Plamen male sveće

Pala je noć.

Čovek uze malu sveću iz kutije, zapali je i poče se s njom penjati dugim spiralnim stepeništem.

– Kuda idemo? – upita sveća

– Penjemo se na kulu, da osvetlimo put brodovima do luke. – prošaputa čovek.

– Ali nijedan brod ne može da vidi moju svetlost! – uzvrati mala sveća

– …Iako tvoj plamen i nije tako veliki, – reče čovek – ti svejedno nastavi da goriš…što jače možeš. A ostalo prepusti meni.

I tako pričajući, njih dvoje stigoše do vrha stepenica, a potom i do ogromnog fenjera na vrhu kule. Čovek približi sveću i s plamenom njenim upali fenjer. I uskoro velika polirana ogledala iza fenjera, reflektujući svjetlost male sveće, raširiše svetlost po moru miljama daleko, osvetljujući put brodovima i putnicima.

***

I kao što plamen jedne obične male sveće ili čak jedne šibice može da raspali ogromnu vatru i da osvetli put stotinama ljudi, tako i iskre tvoje duševne topline i primer tvoje dobrote, mogu korenito da izmene živote, poglede na svet i sudbine ljudi oko tebe, pa čak i ako oni to sami ne razumeju u potpunosti. I baš zbog toga, budi svetlost za ljude koji te okružuju, isto kao i ovaj svetionik koji i u najtamnijim noćima i u najstrašnijim burama, nastavlja jednako da svetli.