Aloe vera – biljka koju bi svi trebali da uzgajamo

Aloe veru ne treba posebno predstavljati, čak ni u našoj kulturi koja ne favorizuje prirodne lekove i preparate, svi znaju koliko ekstrakt ovog jednostavnog sukulenta pozitivno utiče na obnavljanje i zaštitu kože, zapravo to je gotovo sve što javnost zna o biljci koja osim neverovatnih nutricionističkih svojstava ima toliko lekovitog uticaja na ljude da s pravom zaslužuje prastari naziv „biljka lek za sve.“

-Osnovne odlike Aloe vere

Aloe vera je vrsta sukulenta – biljaka koje su razvile posebnu vrstu tkiva u svojim listovima, stabljikama i korenima kako bi prikupljale i skladištile vodu. Aloe vera pripada vrsti lisnatih sukulenata, što joj daje prepoznatljivi izgled s nabreklim i mesnatim listovima. Pretpostavlja se da je ova vrsta originalno nastala na području severne Afrike, gde se dan danas mogu pronaći slične vrste.

Mnogi ljudi zamenjuju agavu s Aloe verom. Iako su obe vrste bliski rod lisnatih sukulenata, one se bitno razlikuju. Agava nema lekovita svojstva, umire nakon cvetanja i u svojim listovima ima posebna suknasta vlakna koja liče na vlakna juke, dok Aloe vera preživljava cvat i u svojim listovima ima čisti žele i sok.

-Žalosna istina

Stvar je u tome da Aloe vera uopšte nije obična biljka i da joj prastari naziv „biljka lek za sve“, koji su joj dali stanovnici južne Indije, u potpunosti stoji. Botaničari sa zapada su se krajem XVIII. veka borili kako bi dobili mesto u istoriji dajući joj svoje ime. Nakon početne pomame za biljkom koja je rešavala brojne zdravstvene i nutricionističke probleme, ona polako pada u zaborav kako se farmacija sve više okretala proizvodji sintetičkih lekova i preparata, a naročito nakon Drugog svetskog rata nakon što su patentirani proizvodi počeli uzimati mesto. Aloe vera se ne može patentovati jer je prirodna, biljka dostupna svima i time su njeni preparati namerno izbačeni s tržišta.

-Šta se sve nalazi u Aloe veri?

Aloe vera je prastarim pomorcima, putnicima i trgovcima služila kao dodatak u ishrani i prva pomoć. Žele i sok unutar ove biljke je prepun: vitamina; A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C i E, sadrži i folnu kiselinu i više minerala od kojih najviše ima; magnezijuma, mangana, cinka, bakra, hroma, kalcijuma, kalijuma , gvoždja i 20 vrsta aminokiselina. Za sada je ustanovljeno da žele Aloe vere ima preko 240 hranjivih i lekovitih sastojaka te se s pravom se pitamo je li to zaista sve s obzirom da naučna istraživanja koja se bave ovom biljkom retko dolaze do javnosti.

Gotovo sve Aloe sadrže biljni protein koji se naziva Aloin. Ovaj spoj je služio kao prirodni laksativ sve do 2003. godine kada ga je FDA – vrhovna Američka agencija za hranu i lekove proglasila trećom klasom laksativa i zabranila ga za upotrebu otvarajući vrata sintetičkim i patentovanim laksativima.Aloe vera sadrži brojne fitokemikalije koje imaju bioaktivni potencijal u obliku bezopasnih lektina, emodina, manana, polimanana itd., koji su prirodni insekticidi, antifingicidi i antibiotici.

-Ako pogledate tekstove o Aloe veri na samom inernetu videćete kako se daju brojne kontradiktorne informacije koje namerno zbunjuju javnost o efektivnosti i lekovitosti ove biljke. Kako bismo zapravo otkrili koliko je i zašto Aloe vera važna za očuvanje ljudskog zdravlja i lečenje bolestinavešćemo najvažnija moderna istraživanja.

