Organski crni luk, sađenje, nega, zaštita

Crni luk je povrće koje je visoko kavlitetna hrana,začin i lek.Gaji se već 4000 godina.Stari Egipćani su zakletvu izrečenu pred lukom vredovali kao najviši obli zakletve.U Evropu je stigao preko Italije.Danas se u svetu uzgajaju brojne sorte luka,a popularni crni luk koristi se za ishranu preko cele godine.Od mineralnih soli najviše ima kalijuma,sumpora i oligo-elemenata,a od vitamina beta-karotin,B1,B2,E,H,K,P i vitamin C.

Dovoljno je u organizam dnevno uneti 80-100 g svežeg luka da se zadovolji dnevna potreba organizma za vitaminom C. Lekovitost luka poznata je na svim meridijanima,a Sloveni imaju izreku : „Luk je lek od sedam bolesti“. Savremena nauka navodi čak petnaestak lekovitih svojstava luka ( diuretičko dejstvo, sprečava infekciju, reguliše šećer u krvi, olakšava iskašljavanje, pomaže pri drugim plućnim problemima itd…) U ishrani se koristi mladi luk kao i zrele glavice.

Agroekološki uslovi

Crni luk pripada porodici lukova i dvogodišnja je biljka. Cvetno stablo se razvija u drugoj godini života,a cvast sadrži i do 1000 cvetova bele ili bledoljubičaste boje. Za organsku baštu uvek, ukoliko to uslovi dozvoljavaju, birati ravne ili blago nagnute terene,i izbegavati mesta gde se vode duže zadržava.Za uspešno gajenje crnog luka zemljište treba da je dobro pripremljeno,da je rastresito i prozračno. Ukoliko je zemljište u bašti još uvek sabijeno, dobro ga pripremiti mašinama ili ašovom ( bar 30 cm dubine) u jesen i prekritim organskim materijalom do proleća.Ukoliko je zemljište već bogato humusom i rastresito,u proleće čim grane sunce, grabuljama skinuti malč i ostaviti da se zemlja ugreje.Pred setvu ili sađenje grabuljama proraditi zemlju,poravnati i tek tada pristupiti sađenju. Crni luk ne podnosi  najbolje kisela zemljišta kao i direktan unos svežeg stajnjaka ili tečnih biljnih đubriva.

Luk je dosta otporan prema niskim temperaturama,seme počinje da niče već na 3-5 c ,ali mu je optimalna temeratura za klijanje ok 22 c kada kože da nikne za 3-5 dana.Rana setva obezbeđuje normalan rast biljaka i očekivano formiranje glavica.Ukoliko se lukovice sade u jesen,un fazi 3-4 lista uspešno mogu da prezime zimu.

Plodored

Veoma je veliki značaj plodoreda i on se mota uzeti u obzir prilikom plana setve ili sadnje.Luk zauzima drugo mesto u plodoredu, za razliku od bliskog rođaka praziluka, koji je zahtevniji po pitanju unosa hraniva.Na istu površinu luk se može vratiti tek treće,a a ko imate uslova tj. dovoljno mesta tek četvrte godine, kako bi se na taj način sprečilo širenje bolesti i štetočina. Dobre predkulture luku su kupus, krastavac, paprika, paradajz…

Setva i sadnja

Crni luk se može proizvesti setvom semena ili sađenjem arpadžika.Sađenje arpadžika se može sprovesti čim spoljašnji uslovi dozvole tj. zemlja se prosuši u rano proleće. Lukovice možete proizvesti same ili ih kupiti gotove.Pri kupovini lukovice ne smeju biti proklijale, uglavno su klasirane, a ukoliko nisu sami ih grupišite po veličini. Sitnije lukovice možete saditi gušće (3-5 cm),a krupnije na većem razmaku.Lukovice se sade na dubinu od 2-3 cm,a količina lukovica je 5-7 kg po aru. Birati osrednje lukovice, a nakon kupvine ih, do sađenja držati na mračnom i suvom mestu.

Sađenej crnog luka obaviti tokom februara,marta i aprila.Luk se u organskoj bašti najčešće sadi združeno sa šargarepom čime se obezbeđuje preventivna zaštita od lukove muve. Redovi mogu biti na razmaku 25-40 cm između redova i 5-10 cm u redu.Ukoliko posadite lukovice gušće,proredićete ih vadeći mladi luk u proleće.Na veličinu glavice utiče mnogo faktora ali je i gustina sklopa mnogo važna.Nakon izvlačnje reda za sadnju, pažljivo zaliti dno kanala, a lukovice blago utisnuti vodeći računa da koren bude sa donje strane, a vegetativni pup gore.

Za ranu potrošnju (mladi luk) sađenje lukovica se može sprovesti i na otvorenom i na zatvorenom prostoru.Birati najsitinije ili krupnije lukovice nego one koje sadite za proizvodnju glavica. U zatvorenom prostoru mladi crni luk se može saditi kao predkultura paradajzu i paprici.Lukovice saditi gusto ( 5 cm uredu, 10 cm između redova ),a maldi luk se može koristiti za jelo čim pera naarstu do  25 cm visine, što je otprilike oko 70-80 dana od sađenja na otvorenom,a aza 4-6 nedelja ukoliko je u zaštićenom prostoru.

Za uspešno gajenje veoma je važno da je žemljište rastresito i ukoliko to nije slučaj,motikama okopavati iznikle biljke i redovno zalivati. Mladi luk može da taguši trava pa ga, nakon što sklopi redove i obavite drugo okopavanje (2-3 nedelje nakon nicanja),ušuškajte u slojeve slame koja će sprečiti pojavu pokorice i isušivanje. Prilkom združene sadnje sa šargarepom vodite računa da ne oštetite mlade biljke i koren zeleni.

Preventiva i zaštita

Prevntivne mere za sve muve jesu: sađenej luka i praziluka zajedno sa šargarepom i nevenom,u toku vegetacije ukloniti svaku oštećenu biljku i uništiti,sledeće tri godine an toj leji ne saditi luk. Domaća sredstva: oparak od rabarbare, sredstvo od buhača, piretrin,biljna ulja.

Zalivanje

Koren luka  je plitak i biljka je osetljiva na nedostatak vode u gornjim slojevima zemljišta.Ovo je izuzetno važno ukoliko u proleće nema dovoljno padavina. Možes se primenjivati sistem kap po kap i navodnjavanje u brazde.

Vađenje i čuvanje luka

Luk se vadi kada lišće počne da se suši,a oko 50-70 % stabljika polegne,tokom prve polovine avgusta. Biljke se mogu vaditi čupanjem ili potkopavanjem. Pera luka odseći bar 2 cm iznad lukovice. Ukoliko je suvo i toplo, lukovice postaviti na mreže ili lese da se dosuše. Ukoliko vremenski uslovi nisu pogodni, kišan je period ili je visoka vlažnost vazduha, izvađeni luk obavezno dosušiti uz dodatak toplote.

Tokom zime glavice crnog luka čuvati na suvom i tamnom mestu, u sandicima ili drvenim gajbicama ili upleten u vence.Ukoliko se dogodi da se luk u ostavi smrzne,ostavite ga da se odmrzne jer neće izgubiti na kvalitetu.

Gajenje na terasi

Mladi luk se uspešno može gajiti na zatvorenim terasama tokom cele zime, a sem arpadžika, za dobijanje mladih sočnih listova mogu da posluže proklijale glavice starog luka. Ukoliko nemate sanduke napunjene zemljom lukovice zasadite u žardinjere.

Autor- Organska bašta- Snežana Ognjenović