Nutritivna vrednost i lekovitost paradajza! (+5 recepata za sirova jela)

Zahvaljujući obilju likopena i vitamina C, paradajz (Solanum lycopersicum) po mišljenju stručnjaka predstavlja hranu protiv starenja. Ova dva sastojka potvrđeni su saveznici u borbi protiv slobodnih radikala, pri čemu likopen održava tkiva mladim i elastičnim, a vitamin C kao antioksidans jača imunitet i organizam štiti od infekcija i prehlade.

Paradajz je poreklom iz Srednje i Južne Amerike, a bio je kultivisan još za vreme vladavine Asteka i Inka. U Evropu je prvi put donet na područje Španije i Portugalije krajem petnaestog veka. Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti postao je omiljena salata, hrana i preliv. Danas čini osnovu mediteranske kuhinje, jer se odlično slaže sa brojnim jelima. U ponudi su brojne vrste, poznate kao goveđe srce, kruškasti paradajz, paradajz bez semenki, čeri paradajz, žuti i zeleni paradajz, jabučar… Paradajz je sezonsko povrće od maja do oktobra, ali zahvaljujući plastenicima i staklenicima može da se nađe tokom cele godine.

Njegova crvena boja potiče od likopena koji je karotenoid sa posebnim antioksidansnim svojstvima. Bori se protiv slobodnih radikala štiteći kožu, zbog čega je za vreme sunčanja poželjno jesti što više ovog voća. Ustanovljeno je i da je delotvoran u prevenciji tumora prostate, zbog čega muškarci naročito treba da ga jedu. Paradajz je bogat i belančevinama, beta- karotenom, biljnim mastima, vitaminima A, B, C, D, K, a od minerala gvožđem, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, natrijumom, fosforom. U zavidnim količinama sadrži i lutein, mineralne soli, kofeinsku, hlorogensku i ferulinsku kiselinu, flavonoide, kao i brojne druge korisne sastojke. U manjim količinama sadrži i retke minerale bakar, mangan, bor i kobalt.

Kao niskokalorijska namirnica odlično se uklapa u jelovnik za one koji žele da smršaju i ozdrave, a preporučuje se i za jačanje odbrambenog sistema organizma. Zapravo, paradajz sadrži dosta lekovitih materija zahvaljujući kojima i ima antioksidansno i antiseptično dejstvo, dobar je čistač organizma i diuretik. Pokazao je delotvornost i u lečenju čireva, bubuljica, kao i pojedinih kožnih oboljenja.

Osim toga, povoljno deluje protiv alergija, anemija, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova. Pokazalo se da deluje i protiv bolesti usta, zuba i ždrela, bronhitisa, ekcema, istegnuća mišića i ligamenata. Na spisku bolesti su i katarakta, migrena, osteoporoza, povišeni holesterol, poremećeni krvni pritisak, neplodnost, ali i sinuzitis, uganuća, hipertireoza…

Paradajz predstavlja jednu od najzdravijih namirnica, koja može da zaštiti od mnogih bolesti. Paradajz je najdelotvorniji kao sok, pokazala su istraživanja. Kao napitak reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma. Ukoliko nije slan snižava krvni pritisak, popravlja krvnu sliku delujući protiv malokrvnosti, reguliše varenje, efikasan je i protiv bolesti jetre, pankreasa i reume. Sok od paradajza preporučuje se i kod premora, jer krepi i čisti organizam, a telo oslobađa od neprijatnih mirisa. Dobar je i prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih bolesti i bolesti mokraćnih organa.

Naučna istraživanja pokazuju i da sok smanjuje slepljivanje trombocita, te na taj način sprečava trombozu, naročito kod osoba sa dijabetesom tip 2. Inače je poznato da dijabetičari imaju povećan rizik od nastanka tromba, koji je u daljem toku bolesti najčešći uzročnik infarkta srca i mozga. Zato se i preporučuje konzumiranje soka od paradajza. Srčani bolesnici bi iz istog razloga trebalo da koriste sok od paradajza koji u sebi ima i zavidne količine kalijuma. Osim toga, ovaj napitak smanjuje nivo lošeg holesterola, a samim tim smanjuje i opasnost od njegovog taloženja na krvnim sudovima. Podstiče i stvaranje crvenih krvnih zrnaca i pravilan rad pankreasa, zbog čega je koristan anemičnim osobama i dijabetičarima. Kada se sok od paradajza koristi kao lek potrebno je dnevno popiti najmanje dva decilitra sveže pripremljenog napitka. Ako se radi o anemiji ili naglom gubitku krvi, neophodno je povećati dnevnu dozu.