Aloe vera leči šugu

U istraživanju objavljenom 2009. godine otkriveno je kako Aloe vera uspešno smanjuje simptome šuge. Običan gel napravljen od čistog mesa listova Aloe vere je direktno apliciran na područja sa šugom. Svi pacijenti iz Nigerije koji su se od sredine do kraja 2002. lečili ovim jednostavnim preparatom su se izlečili od šuge, dok je lečenje losionom od benzonata postiglo polovičan uspeh. Od 2002.-2009. su se vodile različite pravne bitke te je na kraju ovaj rad objavljen tek sedam godina nakon eksperimenta sa zaključkom kako žele od Aloe vere ima isti učinak kao i losion od benzonata, koji je naravno patentiran proizvod.

Aloe vera leči oralne probleme i upalu desni

U naučnom istraživanju objavljenom 2011. godine otkriveno je kako ova biljka ima neverovatan učinak na različite oralne probleme. Aloe vera uspešno smanuje zubni kamenac, leči upalu desni, reguliše oralnu floru i ubija opasne bakterije u ustima.

Aloe vera sprečava nastanak raka kože i jetre

Uvaženi Green Med Info je objavo tekst o istraživanju naučnika iz Beograda koji su otkrili kako Aloe vera sprečava nastanak celija raka u koži. Naučnici su direktno primenili Aloe-emodin (spoj iz Aloe vere) na komadiće ljudske kože koju su snažno ozračili. Koža koja nije bila zaštićena Aloe-emodinom ja razvila celije raka dok je koža zaštićena Aloe-emodinom ostala zdrava.

Ovim istraživanjem se potvrdio rad naučnika sa Univerziteta Gachon iz Južne Koreje u kojem se otkrilo kako Aloe-emodin spečava nastanak celija raka u jetri i kako ovaj spoj smanjuje broj kancerogenih celija u jetri. Istraživači su shvatili kako Aloe-emodin sprečava genetičke promene u celijama koje uzrokuju nastanak raka. Osim toga Aloe-emodin snažno deluje na oporavak celija i održavanje njihovog zdravlja jer se zahvaljujući ovom spoju celije regenerišu i revitaliziraju.

Pored emodina naučnici su otkrili još jedan važan sastojak Aloe vere. Reč je o rheinu koji ima snažno dejstvo protiv raka, uključujući i stopiranja progresije rasta tumora i ubijanje celija raka zahvaljujući celijskoj apoptozi.

Naučnici iz Beograda su zaključili kako je Aloe vera najefektivnija ako se koristi u prirodnom obliku zbog brojnih i kompleksnih spojeva koji su manje delotvorni ako se izoluju. Žele Aloe vere sadrži sledeće  lekovite spojeve:

kvercetin (quercetin) koji je jedan od najjačih prirodnih lekova protiv raka, lutonarin, apigenin, kaemferol, isorinenin, isoviteksin, saponarin, lutonarin, klorogeničnu kiselinu, pektičnu kiselinu, kafeičnu kiselinu, feluričnu kiselinu, glikosilkromone, aloeresin B, aloin koji stvara Aloe-emodin, mešavine polifenola, glukana i glukomanana, alkaloide koji Aloi daju neverovatna protivupalna i antioskidantska svojstva i brojna svojstva koja ubrzavaju i katalizuju ozdravljenje i oporavak tkiva.

Pravljenje preparata iz Aloe vere je jednostavno, dovoljno je iscediti sok iz unutrašnjosti lista ove biljke ili te iste listove možete oguliti i koristiti celo meso – žele listova, kako za spoljašnju tako i za unutrašnju upotrebu i naravno ishranu i pravljanje napitaka.

Aloe vera leči opekotine drugog stepena

U istraživanju koje su napravili naučnici s Tajlanda 2000. godine je otkriveno kako direktna primena želea od Aloe vere uspešno leči opekotine drugog stepena, da smanjuje plikove, ubrzava stvaranje novog tkiva, bez obzira da li je reč o žilama, mišićima ili koži koja je izgorela. Aloe vera takođe smanjuje upale i otok izazvane opekotinama.

Kombinacija Aloe vere i meda sprečava nastanak raka

U istraživanju koje je objavljeno 2010. godine otkriveno je kako oralna konzumacija meda i Aloe vere sprečava širenje tumora i nastanak kancerogenih stanica uz pomoć apoptoze kancerogenih celija. Apoptoza je okidanje prirodne smrti celija. Eksperiment je načinjen na uzorku od 256 pacova u koje su implantirana tkiva s malignim tumorima. Nakon 20 dana konzumacije Aloe vere i meda, svi tumori u pacovima su se počeli smanjivati.

