Crveni radič: Krepi, osvežava i štiti ćelije
Gorke materije unete iz radiča u ljudski organizam postaju barijera virusnim, bakterijskim, gljivičnim infekcijama kao i kancerogenim bolestima. Radič je povrće koje su koristili još stari Rimljani, a Plinije ga je hvalio zbog dokazanih lekovitih svojstava. Iako je kalorijska vrednost radiča praktično beznačajna, u zavidnoj količini poseduje druge važne sastojke – belančevine, biljne masti, celulozu, kao i ugljene hidrate, od kojih su najviše zastupljeni fruktoza i inulin.
Oni su vrlo važni u ishrani čoveka, posebno inulin koji snižava nivo šećera u krvi i mokraći. Od vitamina u radiču najviše ima vitamina C i B1, B2 i PP iz grupe B, kao karotina. Od minerala najviše su zastupljeni kalijum i magnezijum, kao i gorke materije koje izazivaju apetit. Prisustvo kalijuma obezbeđuje zdravlje mišića, nervnog sistema, srca i krvnih sudova.
S obzirom da je iz porodice tamno zelenog povrća, radič predstavlja izuzetan izvor hlorofila i drugih fito sastojaka koji pozitivno utiču na zdravlje i tite naš organizam od najtežih bolesti.
Hlorofil deluje kao čistač krvi i jetre, a brojni antioksidansi štite od razornog uticaja slobodnih radikala. Na taj način sprečava se nastanak kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i karcinoma. Istovremeno, antioksidansi imaju moć da na prirodan način uspore starenje.
Moderna kultivacija ove biljke počela je u 15. veku, ali su crvene varijacije stvorene tek u 19. Sve nose naziv prema italijanskom regionu iz koga potiču, a najviše se gaje Radiccio di Treviso i Radiccio di Verona.
Crveni radič nije zahtevna biljka, uspeva na gotovo svim vrstama rastresitog zemljišta, traži dosta vlage i jedino ne podnosi visoku temperaturu. Plod je u obliku čvrstih glavica koje obrazuju crveni listovi čija je boja uslovljena posebnim jedinjenjima koja imaju važnu ulogu bioregulatora, ali i čuvara imuniteta.
Crvena boja potiče prevashodno od karotinoida, materije koja štiti ćelije. Najviše je ima u spoljašnjim listovima koji su bogati gorkim materijama poznatim kao intibini. Oni poboljšavaju protok žuči, funkciju jetre i bubrega, organa odgovornih za čišćenje organizma. U stvari, gorke materije olakšavaju izlučivanje toksičnih sastojaka iz tela. Crveni radič ove supstance proizvodi radi sopstvene zaštite, a unete u organizam one postaju barijera virusnim, bakterijskim, gljivičnim infekcijama kao i kancerogenim bolestima.
Ove supstance neutrališu postojeće slobodne radikale i sprečavaju stvaranje novih.
Vlakna kojih dosta ima u radiču olakšavaju rad creva, a korisna su i prilikom mršavljenja, jer usporavaju apsorpciju šećera. Međutim, da bi se postigla potpuna zaštita organizma, poželjno je da se radič jede svež jer gubi lekovito dejstvo ako se čuva u frižideru.
Prilikom kupovine radiča treba voditi računa da listovi budu sveži i čvrsti, bez tamnih promena koje ukazuju da se povrće kvari. Mladi radič najbolje je potrošiti istog ili sledećeg dana od trenutka kupovine. U glavicama radič može da se čuva nekoliko dana u frižideru, a da bi do kraja održao svežinu najbolje ga je čuvati zamotanog u papirnoj kesi. Može da se čuva i u hermetički zatvorenim posudama, kao i vakumiranim plastičnim kesama.
Salata od rukole i radiča (6 osoba)
Sastojci:
2 šoljice lišća rukole
2 glavice radiča
4 – 5 kašika hladno ceđenog maslinovog ulja
1-2 kašike soka od limuna
1/2 kašičice soli
Priprema:
Isprati i osušiti listove rukule. Izrežite radič na komade veličine omanjih zalogaja. U velikoj činiji pomešajte ulje, limunov sok i so. Prilagodite količinu soli i limunovog soka po vašem ukusu. Dodajte rukolu i radič u činiju i mešajte nežno ali temeljno. Servirati odmah.