Ishrana bogata antioksidansima smanjuje učestalost astme, pokazala su istraživanja australijskih naučnika iz Sidneja. Istraživači su se posebno osvrnuli na paradajz i njegov moćan antioksidans likopen. Praktičnu potvrdu dobili su nakon sedmodnevnog eksperimenta sa trideset pacijenata obolelih od astme. Pacijenti su prvo dobijali hranu siromašnu sa antioksidansima, a zatim su konzumirali ekstrakt i druge proizvode od paradajza bogate likopenom. Dobijeni rezultati su pokazali da suplementi sa likopenom imaju izuzetna svojstva i da ih treba uključiti u terapiju astme.

Paradajz punjen klicama

Sastojci:

– 4 zrela paradajza
– 50 g pšeničnih klica
– 2 kašike začina sa žalfijom
– 1 kašičica suve nane
– vezica mladog luka
– so

Priprema:
Izrezati gornji deo paradajza. Izdubiti kašikom unutrašnjost paradajza i staviti u posudu. Dodati sitno seckani luk i sa ostalim sastojcima puniti paradajz. Servirati na zelenoj salati.

Paradajz punjen orasima i povrćem

Sastojci:
– 6-7 paradajza, koji mogu da se izdube
– 100 g mlevenih oraha
– 2-3 sitno rendane šargarepe (rendati na delu za
limun)
– pola rendanog celera
– 2 kašike začina sa žalfijom
– 1/2 kašičice bosiljka
– so

Priprema:
Lepo izdubiti paradajz, izdubljeno “meso” lepo iseći, dodati orahe, povrće, začine, po potrebi so i promešati. Filom puniti paradajz. Služiti na listovima zelene salate.

Supa od krastavaca i paradajza

Sastojci:
– 2-3 krastavca
– 2-3 paradajza
– 2 šargarepe
– 2 kašike začina 1
– 1/2 kašičice mirođije
– so
– voda

Priprema:
Krastavac oguliti, i sa paradajzem i šargarepom samleti u mašini za meso, dodati so, začin i mirođiju. Nasuti dovoljno vode, dobro promesati i dosoliti po potrebi. Po želji dodati svež celerov list.

Rižoto od ovsa i kelja

Sastojci:
– 200 g potopljenog ovsa preko noći
– 1/2 glavice sitno izrezanog kelja
– 200 g prokelja
– 2-3 paradajza
– 2-3 cvekle
– 2 kašike lista celer
– so
Začin: 5-6 listova izrezanog bosiljka, sa 3-4 čena belog luka, pomešanog sa 3-4 kašike maslinovog
ulja.

Priprema:
Potopljeni ovas oprati u 2-3 vode, ocediti i staviti u posudu. Dodati začin, malo soli, narendanu cveklu, ostalo izrezano povrće, celerov list i so. Dobro promešati.

Namaz od paradajza i bosiljka

Sastojci:
1 1/2 šoljice semenki suncokreta
10-12 sušenih paradajza
2 kašike ekstra devičanskog maslinovog ulja
sok i korica 1 limuna
1 češanj belog luka
1/2 šolje svežeg bosiljka, naseckanog
1 kašika tamari
himalajska so i biber na ukus

Priprema:
Stavite semenke suncokreta u činiju i pokrite s vodom. Namakati u trajanju od najmanje 4 sata, ako je moguće, ostavite preko noći jer je najbolje. Ocedite i isperite.

Ulijte vodu preko sušenih paradajza i pustiti na 20 minuta ili dok ne omekšaju. Ocedite. Grubo naseckajte paradajz i odvojite. Stavite sve sastojke u multipraktik ili seckalicu i miksajte dok nije postignuta željena konzistencija. Za kremastu teksturu, dodajte paradajz oko jednu do dve kašike. Čuvati u zatvoreno posudi u frižideru do 7 dana.