmet interesovanja i proučavanja doktora Hinhedea, još od 1885. godine kada je počeo da se bavi lekarskom praksom, bio je blagotvoran uticaj hrane siromašne belančevinama (pretežno vegetarijanske) na zdravlje čoveka. U početku su ovi eksperimenti bili skromnog obima, ali kako je istraživanje odmicalo Hinhede je postao ubeđen, na osnovu čvrstih naučnih dokaza, da vegetarijanska ishrana predstavlja najbolji vid ishrane za čoveka. Od 1910. do 1932. godine, Hinhede bio je načelnik Danske nacionalne laboratorije za proučavanje ishrane. Čuven je po tome što je eksperimentalnim putem dokazao da proteinski minimum, pod kojim se podrazumeva najmanji dnevni unos belančevina koji je neophodno za normalno funkcionisanje organizma, ne predstavlja 100 grama, već da je upola manji. Takođe, tvrdio je da masnoće, iako predstavljaju dragocen činilac ishrane, treba konzumirati vrlo štedljivo. Rezultate istraživanja i ideje doktora Hinhedeja u početku nisu naišle na blagonaklon prijem ni u naučnim krugovima ni kod javnosti, jer je tada bilo uvreženo mišljenje, koje je u velikoj meri i danas prisutno, da proteini predstavljaju najvažniji element ishrane i da su nenadmašni kada je u pitanju očuvanje čovekovog zdravlja. Danska, kao i većina tadašnjih razvijenih zemalja, je postala rob “mita o belančevinama“.  Međutim, situacija se ubrzo promenila.

NUŽDA MENJA SHVATANJA O ISHRANI

Hindhede5

Porodična kuća Dr Hinhedea u danskom gradiču Skanderborgu. U dvorištu ove kuće Dr Hinhede je imao veliku baštu sa puno povrća. Istorijski izveštaji beleže da je njegova cela porodica bila na isključivoj vegetarijanskoj ishrani.

U avgustu 1914. godine je počeo Prvi svetski rat. Britanska kraljevska mornarica je odmah sprovela pomorsku blokadu Nemačke, da bi sprečila doturanje ratnih sirovina i hrane iz nemačkih kolonija i zemalja sa kojima je nemačka vlada sklopila pomorske trgovinske ugovore. Kao posledica ove akcije, glad se poput kuge širila srednjoevropskim zemljama, a u značajnoj meri je zahvatila i ostale zemlje Starog kontinenta, posebno one u Zapadnoj Evropi. Posledice blokade je trpela i Danska, iako formalno neutralna u ratu.

Danska je posedovala veći broj domaćih životinja po stanovniku od Nemačke, dok je istovremeno raspolagala sa upola manje zaliha raži i krompira po stanovniku, zbog čega je morala da uvozi više od polovine ukupne količine žitarica namenjenih proizvodnji brašna za ljudsku ishranu i značajnu količinu kukuruza za ishranu stoke. Tri godine nakon početka blokade, Danska vlada je uvidela da je ovakva praksa u postojećim okolnostima neodrživa. Zbog toga je martu 1917. godine u Danskoj otpočela primena mera za restrikciju hrane, koje je do oktobra meseca bila izuzetno pooštrene. Čelnici vlade su, kako svedoči doktor Hinhede, promenili stavove kada je u pitanju ishrana. Vlada Kraljevine Danske je tada imenovala Hinhedea za specijalnog savetnika za ishranu. Ona ga je zadužila da osmisli plan ishrane koji će sačuvati danski narod od gladi u uslovima oskudice, nametnute pomorkom blokadom.

HINHEDEOV PLAN PREŽIVLJAVANJA

Tri temelja na kojima počiva Hinhedeov plan koji je za cilj imao da Dance zaštiti od gladi su:

1. Na proteinski minimum ne obraćati veliku pažnju: ovaj minimum kod čoveka je toliko mali da je nemoguće ne zadovoljiti ga.

