Za sve one koji jos uvek lazu sami sebe po pitanju mesa…

Ovaj clanak je namenjen za pravilno edukovanje dobronamernih,svesnih i samokriticnih osoba koje su spremne da kazu same sebi da ipak nisu sasvim u pravu.Da stvari nisu uvek onakve kakvim ih mi prizeljkujemo ,kako bi mi to najvise voleli.Tekst govori i ukazuje na  neupitnu stetnost svih vidova zivotinjskih namirnica bez obzira od koje su zivotinje.Mnogi ljudi uljuljkavaju svoju necistu savest,ubedjujuci sami sebe ,a zatim i svoju okolinu i okruzenje,da odredjene vrste mesa nisu toliko stetne za nas same.Svi se uglavnom  slazu da je svinjsko meso stetno.Ono je katastrofalno pogubno i najstetnija vrsta mesa za nase zdravlje.Ostale vrste mesa nisu nikako zdrave za ljudski organizam,one su samo manje stetne od svinjsog mesa.Konzumiranje namirnica zivotinjskog porekla nije primereno ljudskom organizmu ,nemate nikave koristi od njih i uzrocnik su dugorocnih katastrofalnih posledica po vase zdravlje.

Postoje ljudi koji jedu isključivo ovu hranu ili im je to veći deo ishrane. Vrlo često, pod uticajem propagande, nesavesnih lekara ili neinformisanosti, ljudi kažu da u mesu, mlečnim proizvodima i drugoj ishrani životinjskog porekla ima hranljivih sastojaka bez kojih organizam ne može funkcionisati ili bez koji se mogu javiti zdravstveni problemi.

U ishrani životnjskog porekla ne postoji ništa što nema u biljnoj ishrani, a da je čoveku neophodno i da se ne može nadoknaditi. Redovno konzumiranje životinjskih i veštačkih namirnica dokazano izaziva bolesti. Razlozi za to su koncentracija otrova i štetnih hemikalija, zatim velika količina zasićenih masnih kiselina, holesterola, višak proteina, adrenalina, raznih hormona, virusa, aditiva, teških metala…

“Kad jedemo nešto što za nas nije dobro, odnosno što nije u skladu s našom potrebom za hranom i uravnoteženim uzimanjem hrane, mi patimo. Bolovi i grčevi nas opominju, a s vremenom prepuštaju bolestima i na kraju brojnim hroničnim oboljenjima koja su zahvatila pretežni deo čovečanstva. Često se posledice ne pojavljuju odmah, zahvaljujući enormnoj snazi odolevanja našeg tela to traje danima, mesecima i godinama, sve dok se ne utvrdi ozbiljno oboljenje”, napisao je dr Norman Voker, autor više knjiga o zdravlju koji je umro u 117 godini.

ZASTO JE MESO STETNO?

Mnogi od nas su odrasli sa idejom da meso ili mleko izgrađuju jače telo i da su neophodni za život. To je samo mit.U pitanju je navika i ništa drugo. Meso je najštetnija namirnica koju ljudi jedu.

Jedan od najpoznatijih medicinskih stručnjaka u Americi, doktorka Lorin Dej, predlaže eksperiment svima onima koji vole da jedu meso: „Uzmite jedan hamburger ili šniclu i stavite na kuhinjsku radnu površinu. Ostavite je tamo tri dana, ali grejanje pri tom podesite na 37 stepeni. Pomirišite to posle tri dana“. Dr Dej kaže da će to biti užasan miris. „E to se dešava i u vašem telu. Oko tri dana je potrebno da meso prođe kroz vaša dugačka creva, a temperatura tela je blizu 37 stepeni, tako da meso truli, a mi te toksične proizvode truljenja unosimo u svoj krvotok, a on ga raznosi svuda po telu“.

Zaista se nakon konzumiranja mesa u debelom crevu stvaraju toksične materije, koje se potom sporo izbacuju jer su ljudska creva dugačka, a ishrana životinjskog porekla ne sadrži vlakna koja su neophodna za redovno oslobađanje od otrova(stolica).
Životinjske masnoće iz svih vrsta mesa koje zovemo zasićene se razlikuju od biljnih jer su na temperaturi tela čvrste, dok su biljne masti tečne. Tako čvrste masnoće povećavaju holesterol u krvi, lepe se za zidove krvnih sudova stvarajući, između ostalog, aterosklerozu čije posledice mogu biti infarkt, moždani udar, angina pektoris… Takve masnoće se lepe i za sama creva tako da creva više nisu tako mobilna, što je predvorje za bolesti.

