„Francuski paradoks“

Kada se govori o ishrani Francuza, neizostavno se pominje vino. Ali, istraživanja su pokazali da i sok od crnog grožđa i crno vino sadrže jednu ili više supstanci koje značajno smanjuju rizik od infarkta. To ne može da bude alkohol, pošto njega nema u soku od grožđa. (piše:dr Nil Nidli)

Kad se govori o mediteranskoj ishrani, obično se smatra da je vino jedan od faktora koji je čini korisnom po zdravlje. U vezi sa tim tzv. “francuskim paradoksom”, postoji jedna značajna, ali neobjavljivana činjenica: određene grupe u Americi imaju daleko nižu stopu smrtnosti od srčanih oboljenja nego Francuzi. Jedna grupa američkih vegetarijanaca, koji su biblijski religiozni, imaju daleko manji rizik od srčanih oboljenja u odnosu na prosečnog Francuza. A oni ne piju vino ni alkohol. Crno vino i sok od grožđa sadrže jednu ili više korisnih supstanci za smanjenje formiranja krvnog ugruška u arterijama. Rezultati istraživanja su pokazali da sok od crnog grožđa i crno vino sadrže jednu ili više supstanci koje bi trebalo značajno da smanje rizik od infarkta. Ta supstanca ne može da bude alkohol, pošto njega nema u soku od grožđa. Ako to nije alkohol, koje su to supstance koje su proizvele razliku u efektima crnog vina i soka od grožđa?

Nema koristi od alkohola

Istina je da niko nikada nije dokazao da osoba sa odličnim stilom života dobija bilo kakve koristi od umerenog korisćenja alkohola. Kao što smo videli, veliki deo korisnih efekata pripisan upotrebi vina bi morao biti pripisan glavnom sastojku vina – grožđu. Najverovatniji je da su ti korisni sastojci iz grožđa grupa supstanci zvana flavonoidi za koje je poznato da sprečavaju slepljivanje krvnih pločica. Oni se obilno nalaze u grožđu, soku od crnog grožđa i crnom vinu. U stvari, u poređenju sa belim vinom, proizvodi od crnog grožđa – vino i sok od grožđa su imali četiri do pet puta veću količinu dva ključna flavonoida (kvercetin i rutin) utvrđenu merenjem. Verovatno je da je prisustvo tih supstanci prouzrokovalo smanjenje formiranja krvnih ugrušaka. Flavonoidi, naročiti kvercetin, koji se nalaze u grožđu i soku od grožđa, ispoljavaju i druge korisne efekte u smanjenju rizika od srčanih bolesti pored svog delovanja na krvne pločice. Među druge korisne efekte flavonoida spada i antivirusna aktivnost.

Flavonoidi u povrću i žitaricama

Grožđe nije jedino koje donosi takve koristi po zdravlje.

Flavonoide sadrže i sledeće namirnice:

od voća: jabuke, trešnje, jagode, borovnica, grejpfrut, 
od povrća: kelj, korenasto povrće i krtole, crni luk , a sadrže ih i integralne žitarice. 

Izgleda da neke vrste grožđe sadrže još jednu supstancu koja štiti zdravlje, zvanu resveratrol. Utvrđeno je da resveratrol snižava nivo ukupnog holesterola, povećava nivo HDL holesterola, sprečava oksidaciju LDL holesterola. Na taj način, belo grožđe i sok od belog grožđa mogu na taj način takođe da ispoljavaju korisne efekte u zaštiti srca. Zapazite da grožđe sadrži i moćne antioksidanse. Kvercetin, na primer, je još snažniji od vitamina E. Kao što je opisano u trećem poglavlju o srčanim oboljenjima, oksidovani LDL holesterol je glavni krivac za aterosklerozu i srčana oboljenja. Kvercetin blokira oksidaciju LDL-holesterola, a time i proces sužavanja arterija. Pored toga, antioksidativni efekat je od pomoći u sprečavanju raka. Ta jedinjenja zdrava za srce mogu na taj način da smanje i rizik od raka. Istraživanja na životinjama kao i istraživanja raka kod ljudi su pokazala takav antikancerogeni efekat. Nedavno je utvrđeno i da resveratrol sprečava rak kod miševa.

Sok od grožđa sadrži flavonoide (naročito kvercetin) koji:

– sprečavaju oksidaciju LDL holesterola.
– moćniji su antioksidansi od vitamina E.
– smanjuju nagomilavanje (aglomeraciju) krvnih pločica.
– povezani su sa smanjenom pojavom i smrtnošću od infarkta.

Preuzeto iz knjige „Zakoni zdravlja i izlečenja“ dr Nila Nidlija.