Aloe vera je uspešan antiseptik

U naučnom istraživanju objavljenom 2012. godine otkriveno je kako Aloe vera ima snažna antiupalna, antibakterijska, antidijabetička dejstva, tako da da snažno pojačava imuni sistem. Žele od Aloe vere je uspešno ubijao kulture svih najčešćih i najpoznatijih bakterija od kojih ljudi oboljevaju te je ustanovljeno kako ova biljka sprečava nastanak karijesa i peridentalnih oboljenja.

Aloe vera leči lišaj stidnice i sprečava nastanak raka

U naučnom istražianju koje je napravljeno 2008. godine otkriveno je kako galopirajuća erozija tkiva nastala teškim oblikom lišaja i čireva koji najčešće uništavaju tkiva pokrivena sluzokožom, uključujući i stidnicu, može biti uspešno sprečena i lečena konzumacijom i aplikacijom običnog želea od Aloe vere. U zaključku studije stoji kako je žele Aloe vere siguran i efektivan tretman za lečenje vulvalnog lišaja planusa. Ova bolest je toliko opasna da se uglavnom s vremenom pretvori u teške oblike raka.

Aloe vera smanjuje simptome multiple skleroze

U istraživanju Univerziteta Teheran 2010. godine otkrilo se kako Aloe vera uspešno smanjuje simptome multiple skleroze. Najvažnije od svega je da ekstrakt Aloe vere usporava napredak bolesti i obnavlja zaraženo tkivo.

Aloe vera leči leukemiju

U istraživanju naučnika iz Kine 2000. godine otkriveno je kako određeni spojevi iz Aloe vere imaju snažno antileukemijsko dejstvo. Aloe vera ubija celije obolele od leukemije zahvaljujući celijskoj apoptozi.

Aloe vera uništava celije raka u probavnom sistemu

U istraživanju naučnika iz Kine je otkriveno kako Aloe-emodin ima snažno delovanje protiv stanica unutar probavnog sistema. Kinezi nisu uspeli pokazati kako Aloe vera ubija stanice raka i smanjuje tumore ali se primetilo kako Aloe-emodin sprečava nastanak novih tumora dugo nakon konzumacije istoga.

Aloe vera štiti i leči čir na želucu

U naučnom istraživanju iz 2001. godine, koju su napravili naučnici Državnog medicinskog fakulteta Rusije u Moskvi, otkriveno je kako snažna antioksidativna svojstva Aloe vere sprečavaju nastanak čira na želucu i da takođe leče celije zahvaćene čirom i obnavljaju oštećenu sluzokožu.

Ekstrakt od Aloe vere uspešno leči psorijazu

U istraživanju objavljenom 1996. godine otkriveno je kako ekstrakt Aloe vere neverovatno uspešno anulira efekte Psorijaze vulgaris, najčešćeg oblika psorijaze koji se uobičajenim patentiranim lekovima zalečuje ali ne i izlečuje. Iako je u ovom kliničkom istraživanju korištena krema u kojemu se nalazi tek 0,5% čiste Aloe vere, učinci su bili 83,3 posto jači negoli bez Aloe vere.

-Aloe vera se jednostavno uzgaja kao lončanica i ne traži puno nege.

Sasvim uspešno raste u zatvorenim prostorima s konstantnom temperaturom i dosta svetla. Iako na internetu možete naći brojne proizvode od Aloe vere, najzdraviji je sveže isceđeni sok od Aloe vere i očišćeno meso njenih listova. Osim što se Aloe vera može koristiti za površinsku upotrebu, ona je neverovatno  hranjiva i bezopasna za jelo i eventualnu konzumaciju kao piće ili sok. Zbog velike količine, minerala, antioskidansa i vitamina savršen je dodatak u ishrani, a zbog antibakterijskih i antifungicidnih svojstava možemo je koristiti i za obnavljanje mikroflore u probavnom sistemu, čišćenja jetre i slezine i obnavljanja imnog sistema.