PROTEINI IZ MESA JEDAN OD UZROKA RAKA

Meso je veliki izvor proteina i mnogi ga konzumiraju upravo iz tog razloga. Kada se redovno konzumiraju meso i ostala ishrana životinjskog porekla višak proteina ne može da se uskladišti i iskoristi u telu pa jetra mora da ih razgrađuje.

U pitanju su proteini koji na duže staze izazivaju veću štetu nego korist.U čuvenom „Kineskom istraživanju“ utvrđeno je da su životinjski proteini uzrok nastajanja i razvoja raka. I brojna druga istraživanja pokazuju da je meso uzročnik raka(za detaljnije informacije pogledati knjigu Moć ishrane i studijuRak:uzroci i liječenje).

Meso sadrži mnoge otrove, poput benzopirena, mikroorganizme, viruse, prione, hormone, pesticide, razne štetne hemikalije… Životinja u momentu klanja doživljava stres i adrenalin koji se tom prilikom stvara usled straha ostaje u mesu. Zato su ljudi koji jedu meso, po pravilu, nervozniji, agresivniji, bolesniji… Životinjama, a posebno u inostranstvu, se daju antibiotici i razni „stimulansi“, pa kad se jede meso, a tu spada i belo, sve se to unosi u telo. Da ne govorimo o problemu ludih krava. Takođe, životinje se hrane stočnim koštanim brašnom i to je otpad od drugih mrtvih životinja koji bi po pravilu trebalo da se uništava, a ovako služi kao hrana.

„Ljudi su prisilili stoku da se hrani uginulim životinjama. A onda mi jedemo ta ista goveda, te lešinare. Goveda su postala fabrike za preradu crkotina i leševa. Tako smo dobili meso koje samo izgleda kao meso, ali nije meso. To meso je mešavina truleži iz svakojakih lešina i crkotina, antibiotika, hormona, otrova, virusa, bakterija, priona, dioksina. Ako danas životinje hranimo crkotinama od raznoraznih bolesnih i uginulih životinja, jasno je da i mi jedemo te iste poluraspadnute leševe. Mi danas jedemo crkotine i njihovu krv i njihovo salo i sve gadosti koje su posledica prirodnog procesa raspadanja”, kaže dr Robert Elez.

Sve ove, ali i druge činjenice dokazuju da je meso uzročnik bolesti, poput srčanih, raka, dijabetesa, osteoporoze, i problema kao što su moždani udar, visoki krvi pritisak, holesterol, kamen u bubregu, multiplskleroza, giht, slabljenje jetre, razni virusi, sterilitet… Na primer, hormoni koji se daju stoci za zaustavljanje polnog nagona, i uopšte višak hormona u mesu, utiču na pojavu steriliteta ljudi koji jedu meso.

Na Zapadu imamo epidemiju svih ovih bolesti sa tendencijom povećanja.Ljudi koji često jedu meso, bez dileme, imaju znatno veći rizik da dobiju neku od ovih bolesti, i pravo je čudo ako to uopšte izbegnu.

„Jedan pečeni komad mesa može u sebi sadržati mnogo više kancerogenih materija nego cigareta”, kazao je na jednom predavanju u Beogradu dr Valter Fajt.

Meso sa roštilja je možda i najštetnije, jer proizvodi štetne kiseline i supstance, poput, benzopirena koja je sama po sebi kancerogena, a koja je pronađena i u duvanskom dimu.Jedan od razloga što na nasim prostorima nije stanje tako dramatično jeste što se meso u jednoj meri dobija od životinja sa pašnjaka i uzgajenih iz sopstvenih dvorišta, iako je i to meso štetno i toksično.

RASTE POTROSNJA MESA

Prema procenama međunarodnih institucija, kao što su i Ujedinjene nacije(odsek za hranu i poljoprivredu – FAO), godišnja potrošnja u svetu je oko 300 miliona tona, što je petostruko više nego, recimo, pre četrdeset godina. UN predviđaju rast potrošnje mesa, zbog rasta svetske populacije i prihoda u zemljama u razvoju, za čak još 73 odsto do 2050. godine, što će biti veliki udarac na prirodne resurse koji su ionako ugroženi.

Znamo da se za uzgoj životinja radi dobijanja mesa, pre svega, “troše” velike površine plodne zemlje i voda, uništavaju se šume, zagađuje se okolina, između ostalog, izbacivanjem petine kompletnog svetskog ugljen- dioksida u vazduhu…Suština je da meso nije hrana za ljude, gde god i kako god da je uzgajeno, ono je samo navika koja je kod mnogih prerasla u zavisnost.

