Koja je hrana najbolja za nervni sistem?

Mozak predstavlja centralu svim nervima. Za njegovo osnovno funkcionisanje potrebna su mu samo dva sastojka: kiseonik i šećer (glukoza). Ali, za više funkcije mozga, kao što su pamćenje, razmišljanje i samokontrola potrebni su mnogi drugi sastojci.

Ako nedostaje magnezijum, doći će do nervoze i zabrinutosti. Vitamini B grupe imaju najveći uticaj na zdravlje i pravilan rad mozga i nervnog sistema uopšte. Ukoliko nedostaje vitamin B6 pojaviće se nervoza i zamor, a odsustvo vitamina B1 dovešće do depresije i razdražljivosti.

Nezasićene masne kiseline, koje se naročito nalaze u orašastim plodovima, takođe su veoma važne za zdravlje i razvoj nervnog sistema. Sa druge strane, rafinisani (beli) šećer i aditivi, veoma negativno utiču na nervni sistem. U najkraćem, žitarice i orašasti plodovi imaju najbolji balans hranljivih sastojaka potrebnih nervnom sistemu o čemu ćemo detaljnije govoriti.

Badem – za jake nerve

Na farmama Mediterana tradicionalni ručak se sastoji od šake badema, integralnog hleba i jabuke. U pitanju je obrok velike hranljive vrednosti koji prevazilazi meso po količini kalorija i proteina. Proteini iz badema se lako upijaju i imaju kompletan sastav potrebnih aminokiselina.

Kvalitetne masne kiseline čine više od polovine težine badema, a među njima se naročito ističe linoleinska kiselina koja je od velikog značaja za pravilan rad nevnog sistema. Badem je bogat vitaminima B1 i B6, a naročito vitaminom E.Spada među biljke najbogatije kalcijumom (ima ga više od mleka) i fosforom, a zbog idealne ravnoteže ova dva minerala sa fosforom, badem je moćno sredstvo u održavanju stabilnosti mišića i u sprečavanju nervne nadraženosti.

Takođe, badem je voma bogat cinkom, bakrom i manganom koji imaju važne funkcije u telu. Zbog svog sastava i lakog varenja badem mnogi smatraju najvrednijim i najkorisnijim orašastim plodom.

Zelena salata – smiruje nerve

Drevni Rimljani su imali običaj da se prejedaju za večeru, a posle toga su jeli zelenu salatu kao lek za spavanje. Oni koji tragaju za umirujućim efektom hrane trebalo bi da uzimaju zelenu salatu kao glavno i jedino jelo za večeru. Ovaj efekat dolazi od supstanci koje su hemijski slične opijumu, ali su potpuno neotrovne i ne izazivaju zavisnost.

Zelena salata ima relativno visok nivo proteina, a u kombinaciji sa mahunarkama daje sve potrebne aminokiseline čovekovom telu. Samo 100 grama zelene salate daje četvrtinu dnevnih potreba organizma za provitaminom A. Sadrži neophodne vitamine B kompleksa koji održavaju stabilnost nervnog sistema. Veoma je bogata kalijumom, a ima značajne količine kalcijuma, fosfora i magnezijuma, kao i mikroelemente cink, bakar i mangan zbog čega veoma blagotvorno deluje na rad želuca i alkalnost krvi.

Indijski orah – bogatstvo magnezijuma

Indijski orah predstavlja jednu od najvećih riznica magnezijuma među biljkama (ima ga daleko više od mesa, mleka i jaja; jedino semenke suncokreta imaju više magnezijuma od indijskog oraha). Zbog svog visokog sadržaja magnezijuma veoma je značajan za razne metaboličke procese u čovekovom telu, a naročito za prenos nervnih impulsa.

Pošto je takođe bogat vitaminima B1 i B2 (ima ih više nego bademi i orasi) od velike i je koristi za celokupnu stabilnost nervnog sistema.

Veoma blagotvorno deluje u slučajevima nervoze, razdražljivost, slabosti, velike iscrpljenosti i depresije. Takođe, veoma je dobar protiv grčeva, ne samo u mišićima nego i u debelom crevu (kada je crevo nadraženo otrovima) i u arterijama koje hrane srce (usled zakrčenja).

Indijski orah je odličan za pravljenje biljnog mleka – šaka ovog ploda i nekoliko urmi se izmiksa u blender sa 3 dl vode.

Ovas – za nervni balans

U nekim evropskim zemljama postoji praksa da osobe koje pate od nesanice ili nervoze spavaju na dušeku od sena ovsa. Ova praksa ima smisla, jer je poznato da ovas sadrži alkaloid koji umiruje nervni sistem. I dok je u nekim zemljama, kao što je Škotska, kaša od ovsa glavno jelo za doručak, dotle se u Engleskoj ova biljka služila uglavnom kao hrana konjima. Možda odatle potiče izreka: “Škotska ima najlepše ljude, a Engleska najlepše konje.”

U kombinaciji sa leblebijom, ovas zadovoljava sve čovekove potrebe za esencijalnim aminokiselinama. Predstavlja najhranljiviju od svih žitarica. Ovas daje najvažnije hranljive sastojke za pravilno funkcionisanje nervnih ćelija kao što su glukoza (šećer), masne kiseline, fosfor, lecitin i vitamin B1. Kod problema kao što su nervoza, umor, mentalna iscrpljenost, nesanica i depresija preporučuje se konzumiranje ovsa svakog dana. Kada se potopi u vodu nabubri za nekoliko sati i može da se jede sirov.

Brazilski orah – riznica vitamina B1

Najvažnija hranljiva osobina brazilskog oraha jeste veliki sadržaj vitamina B1, koji je veći nego u mesu, mleku i jajima. Zbog toga je ova biljka veoma dobra u suzbijanju razdražljivosti i depresije, kao i poboljšanju koncentracije, pamćenja i nervne stabilnosti. Oni koji žele da prestanu da puše duvan treba obavezno da uključe brazilski orah u svoju ishranu zbog velikog uticaja vitamina B1 na nervni sistem (ovako veliki uticaj imaju još samo pšenične klice, inaktivisani pivski kvasac, semenke suncokreta i pinjoli).

Brazilski orah je bogat proteinima, kao i vitaminom E koji na poseban način podmlađuje čovekove ćelije. Od minerala u ovom orašastom plodu treba istaći fosfor, magnezijum, kalcijum i gvožđe).

Zbog visokog sadržaja masti, od kojih 25% čine zasićene masne kiseline, ne preporučuje se konzumiranje prevelike količine brazilskog oraha u toku dana.

Pinjoli – vrhunska hrana za mozak

Pinjoli imaju veliku hranljivu vrednost, ali se zbog nedostupnosti na tržištu i visoke cene slabo konzumiraju. Sadrže veliki procenat dobrih masti (kao što su linoleinska i pinolenska masna kiselina) koje su važne za adekvatnu građu nerava. Masne kiseline iz pinjola imaju korisno dejstvo na srce i arterije, i smanjuju količinu holesterola u krvi.

Ova biljka je takođe bogata visoko kvalitetnim proteinima, zatim gvožđem, kao i velikim količinama vitaminima B1. Zbog svog visokog sadržaja vitamina B1 i esencijalnih masnih kiselina veoma su dobri kod osoba koje se suočavaju sa depresijom i stresom, kao i sa velikim intelektualnim aktivnostima.

Zbog ujednačenog sadržaja hranljivih materija i minerala veoma su dobri u izgradnji krvi i u borbi protiv anemije.

Zbog velikog procenta masti, pinjole bi trebalo držati u dobro zatvorenoj kutiji da se ne bi užegli.