2. Masnoće se smatraju vrednim dodatkom ishrani, ali njihovo prisustvo u njoj nije neophodno;

3. Mekinje se smatraju vrlo dragocenom namirnicom, koju je ljudski organizam u stanju da lako svari.

Hinhede je savetovao da se broj krava smanji na trećinu i da Danci sav krompir i ječam namenjen podmirivanju svinja iskoriste za sopstvenu ishranu. Smatrao je da bi svinje trebalo rasprodati u onoj meri u kojoj je to moguće, a ostatak će uginuti od gladi. Većina tih svinja je zaista uginula od gladi. Kako svedoči Hinhede, poneka svinja je ipak završila na trpezi danskog seljaka, dok stanovništvo koje se nalazilo u gradovima i varošicama uglavnom nije ni okusilo svinjsko meso za vreme trajanja blokade. On kaže da je goveđe meso bilo izuzetno skupo, i da su samo najimućnije porodice, a takvih je u Danskoj bilo malo, mogle sebi da priušte ovu namirnicu. Takođe, on je uspeo u nameri da se sav krompir i žitarice namenjene destilerijama koje su proizvodile vinjak iskoristi za ljudsku ishranu, dok je osigurao da se pola od ukupne količine žitarica namenjenih pivarama nađe na trpezi Danaca u vidu integralnog hleba i kaše.

Dok se u većini evropskih zemalja, poput Nemačke, Holandije i Norveške, vodila rasprava oko toga koliku količinu žitarica treba pretvoriti u belo brašno, Danska je po savetu doktora Hinhedea celokupnu količinu raži kojom je raspolagala pretvorila u integralno brašno, samlevši čitavo zrno. On je takođe savetovao da Danska iskoristi sve pšenične mekinje kao dodatak integralnom brašnu od raži, jer je na taj način stanovnštvo moglo da ispeče izuzetno hranljiv hleb. Hinhede je preporučio da se na trpezi Danaca svakodnevno nađe ječmena kaša. Jedna četrvtina ječma, kojom je raspolagala Danska, pretvorena je u brašno i takođe iskorišćena kao dodatak integralnom hlebu od raži sa pšeničnim mekinjama. U toku poslednje dve godine Velikog rata, Danci su, pored integralnog ražanog hleba sa pšeničnim mekinjama i ovsene kaše, uglavnom konzumirali povrće, naročito krompir i zeleno lisnato povrće, među kojem se naročito izdvajao kupus jer je bio najdostupnija namirnica ove vrste u Dankoj za vreme trajanja blokade. Takođe, vrlo štedljivo su konzumirali mleko i ponekad maslac.

BLOKADA SPASILA DANCE OD DEGENERATIVNIH BOLESTI

Doktor Hinhede kaže da je restrikcija hrane predstavljala posebno interesantan problem za njega. Sada je njegov eksperiment sa hranom bogatom ugljenim hidratima i siromašnom belančevinama poprimio neobične razmere, jer je u njemu silom prilika sudelovalo 3 miliona ljudi, gotovo celokupno stanovništvo Kraljevine Danske. Hinhede je postavio sledeća pitanja vezana za ovaj nesvakidašni eksperiment: Kakav je bio njegov ishod? Kakav je uticaj imao na zdravlje ljudi? Kolika je bila stopa smrtnosti? Hinhede je kao odgovor na ova pitanja dao tabelu u kojoj je prikazan broj smrtnih slučajeva na svakih 10.000 stanovnika Kopenhagena muškog pola, uzrasta od 25 do 65 godina, u periodu od 1. oktobra 1917. do 1. oktobra 1918. godine.

Untitleduyry

Iz tabele se može uočiti da je broj smrtnih slučajeva izazvanih zaraznim bolestima i tuberkulozom opao, zbog poboljšanih higijenskih uslova života, ali se stopa smrtnih slučajeva izazvanih degenerativnim bolestima, na čiju pojavu utiče ishrana, gotovo nije menjala još od 1900. godine. Prosečna vrednost stope smrtnosti od 1900. do 1916. godine je iznosila 100 smrtnih slučajeva na svakih 10.000 stanovnika Kopenhagena muškog pola, dok se nije otpočelo sa restrikcijom hrane, da bi tokom 1918. godine, kada su mere vezane za restrikciju hrane bile izuzetno oštre, prosečna stopa mortaliteta pala na 66 smrtnih slučajeva, što predstavlja smanjenje od čak 34%.

