Definitivni „nokaut“ kravljem mleku (2. deo)

O mleku pišemo iz razloga što je konzumiranje mleka jedna velika dogma. Tim više zavređuje našu pažnju, posebno jer znamo čemu dogme služe.

MLEKO DANAS

Kada se priča o mleku, jedan deo ljudi sa kojima imate priliku da razgovarate, uveliko se slažu oko toga da je industrijsko mleko nezdravo i da ga ne treba piti. Na žalost, malo je njih uopšte upoznato s holokaustom nasilja koje je potrebno da se dobije to mleko, i to ne spominju. Kako god, isti ljudi ga i dalje konzumiraju. Kada bi svi oni koji zagovaraju mleko iz „eko uzgoja“ uistinu bili dosledni i bojkotovali industrijsko mleko koje se temelji na nasilju i holokaustu, stvari bi bile znatno drugačije. Ali na žalost, to nije slučaj. Ljudi i dalje konzumiraju mleko iz mlečne industrije, jer je ono zastupljeno u mnogim namirnicama i dostupnije je na policama supermarketa. Malo je onih koji uistinu imaju stav i potpuno odbacuju industrijsko mleko i konzumiraju domaće mleko (koje je manje štetno, ali ipak štetno za ljudski organizam), te onih koji imaju kritički stav i potpuno ga izbegavaju (što je sasvim moguće na temelju našeg iskustva i iskustva drugih ljudi). Stoga, ono o čemu se najmanje govori, a za šta smo odgovorni svi, gorka je istina o nastanku mleka.

Mlečna industrija je industrija nasilja i po tome se ne razlikuje od mesne industrije. Stoga, konzumiranje mleka je podržavanje nasilja. Ako mislite da širimo neistine, proverite ove informacije koje su danas dostupne na razne načine. Ljudski konformizam i navike uzrokuju svakodnevno nasilje. Neka slike i činjenice govore same za sebe.

Holandske krave pod neonkama sa vimenima i do 50 kg

Dvadeseti vek, kao nijedan pre, razvio je monstruozne načine sticanja profita, minimalizirajući patnju onih preko čijih se života taj profit ostvaruje. Nikad pre se životinje nisu tretirale bezobzirnije i nikad pre se nije masovno proizvodila tolika količina sistemske okrutnosti u mesnoj i mlečnoj industriji, koliko god ljudi ne hteli čuti tu činjenicu. Ključna stvar je to što je u savremenom društvu životinja, koju čovek iskorišćava, anonimna i skrivena duboko unutar industrijskih kompleksa. To je upravo jedan od osnovnih razloga zašto je pričanje o mleku kao produktu nasilja tabu, a onaj ko priča o njemu je radikal, neznalica, sektaš, ili nešto četvrto. Ali je zapravo radikalan način kako se dolazi do istog mleka.

RADIKALNO MLEKO

Današnji intenzivan industrijski uzgoj je maksimalna eksploatacija životinjskih tela u svrhu ostvarenja što većeg profita. U njima se živa bića srozavaju na nivo neživih objekata i izlažu najgorim patnjama. Postoji čak i termin ‘tehnološke životinje’ koji primerenije opisuje neprirodne uslove mehanizovanih pogona u kojima one provode svoje živote. Smanjenoj osetljivosti za takve činjenice u velikoj meri doprinosi i bajkovito medijsko prezentovanje životinja za hranu. Reklamiranje životinjskih tela i njihovih nusprodukata, uspelo je stvoriti sliku bezvremenske tradicije u kojoj one provode prirodan i bezbrižan život. Savršen primer takve prakse je farmski uzgoj krava muzara, životinja čije se telo verovatno najintenzivnije i najnemilosrdnije zloupotrebljava u svrhu ljudske prehrane.

Veštačko osemenjavanje krava se vrši između ostalog, tako što veterinar gura svoju ruku skoro do ramena u debelo crevo krave.

Veštačka oplodnja – Unutar ovih industrijskih postrojenja, 60% krava je veštački oplođeno (nova tehnologija omogućuje unošenje celog embriona, ne samo semena). To je bitan proces za dobijanje mleka jer je potrebno da krava zatrudni, kako bi proces dobijanja mleka započeo.

