apr
21
2014

Da li su nasi geni sasvim odgovorni za nastanak bolesti?

geni1

Geni sami po sebi ne odredjuju bolesti. Geni funkcionisu samo aktiviranjem, ili ekspresijom, a ishrana igra kljucnu ulogu u pri odredjivanju koji ce se geni, dobri i losi, aktivirati. Mozemo  slobodno da kazemo da je poreklo svake bolesti genetsko. Nasi geni predstavljaju kod za sve u nasim telima, kako dobro tako i lose. Bez gena, ne bi bilo raka. Bez gena, ne bi bilo gojaznosti, dijabetesa ili srcanog oboljenja. I bez gena, ne bi bilo zivota.

To bi moglo da objasni zasto trosimo na stotine miliona dolara pokusavajuci da odredimo koji geni prouzrokuju koju bolest i kako mozemo da iskljucimo opasne gene. To objasnjava zasto je znacajna kolicina resursa u nauci i istrazivanju zdravlja u prosloj deceniji preusmerena na geneticka istrazivanja. Samo na Univerzitetu Kornel se sakuplja 500 miliona dolara kako bi se oformila “Inicijativa za istrazivanje zivota”. Ova inicijativa obecava da ce “zauvek promeniti nacin na koji se istrazivanje zivota vrsi i predaje na univerzitetu”.Sta je jedan od glavnih ciljeva ovog programa? Integrisanje svake naucne discipline u sveobuhvatni kisobran genetickog istrazivanja. To je najveci naucni napor u istoriji Kornela.

Medjutim, znacajan deo ove usmerenosti na gene je pogresan jer ne uvidja sustinsku stvar: ne ispoljavaju se svi geni u potpunosti i svo vreme. Ako oni nisu aktivirani, ili ispoljeni, ostaju biohemijski uspavani. Geni koji miruju nemaju nikakav efekat na nase zdravlje. Ovo je ocigledno mnogim naucnicima, i mnogim laicima, ali se znacaj ove ideje retko shvata. Sta prouzrokuje da neki geni miruju, a da drugi budu aktivni? Odgovor: sredina, narocito ishrana.

IZGLED HRANE6Da ponovo upotrebimo prethodno poredjenje, korisno je misliti o genima kao o semenju. Kao sto svaki dobar bastovan zna da seme nece rasti i postati biljka ako nema zemljista bogatog hranljivim materijama, vode i sunceve svetlosti. Tako ni geni nece biti aktivirani ako nemaju odgovarajucu sredinu. U nasem telu, ishrana predstavlja sredinski faktor koji odredjuje aktivnost gena. Na primer  geni koji prouzrokuju rak su  pod izrazitim uticajem unosa proteina. U istrazivanjima  je  ustanovljeno da mozemo da ukljucujemo i iskljucujemo lose gene jednostavnom promenom unosa proteina.

Stavise,nalazi Kineskog istrazivanja su pokazali da ljudi priblizno istog etnickog porekla imaju znacajno razlicite stope bolesti. Za ove ljude se kaze da imaju slicne gene, a ipak dobijaju razlicite bolesti u zavisnosti od svoje sredine. Na desetine istrazivanja je dokumentovalo da kada se ljudi sele, postaju izlozeni istom riziku od bolesti koji postoji u zemlji u koju dolaze. Oni ne menjaju svoje gene, a ipak dobijaju bolesti pri stopama koje su retke u njihovoj domovini.

Stavise, videli smo da se stope bolesti vremenom menjaju tako drasticno da je bioloski nemoguce okriviti gene. Za dvadeset i pet godina, procenat nase populacije koji je gojazan se udvostrucio, sa 15% na 30%. Pored toga, dijabetes, srcana oboljenja i mnoge druge bolesti izobilja su bile retke do novije istorije, a nas geneticki kod jednostavno nije mogao znacajno da se promeni u poslednjih 25, 100 ili cak 500 godina.Iako mozemo da kazemo da su geni presudni za svaki bioloski proces, imamo neke veoma uverljive dokaze da je ispoljavanje gena daleko znacajnije, a ispoljavanje gena kontrolise sredina, narocito shrana.

Jos jedna zabluda ovog genetickog istrazivanja je pretpostavka da je razumevanje nasih gena jednostavno. Nije. Nedavno su, na primer, istrazivaci proucavali gensku regulaciju tezine kod jedne vrste malih crva. Naucnici su razmatrali 16.757 gena, iskljucujuci svaki pojedinacno, i posmatrali efekat na tezinu. Otkrili su 417 gena koji uticu na tezinu. Nacin na koji ove stotine gena reaguju medjusobno i sa svojom uvek promenljivom sredinom, dugorocno gledano kako bi uticali na smanjenje ili povecanje tezine, predstavlja neverovatno slozenu misteriju.

geni 3Aktiviranje naseg genetickog koda predstavlja svemir medjusobnih biohemijskih reakcija skoro neverovatne slozenosti. Ovaj biohemijski “svemir” reaguje sa mnogim drugim sistemima, ukljucujuci ishranu, koja sama po sebi predstavlja cele sisteme slozene biohemije. Genetickim istrazivanjima se  krecemo u masivnu potragu sa ciljem da zaobidjemo prirodu i tako cemo zavrsiti u goroj poziciji od one od koje smo poceli.

Da li sve ovo znaci da geni nisu bitni? Naravno da ne. Ako uzmete dve osobe koji zive u istoj sredini i hranite ih tacno istom mesnom namirnicom svakog dana do kraja nihovih zivota, ne bih bio iznenadjen ako bi jedan umro od srcanog udara u pedeset i cetvrtoj godini starosti, a drugi od raka u osamdesetoj godini. Sta objasnjava ove razlike? Geni. Geni nam obezbedjuju sklonosti. Svi smo izlozeni razlicitim rizicima od bolesti zbog razlike u nasim genima. Ali iako nikada ne mozemo tacno znati kom smo riziku skloni, znamo kako da kontrolisemo te rizike. Bez obzira na nase gene, svi mozemo da poboljsamo nase sanse za ispoljavanje odgovarajucih gena obezbedjujuci nasim telima najbolju mogucu sredinu – to jest, najbolju ishranu. Iako su osobe iz gornjeg primera podlegla razlicitim bolestima i u razlicitoj starosti, sasvim je moguce da su obojica mogla da zive jos puno godina i uz bolji kvalitet zivota da su bili na optimalnoj ishrani.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *