jan
21
2014

Beli šećer – podmukli ubica vreba gde ga ne očekujemo

secer 2 1

Rafinisani beli šećer je dokazano štetan za ljudski organizam, a nalazi se u mnogim namirnicama gde ga niko ne očekuje. Rafinisani šećer vezan je za pojavu niza bolesti, kao što su nesanica, vrtoglavica, alergije, manična depresija, kardiovaskularne bolesti, hipoglikemija, gubitak kose, iritacija kože, kvarenje zubi, gojaznost, dijebetes tipa 2, karcinom debelog creva i gušterače.

Šećer može negativno uticati na promene raspoloženja, promene ličnosti, pojavu razdražljivosti, astmu, artritis, bolesti srca, povišeni holesterol i endokrine probleme. Šećer izaziva zavisnost. Šećer otpušta supstancu nalik opijatu koja aktivira deo mozga zadužen za osećaj nagrađivanja i uživanja.

Jedna limenka soka prosečno sadrži 40 grama šećera, a najveći izvori rafinisanog šećera nisu slatkiši već gazirani sokovi.

Konzumacija šećera raste prosečno za jedan posto godišnje, što je veća brzina nego povećanje svetske populacije ljudi. Proizvodnja šećera raste brže od njegove potrošnje, što ga čini sve jeftinijim proizvodom. U poslednjoj deceniji potrošnja šećera povećala se za 23 posto.

Konzumacija rafinisanog šećera organizmu oduzima vitamin B. Manjak vitamina B uzrokuje simptome kao što su jako lupanje srca, hroničan umor, paranoja, anksioznost, nesanica, problem s koncentracijom, problemi s varenjem, osipi i ponovna želja za slatkim.

Mnoge namirnice u svom sastavu imaju skriven šećer. Kečap, hot-dog, hamburger, peciva za hamburgere, puter od kikirikija, pomfrit, umaci za testeninu, majonez, razni umaci za salate i brojna obrađena hrana sadrži šećer, čak i ako ukus te hrane nije sladak. Hrana sa niskim udelom masnoća često sadrži šećer radi boljeg ukusa.

Rafinisani šećer nema hranljivih vrednosti, ali zato ima mnogo kalorije. Ne sadrži ni vitamine, minerale, enzime, masti i vlakna, jer se sve to izgubi tokom procesa obrade. Šećer troši i kalijum i magnezijum, koji su ključni za zdravlje srca.

Usprkos dodatnim kalorijama, istraživanja pokazuju da životinje žive duže konzumacijom obične vode nego konzumacijom vode i šećera. Zbog toga naučnici kažu da je i NIŠTA bolje od šećera.

Kako rafinirsani šećer utiče na telo? Šećer stvara kiselu sredinu u sistemu za varenje, otapa vitamine i minerale u telu, posebno kalcijum neophodan za kosti i zube. Šećer slabi imuni sistem i uzrokuje preteranu proizvodnju enzima za varenje, što vrlo loše utiče na gušteraču. Šećer slabi i funkciju jetre, što može dovesti do povećanog krvnog pritiska, problema s kožom i pojave akni. Rafinisani šećer otežava i protok krvi, ubrzava starenje, donosi dentalne probleme, jača bore i ističe suvu kožu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *