Belgijanci tvrde: Srbija ne prerađuje životinjski otpad, nego od njega pravi paštete i viršle!

Inđija – Suvlasnik belgijsko – srpske kompanije za preradu životinjskog otpada “Energo zelena” u Inđiji Serž Amej tvrdi da se u Srbiji od 250.000 tona životinjskog otpada (podatak dobijen od Uprave za veterinu za potrebe izveštaja EU) čak 180.000 vrati u ljudsku ishranu kroz paštetu, parizere, viršle i kobasice, umesto da se preradi!?

Amej za “Naše novine” kaže da je Srbija prekršila bileteralni sporazum sa Belgijom o zaštiti stranih investicija u nekoliko članova, a između ostalog neprimenjivanjem Pravilnika o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, zbog čega će verovatno uslediti tužba. Posebno ističe da inspektori ne rade svoj posao, što direktno nanosi štetu zdravlju ljudi.

„Počeli smo da radimo, a istovremeno je počela i sabotaža od konkurencije. Po zakonima EU koje i Srbija primenjuje država ne sme da bude vlasnik ovih fabrika, međutim država je osnovala dve veterinarske ustanove, kafilerije, u Ćupriji i u Somboru, u čijim upravnim odborima su ljudi iz Uprave za veterinu. Te dve ustanove sklanjale su jedan mali procenat uginulih životinja i otpada životinjskog porekla“, tvrdi Amej za “Naše novine”.

Na pitanje koliko je to malo, Amej tvrdi da podaci pokazuju da u Srbiji postoji 250.000 tona otpada od životinja.

„Kapacitet dve fabrike koje je država osnovala su dva puta po 10.000 tona, što znači da uklanjaju 20.000 tona, mada je i to pitanje jer nikada nisu radile punim kapacitetom“, tvrdi Amej.

„Pored njih postoji i fabrika u Bačkoj Topoli koja se bavi preradom otpada treće kategorije. Znači sve tri ukupno su, dok mi nismo počeli da radimo, neškodljivo uklanjale od 30.000 do 40.000 tona od ukupno 250.000. Mi trenutno prerađujemo oko 22.000 tona, što znači da se sve ukupno ukloni oko 60.000 tona, a da najmanje 180.000 negde završi, objašnjava suvlasnik kompanije “Energo zelena”.“

Na pitanje gde završi ostatak otpada, Amej odgovara da “većina završi nazad u ljudskoj ishrani. Ljudi, kao što je više puta pisano, jedu taj otpad kroz viršle, paštete, parizere“.

Da napomenemo fabrike za preradu životinjskog otpada bave se proizvodnjom hrane za životinje, što takođe predstavlja opasnost za ljude, jer ljudi na taj način indirektno, preko životinje konzumenta, unose štetne materije u svoj organizam. Pored štete koja može biti prouzrokovana indirektnim putem, postoje i direktne posledice po životinje konzumente u vidu mnogobrojnih bolesti, tako da je ukupan bilans štete po čoveka biva multiplikovan. Jedna od poznatijih bolesti današnjice koja se prenosi ovim putem jeste Bolest ludih krava(Bovine spongiform encephalopathy – BSE).