Stopa mortaliteta u Danskoj je od oktobra 1917. do oktobra 1918. godine iznosila 10,4 smrtna slučaja na svakih hiljadu stanovnika. Pre ovog perioda ona nikada nije bila niža od 12,5 smrtnih slučajeva na svakih hiljadu stanovnika. Razlika u stopi mortaliteta od 2,1 smrtnog slučaja na svakih hiljadu stanovnika u okviru populacije koja broji 3.000.000 osoba znači da je sačuvano 6.300 života.

ZAKLJUČCI „DANSKOG EKSPERIMENTA“

huitres copy

Na osnovu informacija sadržanih u tabeli, doktor Hinhede  je istakao da je jasno da glavni uzrok smrti leži u konzumiranju nezdravih namirnica i upotrebi alkohola. On je kao ključni uzrok za nastanak većine bolesti, od kojih pate stanovnici razvijenih zemalja, označio prehranjenost. Prehranjenost podrazumeva 1) unos hranljivih materija u količini koja je veća od one neophodne za za njegovo normalno funkcionisanje usled čega se one pretvaraju u otpadne materije, koje dodatno opterećuju organizam, ili u štetne materije, koje ga truju; 2) povećan unos namirnica čiji sadržaj štetnih materija nadmašuje hranljive sastojke kojima raspolažu. Ovaj problem pre svega nastaje kao posledica konzumiranja jela spremljenih od mesa, koja pojedinca mame u klopku svojim ukusom.

Na osnovu rezultata ovog velikog „Danskog eksperimenta“, Hinhede je zaključio da teška hrana, koju sačinjavaju meso, jaja i beli hleb (koji je u to vreme bio skuplji i smatran je prefinjenijim od integralnog hleba, zbog boje i mekoće brašna od kojeg je izrađivan, i zdravijim od njega, jer je vladala predrasuda da opnu žitarice ili mekinju čovekov organizam teško vari), koju svakodnevno konzumiralo stanovništvo dobrostojećih zemalja, ne samo da nije u stanju da ishrani ljudski organizam već ima pogubno dejstvo po njegovo zdravlje.

Hinhede je bio zagovornik lakto-vegetarijanizma, verovao je da je štedljivo konzumiranje mleka blagotvorno za čovekovo zdravlje, jer sadrži pojedine hranljive materije u kojima povrće oskudeva. Danas je poznato da pravilna kombinacija biljnih namirnica sadrži sve hranljive sastojke (pre svega kalcijum i proteine) kojima raspolaže mleko. Takođe, uzgoj krava i proizvodnja mleka se u vreme kada je Hinhede napisao ovaj članak bitno razlikovala od sistema “industrijskog stočarstva“ koji je danas zastupljen u svetu (gotovo čitav život stoka provodi u skučenom i zatvorenom prostoru, često ogrezla u sopstveni izmet i mokraću; u hranu joj dodaju antibiotike, antidepresive i hormone rasta).

Hinhede je bio siguran da su Nemačka i druge srednjoevropske zemlje mogle da izbegnu glad ili da u značajnoj meri ublaže njene posledice da se njihovo stanovništvo odreklo pretežno mesnog načina ishrane. On je u svom članku iz 1920. godine primetio da je i pored iskustva sa glađu u tadašnjoj posleratnoj Nemačkoj “mit o belančevinama“ bio i te kako prisutan, jer propovednici ovog mita nastavili da ga zastupaju sa nesmanjenom žestinom. Nasuprot njima, Hinhede je isticao da je „neophodno da narod najpre na raspolaganju ima hleba, krompira i povrća“, a da je meso namirnica koja im je najmanje neophodna, tako da Danci nisu imali razloga da žale što su tokom rata usvojili ovakav način ishrane.

Doktor Hinhede je na kraju poslao poruku, koja danas važi, kao što je važila za njegove savremenike: „Ukoliko su ljudi primorani da čekaju da se prvo namiri stoka i svinje kako bi im trpeza obilovala mesom, oni će umreti pre nego što budu uopšte imali priliku da za tu trpezu sednu.

Izvor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *