Hrana za krv

Crvena krvna zrnca (eritrociti) jesu ćelije koje daju krvi crvenu boju i prenose kiseonik koji održava u životu sve telesne ćelije. Eritrociti žive približno sto dana, a koštana srž stalno proizvodi nove, za šta je pot rebna adekvatna hrana. Smanjenje broja ovih ćelija dovodi do anemije, što doslovno znači “nedostatak krvi”. Najvažniji hranljivi sastojci za izgradnju krvi su gvožđe, proteini, vitamin B12 i vitamin B9. Većina gvožđa u ishrani je u obliku koji se teško upija u crevima. Ali, vitamin C iz voća, naročito kiselog voća, povećava brzinu upijanja gvožđa u crevima za dva do tri puta. Mahunarke, zeleno lisnato povrće, voće i žitarice predstavljaju najbolji izvor hranljivih sastojaka za proizvodnju krvi. Meso nije neophodno za proizvodnju krvi. Krv koja se dobija iz ishrane biljnog porekla kvalitetnija je nego iz hrane životinjskog porekla.

Cvekla – za jaku krv

Cvekla je bogata gvožđem, a sadrži i vitamin C koji olakšava upijanje gvožđa. Dovoljno je popiti pre jela 50-100 ml sveže isceđenog soka od cvekle da bi se dobio najveći efekat protiv anemije. Sam sok od cvekle nije ukusan pa ga treba mešati sa sokom od šargarepe i/ili jabuke. Visok sadržaj minerala kalijuma, kalcijuma i magnezujama ima alkalizujući efekat na krv što je naročito važno kod problema sa zglobovima. Zbog bogatog sadržaja vlakana poboljšava rad creva i njihovo pražnjenje, a takođe reguliše nivo holesterola u krvi. Konzumiranje cvekle u periodu od tri sedmice (unos oko 30 mg vlakana) snižava nivo holesterola u krvi za 10%. Sastojci iz cvekle umiruju želudac i imaju moćno antikancerogeno dejstvo. Istraživanja pokazuju da dnevna doza od 250 g iseckane cvekle ili 300-500 ml soka je u stanju da eliminiše rak iz organizma.

Limun – čisti krv

Glavni sastojci limuna nisu hranljivi sastojci, već prateće supstance ili fitohemikalije. Bogat je vitaminom C koji, između ostalog, poboljšava upijanje gvožđa, za šta je dovoljno samo pola limuna dnevno. Ovaj vitamin ima takođe i moćna antibakterijska svojstva. Limun je bogat flavonoidima (vitamin P) koji deluju kao antioksidansi, čime neutrališu štetno dejstvo slobodnih radikala i pomažu u podmlađivanju ćelija. Takođe, poboljšavaju protok krvi kroz vene i sprečavaju pojavu otoka i stvaranja krvnih ugrušaka. Poznato je i njihovo antikancerogeno dejstvo. Važno je jesti i koru limuna jer se u njoj nalaze aromatični terpeni – koji čiste organizam i štite ga od raka. Limun ima moćno dejstvo u jačanju bubrega i čišćenju od kamena, a takođe i u borbi protiv infekcija. U slučaju upale sluzokože oka (konjuktivitis) dovoljne su dve kapi soka od limuna u oko dva ili tri puta na dan.

Pistaći – bogatstvo gvožđa

Ljudi su od davnina smatrali pistaće jednim od najboljih proizvoda zemlje, zajedno sa medom i bademima. Predstavljaju jednu od najbogatijih biljaka gvožđem, po čemu prevazilaze čak i sočivo. Takođe su bogati mineralima: kalijumom, magnezijumom, fosforom i kalcijumom. Zbog svog sadržaja mikroelemenata, kao što je bakar, veoma su dobri jer podstiču upijanje gvožđa. Kombinacija gvožđa i bakra, kao što je u pistaćima, ima jače dejstvo za jačanje krvi od bilo kog farmaceutskog proizvoda. Ovaj efekat je još više naglašen kada se pistaći jedu sa voćem koje je bogato vitaminom C, pošto je poznato da vitamin C u velikoj meri podstiče upijanje gvožđa u crevima. Pistaći su veoma bogati proteinima, a imaju manje masti od drugih orašastih plodova. Takođe imaju značajan sadržaj ugljenih hidrata.

Sočivo – riznica gvožđa i vlakana

Ova biljka predstavlja vrlo koncentrisanu hranu koja predstavlja odličan izvor energije koja dolazi od proteina i ugljenih hidrata, jer sočivo praktično ne sadrži masti. Pošto blago povećava kiselost organizma dobro ga je jesti u kombinaciji sa zelenim povrćem. Veoma je bogato vlaknima tako da odlično reguliše rad creva. Samo sto grama sirovog sočiva zadovoljava skoro sve hranljive potrebe vrhunskih sportista. Dobro ga je konzumirati sa limunom koji je bogat vitaminom C i poboljšava upijanje obilja gvožđa iz sočiva. Za unos svih aminokiselina najbolje je sočivo kombinovati sa pirinčem. Sočivo je najbolje pripremiti tako što se preko noći potopi u vodi, a onda se ujutru ispira i ostavlja vlažnim, pa se opet na 3-5 sati ispira vodom dok ne počne da klija, što se dešava za oko 24 sata. Čim se pojave male klice, sočivo može da se konzumira. Ovaj način pripreme važi za sve mahunarke.

Lucerka – važna biljka koja se malo ceni

Lucerku je najbolje jesti isklijalu, kada se potopi u vodi. Veoma je bogata proteinima, kalcijumom, gvožđem, kao i vitaminima C, E i B9. Ima mnogo veću hranljivu vrednost nego drugo povrće. Poznata je snaga i izdržljivost konja koji se hrane lucerkom. Ova izuzetna biljka sadrži velike količine vitamina K (mnogo više od mesa ili mleka) što je veoma važno prilikom zgrušavanja krvi i zaustavljanja krvarenja. Ovaj vitamin takođe poboljšava iskorišćenje kalcijuma u kostima. Pored gvožđa, lucerka sadrži i brojne druge minerale, kao što su bakar i bor, kao i vitamine koji doprinose jačanju krvi i deluju okrepljujuće. Ova biljka podstiče pravilan rad creva i smanjuje nivo holesterola. Studije kod sportista su pokazale dobre rezultate kod otklanjanja iscrpljenosti, nervoze i depresije kada se konzumira lucerka.

Bob – obilje gvožđa i energije

Bob je jedna od najstarijih mahunarki koju čovek jede. Gvožđe je mineral kojeg ima najviše u bobu koje se adekvatno upija prisustvom vitamina C, pa bob treba adekvatno kombinovati u ishrani sa drugim biljkama koje su bogate ovim vitaminom. Naročito se preporučuje vrhunskim sportistima, deci u razvoju, trudnicama, kao i onima koji se oporavljaju od infekcija ili operacija. Ova biljka sadrži značajnu količinu protein i ugljenih hidrata. Najbolje je jesti bob dok je svež i mek, ili ga pustiti da isklija. Osobe koje nadima konzumiranje boba, ili nekih drugih mahunarki, mogu kratkim kuvanjem ili parenjem da olakšaju varenje i konzumiranje ove biljke, ili se može ukloniti opna sa njihovih mahuna radi iste svrhe. Bob je dobar izvor vitamina B1 i B9, kao i vitamina C kojeg sadrži kao pola limuna.