Nasilno oplođavanje – su ostali načini oplođavanja ovih životinja. Pri tome se pribavljaju bikovi koji su takođe uzgojeni isključivo za oplođivanje i nakon što dotraju, kolju se i odvoze na preradu. Pri postupku osemenjivanja, krave se siluju od strane bikova. Uprkos tome što se ovde životinje žestoko opiru (jer svaka životinjska vrsta jest maksimalno izbirljiva pri traženju partnera u prirodi), radnici ih teraju da odrade snošaj vezujući kravu lancima unutar uskog boksa dok bika nateraju električnim vodovima da skoči na nju.
Kada krava rodi tele, ono se smesta odstranjuje od svoje majke, te se transportuje u zasebne boksove na drugu stranu industrijskog kompleksa gde neće imati priliku videti svoju majku. Sama svrha dobijanja mleka je da ga dobiju ljudi, stoga su telad ovde višak. Polovina potomstva majki krava dolazi na svet kao muška telad. Budući da nisu u stanju da proizvode mleko, mlečna industrija nema od njih nikakvu korist. Premda nisu isplativi za ‘proizvodnju’ junećeg i goveđeg mesa, kao braća i sestre iz genetski uzgojenih ‘mesnih pasmina’, sva muška telad (i ženska koja predstavljaju višak za mlečnu industriju) dobijaju svoju priliku za služenje čoveku – u proizvodnji telećega mesa.

Muška telad, kao i jedan deo ženske teladi koji predstavlja višak, odvajaju se od majki odmah nakon rođenja. Kolostrum, koji moraju popiti unutar 4-6 sati nakon porođaja, uglavnom se muze iz majki te im se daje pomoću pomagala (bočica i sl.).
Odvajanje teleta od majke predstavlja izuzetan stres za ove emotivne životinje i popraćeno je međusobnim dozivanjem. U nekim slučajevima majke krave pokazuju izražene simptome teskobe i žaljenja nakon razdvajanja od svog deteta što se očitava kroz depresiju, apatiju i ne uzimanje hrane.

Čak i na malim porodičnim gazdinstvima uobičajena i česta praksa je da se teletu i majci potpuno onemogući kontakt. Kao razlog za ovakvo postupanje navodi se ‘zdravstveni’ argument zaštite teleta od infekcija i zaraze. Takođe, preporučena je i praksa da se teletu nikad ne dozvoli da sisa majku. Kao argument, pored zdravstvenog, navodi se ‘opterećivanje vimena’ te onemogućavanje da tele razvije naviku sisanja.

Vime težine i do 50kg predstavlja veliko opterećenje za skelet i slabu muskulaturu izazvanu veštačkom lenjošću

Neke od posledica ne zdravog i ne zdravorazumskog uzgoja krava:
– krave se muzu 2-3 puta dnevno i 7-10 meseci godišnje čak i za vreme trudnoće;
– umesto da proizvodi 3 litre mleka dnevno za svoje tele, ona proizvodi 30 litara mleka ( 10x više);
– težina kravljeg vimena može biti i do 50 kg;
– krava je hranjena koncentratima proteina da bi povećala proizvodnju mleka;
– umesto 20 godina koliko prirodno krava živi, ubijaju ih zbog mesa, već nakon 5 godina (4x kraći životni vek);
– zbog slabih higijenskih uslova i nadzora, uzrokovanih brzinom proizvodnje i količinom krava, metalne cevi koje sišu mleko često prenose infekcije, a često i ozleđuju krave;
– 25% krava mlečne industrije pati od lenjosti svaki dan, dok drugih 25% pati od infekcija poput mastitisa;
– prirodni životni vek krave trajao bi oko 20 godina, ali terana preko svojih mogućnosti, izmorena i bolesna (36%), slabo proizvodeći mleko (28%), nesposobna da se oteli (36%), završava na klanju kad je stara otprilike 5 godina;
– otpad koji krave proizvode, glavni je uzročnik zagađenja voda: krava ispusti oko 200 litara metana, jednog od glavnih uzročnika globalnog zagrevanja.

