Ishrana i telesna veličina
Sada znamo da će vam ishrana sa malo proteina i masti, a bogata složenim ugljenim hidratima iz voća i povrća pomoći da smanjite težinu. Ali šta ako želite da postanete veći? Želja da se bude što je moguće veći rasprostranjena je u većini kultura. Tokom kolonijalnog perioda u Aziji i Africi, Evropljani su čak manje ljude smatrali za manje civilizovane. Telesna veličina je izgleda znak junaštva, muškosti i dominantnosti.
Većina ljudi misli da mogu da postanu veći i jači jedući životinjske namirnice bogate proteinima. Ovo verovanje potiče od ideje da je unošenje proteina (to jest mesa) neophodno za fizičku snagu. Ovo je dugo vremena bilo uobičajeno uverenje u svetu. Kinezi su čak zvanično preporučili ishranu sa više proteina kako bi dobili krupnije sportiste i da bi se bolje takmičili na Olimpijskim igrama.
Životinjske namirnice sadrže „više proteina“ (uistinu sadrže manje), i smatra se da su ovi proteini “boljeg kvaliteta”. Životinjski proteini imaju istu reputaciju u sve modernijoj Kini, kao i svuda. Međutim, postoji problem sa idejom da je unošenje namirnica životinjskog porekla dobar način da se postane velik. Ljudi koji jedu najviše životinjskih proteina imaju najviše slučajeva srčanih bolesti, raka i dijabetesa. U Kineskom istraživanju je, na primer, unos životinjskih proteina bio povezan sa višim i težim ljudima, ali je takođe bio povezan i sa višim nivoom ukupnog i lošeg holesterola. Štaviše, telesna težina, povezana sa unosom životinjskih proteina, bila je povezana sa više slučajeva raka i više bolesti srčanih sudova. Izgleda da biti veći, i navodno bolji, ima veoma veliku cenu. Ali, da li bi nam bilo moguće da ostvarimo pun potencijal rasta, istovremeno umanjujući rizik od bolesti?
U Kineskom istraživanju nisu merene stope rasta dece, ali visina i težina odraslih jesu. Ove informacije su bile iznenađujuće. Unos veće količine proteina je bio povezan sa većom telesnom veličinom (za muškarce i za žene). Međutim, ovaj efekat je prvenstveno bio pripisan biljnim proteinima, jer oni sačinjavaju 90% od ukupnog unosa proteina kod Kineza. Unos životinjskih proteina je zaista bio povezan sa većom telesnom težinom, a unos mleka bogatog proteinima je izgleda takođe bio efektivan.
Međutim, dobre vesti su ove:
Veći unos biljnih proteina je bio blisko vezan sa većom visinom i telesnom težinom. Telesni rast je povezan sa proteinima uopšte, a i životinjski i biljni proteini su efektivni! To znači da osobe mogu da ostvare svoj genetski potencijal za rast i telesnu veličinu i na biljnoj ishrani. Zašto su onda ljudi u zemljama u razvoju, koji unose manje ili nimalo životinjskih namirnica, dosledno manji od ljudi sa zapada? To je zato što je biljna ishrana u siromašnim oblastima sveta obično nedovoljno raznovrsna, nedovoljne količine i kvaliteta, i povezana je sa lošim higijenskim uslovima u kojima preovladavaju dečije bolesti. Pod tim uslovima, rast je smanjen i ljudi ne dostižu svoj genetički potencijal za odraslu veličinu tela. U Kineskom istraživanju, mala visina i težina kod odraslih je bila izrazito povezana sa oblastima koje imaju visoku stopu smrtnosti za plućnu tuberkulozu, parazitske bolesti, upalu pluća ( za visinu), “crevnu opstrukciju” i digestivne bolesti.
Ovi nalazi podupiru ideju da se telesni rast može ostvariti biljnom ishranom sa malo masti, pod uslovom da higijenski uslovi efektivno kontrolišu bolesti siromaštva. Pod ovim uslovima, bolesti obilja (srčane bolesti, rak, dijabetes, itd) se mogu istovremeno svesti na najmanju meru.
Ista ishrana bez životinjskih proteina pomaže u sprečavanju gojaznosti, takođe omogućava ljudima da ostvare svoj pun potencijal rasta pružajući i druge koristi. Ona bolje reguliše holesterol u krvi i smanjuje srčane bolesti i niz tipova raka. Koja je šansa da se sve ove veze (i mnoge druge) koje favorizuju biljnu ishranu javljaju usled čistog slučaja? Krajnje je neverovatno, najblaže rečeno. Takva doslednost dokaza u širokom opsegu asocijacija retka je u naučnim istraživanjima. Oni ukazuju na novi pogled na svet, na novu paradigmu. Prkose statusu kvo, obećavaju nove koristi po zdravlje i zahtevaju našu pažnju.
Literatura:
Moć Ishrane (Kineska Studija) – Dr. Kolin Kembel ,Tomas Kembel II