Enzimi-nosioci zivota
Enzime mnogi naučnici nazivaju nosiocima života, katalizatorima, pokretačima brojnih dešavanja u organizmu, radnom snagom našeg organizma. Enzime možemo naći u živoj, biljnoj, nekuvanoj hrani. Uništavaju se na temperaturama od preko 40°C.Predstavljaju pokretacku izvornu snagu vitalnosti i zdravlja, izvor samog zivota i enenrgije ljudskog bica.
Najdelotvornija i najefektivnija enzimska terapija jesu prirodni cedjeni sokovi.Oni predstavljaju koncentraciju enzima na jednom mestu,prirodnu infuziju koja ce da snabde organizam sa svim revitalizujucim i potrebnim zivotnim sastojcima i elementima za pravilno funkcionisanje.Ako jedete vaše telo će proizvoditi enzime kako bi svarilo hranu. Pritom, ono ne može ništa drugo da radi dok se ne završi taj proces. Poseduje ograničenu količinu energije.Tako da jedna od stvari koju rade sokovi jeste da vašem telu pružaju odmor, pošto su prepuni enzima. Konzumiranjem velikih količina enzima, svojim organima, pankreasu, jetri, sistemu organa za varenje, vi pružate odmor, jer supstance koje sokovi sadrže ne moraju da se razlažu i vare,dopustajuci mu na ovakav naci da usmerava svu svoju energiju u izlecenje i ciscenje problematicnih i obolelih delova…
Da opišemo enzime koristićemo citate različitih autora: „radi se o vrlo specifičnim supstancama koje pokreću vegetativni život u svim biljnim i životinjskim i ćelijama čoveka“; „što je u našoj ishrani sadržano više svežih enzima (sirova biljna hrana), to znači i nastajanje nove energije, uvećana sposobnost odbrane od bolesti, pravilno funkcionisanje žlezda, čišćenje krvi i ćelijskog tkiva od svih vrsta otpadnih materija“; „enzim je supstanca koja hrani telo i održava ga u životu, skriven je u semenu, klijanju i rastu biljaka”; “enzimi su nedokučiva energija života, usko povezana sa svim akcijama i aktivnostima svakog molekula u ljudskom telu, u biljkama i u svim životnim oblicima”…
Jedan lekar iz Nemačke je kazao da enzimi „razgrađuju aterosklerotične naslage, ali i holesterolske šljake, da se staraju oko unutrašnje, ali i spoljašnje lepote, održavaju telo u živahnom, mladalačkom i sposobnom stanju, podižu snagu i izdržljivost, krajnje usporavaju proces starenja, odgovorni su za duševno blagostanje i duhovnu bistrinu, vezuju i izbacuju sve otrove i slobodne radikale, poboljšavaju sposobnost krvi da teče, regulišu odnos kiselina i baza, upravljaju hormonalnim sistemom“.
Bez enzima, dakle, nije moguće ni održavati zdravlje, a kamoli lečiti bolesti. Svaki enzim ima svoju specifičnu ulogu. Enzimi za varenje su, recimo, odgovorni za razlaganje hrane koju jedemo kako bi se hrana što lakše apsorbovala i svarila u tankim crevima. Nezdrava hrana ne sadrži enzime, zato se teško vari i stvara komplikacije u želucu.
Drugi enzimi omogućavaju i pokreću procese da proteini, minerali i vitamini rade ono za šta su namenjeni. Postoji na hiljade enzima, prema nekim istraživanjima oko 5.000. Jedan enzim ne može raditi posao koji je namenjen drugom enzimu, i zato ne sme da ih fali u organizmu jer u suprotnom stižu problemi i bolesti.
Zar onda postoji nešto logičnije za čoveka od konzumiranja biljne presne hrane, u kojoj ima obilje enzima?