Stopa autizma uvećana za 78 % zbog „programa imunizacije“

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (Center for Disease Control and Prevention) je izdao novi izveštaj u kome saopštava da 1 od svakih 88 američke dece pati od nekog vida autizma – što predstavlja rast od 78% u odnosu na proteklu deceniju. Dečaci su pet puta više skloni oboljevanju od autizma u odnosu na devojčice.

Većina konvencionalnih lekara i specijalista za autizam uporno ignoriše vezu između autizma i velikog broja vakcina koje deca primaju u najranijem razdoblju svog života. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti predviđa da deca pre svog drugog rođendana prime 12 različitih vakcina, od kojih veći broj odmah nakon rođenja.

„Bezbedne vakcine“

Ljudski mozak doživljava najbrži razvoj između šestog meseca i druge godine života. Pre 50 godina, kada je program imunizacije obuhvatao svega 4 vakcine (protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja i malih boginja), autizam je bio praktično nepoznat. Autoimuni poremećaji kod dečje populacije su takođe u porastu – počevši od dijabetesa tipa I (koji je 1950-ih pogađao 1 na svakih 7.100 dece, dok danas pogađa 1 na svakih 400 dece), preko mladalačkog reumatoidnog artritisa i astme, do crevnih poremećaja. Zdravstveni zvaničnici smatraju da je vakcina bezbedna ukoliko se po njenom primanju ne jave teške akutne reakcije – napadi, opstrukcija creva, anafilaktički šok. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti još uvek nije sproveo nijedno istraživanje koje za predmet ima procenu dugoročnih efekata koje njen program imunizacije ima po zdravlje pacijenata.

Pored autizma i hiperkinetičkog poremećaja (Attention-Deficit Hyperactivity Disorder – ADHD), niz drugih neuroloških poremećaja je povezan sa vakcinacijom: encefalopatija (razna oštećenja mozga), epilepsija, grčevi, mentalna zaostalost, depresija, anksioznost, poremećaji centralnog nervnog sistema, paraliza, Gijen-Bareov sindrom, slabljenje vida i sluha, sindrom iznenadne smrti novorođenčeta.

Značaj krvno-moždane barijere

Krvno-moždana barijera (Blood-Brain Barrier), predstavlja polupropustljivu mrežu krvnih sudova sačinjenu od gusto raspoređenih ćelija koje sprečavaju veliki broj materija da napuste krvotok i preko zidova kapilara uđu u moždano tkivo. Ova barijera, koja verovatno može da zaštiti mozak od toksičnih efekata vakcine, nije dovoljno razvijena  po rođenju, što najmlađu decu čini posebno ranjivom prema toksičnim efektima pojedinih vakcina.

Životno doba u kojem krvno-moždana barijera dostiže potpuni razvoj predstavlja predmet rasprave, iako najveći broj stručnjaka veruje da ona “sazreva“ između šestog meseca i druge godine života. Čak i kada je potpuno formirana, krvno-moždana barijera može biti “probijena“ zahvaljujući visokom krvnom pritisku, velikoj koncentraciji određene materije u krvi, mikrotalasima i drugim vidovima zračenja, infekcijama, telesnim povredama i upalama.

Kod dece znaci autizma ne moraju da se ispolje pre druge godine života; a postaju najuočljiviji kada deca počnu da razvijaju komunikacione veštine (govor, brbljanje, gestikulacija, društvene sposobnosti), a onda prestaju sa njihovim razvojem.

Izmena definicije autizma – veštačko smanjenje broja obolelih

Doktori koji rade na dopuni Dijagnostičkog i statističkog priručnika mentalnih poremećaja (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders – DMS), koju objavljuje Američko psihijatrijsko udruženje (American Psychiatric Association), i koja važi za psihijatrijsku “bibliju“, predložili su značajne izmene kada je definicija autizma u pitanju. Ukoliko izmene stupe na snagu 2013. godine kako se očekuje, to će umanjiti broj obolele dece kojima je dijagnostifikovan autizam.

