Šta sve mogu antioksidansi?
Poslednjih desetak godina često imamo priliku da čujemo koliko su antioksidansi važni. Međutim, mnogi ljudi i ne znaju šta su antioksidansi.
Kako i sam naziv kaže, antioksidansi su supstance sposobne da spreče štetne, ali normalne efekte fiziološkog procesa oksidacije u tkivima. Antioskidansi su nutritijenti (vitamini i minerali), kao i enzimi (proteini u telu koji učestvuju u hemijskim reakcijama).
Veruje se da igraju ulogu u zaštiti od hroničnih oboljenja poput kancera, bolesti srca, moždanog udara, Alchajmerove bolesti, reumatoidnog artritisa i katarakte.
Oksidativni stres nastaje kada proizvodnja štetnih molekula slobodnih radikala preraste zaštitnu moć odbrane koju pružaju antioksidanti.
Slobodni radikali su hemijski aktivni atomi ili molekularni fragmenti sa manjkom ili viškom elektrona.
Primeri slobodnih radikala su superoksid anjon, hidroksil radikal, tranzicioni metali poput gvožđa i bakra, kao i ozon.
Slobodni radikali sadrže kiseonik, a najpoznatije su takozvane reaktivne vrste kiseonika (ROS).
Pošto imaju jedan ili više nesparenih elektrona, slobodni radikali su vrlo nestabilni. Oni idu telom kako bi davali ili preuzimali elektrone i tako oštećuju ćelije, proteine i DNK.
Isti oksidativni proces takođe izaziva procese truljenja, rđu gvožđa i kvarenje ulja.
Nemoguće je izbeći štetu slobodnih radikala, jer ih ne dobijamo samo spolja, nego i unutrašnjim procesima organizma.
Oksidansi se razvijaju u našim telima kao normalno aerobno disanje, metabolizam i zapaljenja.
Spoljni slobodni radikali dolaze iz faktora okruženja poput zagađenja, sunčeve svetlosti, napornog vežbanja, rendgenskih zraka, pušenja i alkohola.
Naši antioksidantni sistemi nisu savršeni, tako da se starenjem povećava broj ćelija oštećenih oksidacijom.
Koje namirnice sadrže najviše antioksidanasa?
Beta karoten i drugi karotenoidi: spanać, slatki krompir, kajsije, šparoga, cvekla, brokoli, dinja, šargarepe, kukuruz, kelj, mango, breskve, crveni grejpfrut, bundeva, tikvice
Vitamin C: paprike svih boja, jagode, paradajz, bobičasto voće, brokoli, prokelj, dinja, karfiol, grejpfrut, kelje, nektarine, narandže, papaja
Vitamin E: brokoli, šargarepe, crvene paprike, spanać, orašasti plodovi, seme suncokreta
Cink: mahunarke, orašasti plodovi
Selen: brazilski orasi, špargla, crni luk, klice i mekinje, brokoli, biljka noni…
Prema svim istraživanjima, antioksidansi su važni činioci zdravlja, a neke studije pokazuju da mogu biti efikasni u sprečavanju nastanka nekih vrsta kancera i srčanih oboljenja.
Vitamini C i E, kao i cink i beta karoten mogu smanjiti rizik od bolesti očiju.
Važno je zapamtiti da antioksidansi nisu nikakav “srebrni metak” za sve pretnje kojima je naše telo izloženo. Nipošto ne bi trebalo da zbog pozitivnih informacija koje svakodnevno dobijamo o antioksidansima, padnete u iskušenje da bez ikakvog saveta lekara počnete da uzimate razne suplemente.
Ipak, ishranu svakako možete obogatiti voćem i povrćem, jer osim antioksidanasa, sadrže vlakna, imaju malo kalorija i masti, a ukusni su.