PROPAGANDA I CENZURA

Krava je u modernoj civilizaciji svedena na biološku mašinu za dobijanje abnormalno velikih količina mleka. Smatra se neživim objektom, prilagođava se propagandi i prezentuje kao nasmejana životinja koja s osmehom daje svoje mleko ljudima.
Neugodne činjenice uspešno se prikrivaju od javnosti prikazivanjem krava u ugodnom okruženju spokojnih života na malim porodičnim farmama, kao što možemo videti na televiziji u reklamama raznih proizvođača mleka u regionu. U ovakvim propagandnim porukama simpatična krava zadovoljno pase na livadi s ostalim kravama ili stoji u osunčanoj štali i poziva svoje tele na doručak, dok prerađivač mleka poručuje „Mi razumemo prirodu“. Mnoge industije mleka u regionu u svojim promotivnim materijalima ističu visoke profesionalne domete i etičke principe, brigu za zaštitu okoline te sponzorstva i donacije u socijalno-humanitarnim projektima.

Međutim istina je sasvim suprotna, činjenica je da je vrlo mali broj krava, čije mleko otkupljuju ove industrije mleka, ikad video travu pod svojim nogama, a razlozi zbog kojih daju više mleka nego što je normalno za ove životinje zasigurno ne leži u prirodnom i ugodnom životu. Ako želite kritički razmišljati i smatrate se svesnima, onda biste trebali obratiti pažnju na sve ove činjenice.
Zbog jeftinije proizvodnje i postizanja najveće težine u najkraćem mogućem vremenu, telad se drže u mračnim drvenim boksovima, toliko uskima da se ne mogu okrenuti ili leći, nego samo stajati na tvrdom podu od letvica. Taj okrutni holandski izum uveden je šezdesetih godina prošloga veka u SAD-u i u neke evropske države kao optimalna metoda proizvodnje teletine. Danas je to standard za sve mlečne fabrike.
Kako bi se dobila poželjna bledoružičasta anemična boja mesa, tele se hrani mlečnom kašom, u kojoj su namerno izostavljeni hranjivi sastojci, uključujući i gvožđe. Većina teladi lišava se i vode, kako bi pojela što više mlečne kaše. Takva prehrana stvara dugu listu bolesti od kojih su najučestalije probavne smetnje i hronični proliv. Nakon kratkog i mučnog života, telad u dobi od tri do četiri meseca završava u klanici.

Deo ženske teladi uzgaja se kako bi zamenio svoje islužene majke. I njih čeka isti put bola dok ih doslovce ne izmuzu do kraja. Tretman životinja koje se koriste u poljoprivrednoj industriji danas postaje važno pitanje za potrošače, a mnogi od njih možda ne bi kupovali sir, kada bi znali cenu koju životinje plaćaju kako bi ga proizvele. S druge strane, većina je ljudi svesna marketinške našminkanosti sveta, kakvog nam obilno isporučuju reklame. Nismo li sakrivci u kreiranju bola, već samim odbijanjem da se suočimo sa činjenicama koje bi uzdrmale naš moralni relativizam?

HORMONI

Postoji jednostavno pravilo – što je veća potrošnja sireva, veća je koncentracija hormona pojedena budući da su sirevi koncentrat suvih sastojaka mleka. Prema stručnom radu endokrinologa dr. Klarka Grosvenora, objavljenom u časopisu Endocrine Reviews, kravlje mleko normalno sadrži 59 bioaktivnih hormona namenjenih intenzivnom rastu teleta, ali kad se kravama muzarama dodaju sintetski hormoni dobijeni genetskom manipulacijom, a namenjeni povećanju količine mleka, mleko postaje opasno za malu decu, naročito za devojčice.
Hormoni svojim delovanjem na nano-molekularnom nivou daleko nadilaze očekivanja proizvođača, koji u stalnoj jurnjavi za povećavanjem profita ne prezaju od nikakvih sredstava pa ni zloupotrebe. Lekari su davno došli do zaključka – što ranija menstruacija kod devojčica, veći je rizik od rane pojave raka dojke.