Ovo je bitno iz dva razloga. Prvo, mediji će preneti vest o smanjenju broja obolelih od autizma, i nesumnjivo će razglasiti značajan pad u broju obolelih među dečijom populacijom – što je naravno besmislica. Drugo, veliki broj autora Priručnika je povezan sa farmaceutskom industrijom. Ukoliko se broj autističnih osoba statistički smanji, to znači da vakcine i lekovi nisu odgovorni za pojavu ove bolesti, a samim tim i da je njihova upotreba bezbedna.

Dijagnozu autističnih poremećaja najčešće prati terapija koja se u velikoj meri oslanja na lekove. Najčešće se prepisuju antidepresivi, triciklici, antipsihotici, psihostimulanti (poput “ritalina“) i antianksiotici.

Slučaj Endrju Vejkfild

Britanski lekar Endrju Vejkfild (Andrew Wakefield), autor jednog istraživanja objavljenog u časopisu “Lancet“ doveo je u vezu autizam i vakcine. Vejkfildovo istraživanje je napao Brajan Dir (Brian Deer) kroz seriju članaka u listu “London tajms“. Nakon toga, napao ga je i nizom članaka u Britanskom medicinskom žurnalu (British Medical Journal). Ovaj časopis je zatim optužio Vejkfilda da je počinio vešto smišljenu prevaru, a “Lancet“ je povukao njegovo istraživanje iz štampe.

Od prošlog oktobra, optužbe na račun doktora Vejkfilda su počele da se ruše. Internet- novine “Doba autizma“ (Age of Autism) su objavile: Vejkfildovim kolegama je vraćen ugled; optužbe Glavnog medicinskog saveta, koji je Vejkfildu oduzeo licencu za obavljanje medicinske prakse, su većinom povučene. Britanski medicinski žurnal je uhvaćen u laži jer je tvrdio da su sve optužbe koje su upućene na račun Vejkfilda bile potvrđene od strane uglednih stručnjaka, što nije bio slučaj. Tvrdnje su površno proverene, a jedan od pomoćnika urednika članka je bio član preduzeća koje je podržavala velika farmaceutska kompanija.

u nastavku borbe protiv Vejkfilda, Dir je prošle godine uputio predlog časopisu “Nature“ da napiše članak za njih, u kojem bi napao britanske medicinske vlasti zato što nisu oštrije kaznile doktora Vejkfilda. Časopis “Nature“ je predložio da sklope ugovor, zahtevajući od Dira da sa pravnom i ličnom odgovornošću stane iza svojih reči, i na taj način ih zaštiti od pravnih koraka koji bi mogli da budu preduzeti protiv njih zbog objavljivanja ovog članka. Dir ne samo da je odbio ovaj predlog, već je i javno napao “Nature“.

Vejkfild se preselio u SAD i pokrenuo tužbu za klevetu protiv Brajana Dira, Britanskog medicinskog žurnala i Fione Gudli (Fiona Goodley), urednice ovog časopisa i autorke dva uvodna članka koja su doktora Vejkfilda optuživala za prevaru. U tužbi se tvrdi da Dirov članak i dva uvodna članka „sadrže nepoštenu, nekorektnu, netačnu i nepravednu kritiku otkrića koje je objavio doktor Vejkfild sa 12 koautora“, i „lažne i klevetničke tvrdnje“.

Studija Tima Bolena

U oktobru prošle godine, Tim Bolen, čuveni zagovornik zdravog života i istraživač, objavio je trodelni istraživački članak o saznanjima koje je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti posedovao o razornom dejstvu timerosola u vakcinama i o zataškavanju istih.

Prvi deo se bavi internim istraživanjem ovog centra, sprovedenim 1998. godine, koje jasno pokazuje da se vakcine javljaju kao opasni izazivači autizma, ali je uprava ove agencije izmenila podatke i saznanja do kojih je došla.

U okviru drugog dela razmatra se tužba koju je protiv ovog centra podneo biohemičar Brajan Huker (Brian Hooker), čije je dete obolelo od autizma.

Treći deo pokazuje šokantnu hronologiju koja se tiče primene timerosola u vakcinama namenjenim odojčadima.