Kod nas se cesto  dešava da ljudi kažu za nekoga ko relativno mlad dobije rak ili neku drugu težu bolest:„nije pio, nije pušio, bio je zdrav“.  Preterano ili često konzumiranje mesa može biti glavni uzrok teških oboljenja koje dovode i do smrtnih ishoda.

Zamislimo koliko je rizik po zdravlje veći ako se, uz meso, koriste i druge štetne namirnice životinjskog porekla, i eventualno otrovi poput duvana, alkohola ili kafe.

Takođe, ljudska krv je pretežno bazna ili alkalna(pH vrijednost), a konzumiranjem mesa narušava se ta ravnoteža i krv postaje kisela. Kiselost jeste sustina problema i uzrok svih bolesti. Da bi povratio tu ravnotežu u krvi, organizam povlači kalcijum iz kostiju i stvara bazu, a posledice su sve slabije kosti i otuda bolesti kostiju koje su direktno povezane sa unosom mesa i životinjskih proteina, a ne nikako manjkom unosa kalcijuma.

Postoje slučajevi kada lekari preporučuju meso kako bi se sprečila ili izlečila malokrvnost, ali to je  blago receno pogrešno. Gvožđe iz biljne hrane se, međutim, lakše apsorbuje od gvožđa iz mesa, jer vitamin C koji je prisutan isključivo u biljnoj hrani ima ključnu ulogu u njegovom prebacivanju iz creva u krv. Činjenice ukazuju da su sve vrste mesa štetne, i kada bi se pravila skala po količini štetnosti, crveno meso bi bilo na vrhu, a u okviru njega svinjetina.

BELO MESO STETNO

Kod nas su brojna iskustva da ljudi koji, recimo, imaju povećanu masnoću krvi od lekara dobijaju savet da smanje ili prekinu unos crvenog mesa, a da mogu konzumirati piletinu i ribu. Ne želimo potceniti bilo koga, ali ova konstatacija je totalno neozbiljna,najblaže rečeno smešna. To što je smešno nije toliki problem koliko je opasno. Jeste u pitanju manje štetnije meso nego što je crveno, ali je štetno i uopšte ga ne treba konzumirati kada se rešava problem masnoće ili bilo koji drugi zdravstveni problem, zbog ostalih negativnih efekata koji proizilaze iz takve hrane i njenih sastojaka.Uzgajanje kokošaka, kao i druge stoke, naročito na Zapadu, je najblaže rečeno nehumano i ne može se zamisliti bez otrovnih hemikalija kojima se životinje hrane ili im se daju injekcije kako bi proizvodnja, a samim tim i profit, što više rasli. Na Zapadu su mnoge životinje bolesne, a pojedini tamošnji načini uzgoja ušli su i uveliko ulaze i na vrata u nasim krajievima.

Biljna hrana, pravilno kombinovana, potpuno nadoknađuje meso, s tim da je potrebno malo vremena dok se čovek na to navikne. Posebno su u tom pravcu korisne integralne žitarice, koje su bogate proteinima, ali i drugim vrednim sastojcima…  Ljudi koji ne jedu meso, žive zdravije i duže od onih koji se hrane mesom.

RIBA

Riba spada u vrstu mesa i za nju će mnogi ljudi kazati da je zdrava. Naučno rečeno riblje meso je manje štetno od crvenog i belog mesa, a ne nikako da je zdravo. Riba, pre svega, sadrži holesterol, doduše manje nego ostalo meso. Zavisno od zagađenosti voda, opasnost kod riba je i prisustvo raznih toksičnih materija. Izvesne količine tih materija dospevaju u vode otpadnim industrijskim vodama, erozijom tla, zagađenjima od brodova i na razne druge načine… Mnoge ribe su danas, uostalom kao i druge životinje, bolesne.
Najvrednije u određenom ribljem mesu je sadržaj omega 3 masnih kiselina, koje su neophodne za dobro zdravlje, pre svega za rad srca i uopšte kardiovaskularnog sistema, ali i za prevenciju drugih bolesti. Omega kiseline se, međutim, mogu u potrebnoj meri crpiti iz biljaka, kao što je laneno seme ili bademi, iz biljnih ulja, posebno lanenog, povrća, tako da ribu uopšte nije potrebno jesti iz tih razloga. Istraženo je da riblje ulje, takođe, može izazvati štetne efekte, poput opasnog povećanja vremena zgrušavanja krvi, poremećaja uravnoteženosti vitamina u organizam, povećanja telesne težine…