Koliki je učinak hormona, najbolje se vidi na populaciji koja nije konzumirala mleko i mlečne proizvode već soju i sojine proizvode, u Japanu. Nakon rata, Japan je bio devastiran, a zbog ‘amerikanizacije’ došlo je do promene prehrambenih navika i naglog porasta potrošnje mleka i mlečnih proizvoda. Pedesetih godina 20. stoleća prosečna potrošnja mlečnih proizvoda bila je vrlo mala i iznosila samo 2,26 kilograma. Samo dvadeset godina kasnije ta je potrošnja otvaranjem šoping centara porasla na 53 kilograma po glavi stanovnika, što se odmah odrazilo na ranije sazrevanje mladih Japanki i na porast broja obolelih od raka. Godine 1950. kod japanskih devojčica prva menstracija dolazila je s 15,2 godina, a 25 godina kasnije s 12,2 godina. Danas je, sasvim sigurno, ta granica još niža. Svojim prehrambenim navikama, Amerikanci su u Japan doneli i gojaznost koja ozbiljno preti mladom naraštaju.

U modernoj proizvodnji mleka danas, kravama se daje goveđi hormon rasta dobijen rekombinacijom gena tj. somatotropin. Njega proizvodi poznati Monsanto, plasiran pod naivnim nazivom POSILAC. Njegova svrha je veće istiskivanje vimena kako bi se dobila veća produkcija mleka za 10-15%, a iz veće produkcije mleka dobiće se više sira za popularne čizburgere. Upotreba somatotropina na kravama odobrena je kobnom odlukom FDA (Administracija za hranu i lekove) 1993 godine. Dakle, uprkos upozorenjima zdravstvenih vlasti, kao i bojkota dela farmera, FDA se oglušila budući da je pod snažnim uticajem industrijskog lobija i pritiskom od milijardi dolara prihoda. Dobri poznavatelji fiziologije tvrde da je somatotropin kravama isto što i crack ljudima tj. stimulator koji životinje prestimulira te iscrpljuje do kraja. Zbog toga lako oboljevaju i umiru jer im je oslabljen imunitet.
Igra između zaštitnika ljudskog zdravlja s jedne i onih koji ga žele srušiti s druge strane, nastavlja se. Slično kao što se vodi bitka između proizvođača doping sredstava za sportiste i antidoping kontrole. Pa i kao borba između komotnih, lagodnih ljudi nasuprot onih koji nastoje kritički razmišljati.

HRANA ZA ODOJČAD?

Za kraj, ne bi verovali, ali mleko je uistinu hrana za odojčad! Dakle, služi tome da hrani odojče određene vrste kojoj je namenjeno, dok ono ne pređe na čvrstu hranu. Nijedna životinja nema prirodni nagon da posle odvikavanja od majčinih dojki još uvek i dalje pije mleko. Ali čovek želi ostati večni sisar (konzument mleka).
Od svih životinja na planeti, ljudi su jedina stvorenja koja opet konzumiraju mlečne proizvode drugih vrsta. Ono za šta se pretpostavljalo da je korisna navika je, zapravo, više nego upitno. Naučni dokazi sugerišu da su posledice ove navike razorne, a sve češće se o tome raspravlja i u medijskim tokovima. Zbog ovih činjenica i razornih rezultata naše ´zavisnosti´ od mleka, dobro je preispitati se da li je konzumiranje tuđeg mleka uistinu prirodno i potrebno ljudima? Ljudi koji ne konzumiraju mleko su živi dokaz da nam ono nije potrebno. Konzumiranje mleka je društveno uslovljeno (čitaj: interes profita) čemu svedoči postojanje društava koje uopšte mleko ne konzumiraju. Ono nema nikakve veze s našom obavezom prema zdravlju i prirodi. Već sa ne znanjem.

Ukoliko želite da se više informišete o štetnim posledicama koje mleko uzrokuje kod  ljudi koji ga konzumiraju, pročitajte članak Definitivni „nokaut“ kravljem mleku (1.deo)

Obrada teksta – Kristina Ljubić, saradnik Tinktura Dr Šulca.