Sočna breskva – izvor važnih nutrijenata

Breskva (lat. Prunus persica) je ukusna i vrlo zdrava voćka, popularna baš u svakom kutku sveta.

Poreklom je iz severozapadne Kine, gde su pronađeni prvi tragovi njene kultivacije.

Pripada porodici ružovki (lat. Rosaceae), a uz nektarinu, kajsiju, šljivu, trešnju i višnju ubraja se u koštičave voćne vrste.

Okruglog je oblika, crvenkasto-žute boje spolja, dok unutrašnje meso ploda varira od bele do žute ili narandžaste boje.

Vreme dozrevanja breskve zavisi o sorti i kreće se od proljeća do kraja leta.

Najveći evropski uzgajivači su Italija, Grčka i Španija.

Ova sočna voćka je odličan izvor mnogih važnih nutrijenata.

Najzastupljeniji vitamini u breskvi su A, C, E, K i B3.

Od minerala tu su kalijum, bakar, mangan, magnezijum, gvođe, kalcijum, fosfor i selen.

Sadrži folnu kiselinu, hlorogensku kiselinu, karotenoide, rutin, kvercetin, katehine, vlakna, ugljikohidrate te nešto manje količine belančevina i masti.

Zahvaljujući snažnim antioksidansima – vitaminima C i E – breskva može biti od velike koristi u održavanju zdravlja celog organizma.

Antioksidansi štite ćelije od negativnog delovanja slobodnih radikala i tako sprečavaju brojne zdravstvene probleme.

Osim toga vitamin C pomaže u borbi protiv alergija, virusnih i baterijskih infekcija, bolesti disajnih puteva i niza drugih oboljenja.

Vitamin E naročito je efikasan u prevenciji nastanka arterijskog plaka, suženja arterija i razvoja ateroskleroze.

Zahvaljujući vitaminu B2, plodovi breskve su odličan saveznik dobrog vida i lepe i zdrave kože.

Visoki udeo kalijuma u plodu breskve zaslužan je za sprečavanje bubrežnih oboljenja kao i za prevenciju čira na želucu.

Vlakna prisutna u ovim ukusnim plodovima pospešuju detoksikaciju organizma, čuvaju zdravlje srca i krvnih žila, pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi i doprinose zdravoj probavi.

Bioflavonoid rutin pridonosi jačanju kapilara, pomaže u uklanjanju proširenih vena, snižava štetan LDL holesterol te smanjuje rizik od srčanih bolesti.

8 dobrobiti breskve

1. Smanjuje rizik od raka

Kao izvrstan izvor vitamina C, snažnog antioksidansa, breskva može pomoći u borbi protiv delovanja slobodnih radikala koji su poznati uzročnici raka.

Vlakna iz svih vrsta voća i povrća pa tako i iz breskve također se povezuju sa smanjenim rizikom od raka, osobito raka debelog crijeva.

Zajednička studija naučnika s Washington State University i Texas A&M pokazala je da jedinjenja prisutna u breskvi mogu sprečiti rast ćelija raka dojke i njihovu sposobnost širenja, piše WSU(Washington State University).

2. Čuva zdravlje srca

Vlakna, kalijum, vitamin C i kolin iz bresaka doprinose očuvanju zdravlja srca.

Prema tvrdnjama dr. Marka Houstona, profesora Medicinskog fakulteta univerziteta Vanderbilt, povećani unos kalijuma (uz smanjeni unos natrijuma) važna je prehrambena promena koja značajno doprinosi smanjenom riziku od kardiovaskularnih bolesti.

Istraživanje je pokazalo da su osobe koje su konzumirali 4.069 mg kalijuma dnevno imale čak 49% manji rizik od smrti izazvane ishemijskim bolestima srca.

3. Snižava holesterol

Redovna konzumacija breskvi može pomoći u kontroli visokog holesterola, koji predstavlja rizični faktor za nastajanje krvožilnih i srčanih bolesti.

Breskve sadrže fenolna jedinjenja koja sprečavaju stvaranje LDL holesterola.

4. Smiruje nervni sistem

Nedostatak magnezijuma se može negativno odraziti na funkcioniranje središnjeg nervnog siszema, u smislu povišene aktivnosti nervnih signala.

Prisustvo magnezijuma u breskvama smiruje nervni sistem, opušta mišiće, ublažava nemir i teskobu i preventivno deluje na stres i depresiju.

Brojna istraživanja su pokazala da unos hrane bogate kombinacijom magnezijuma i vitamina B kompleksa ima povoljne učinke u lečenju hiperaktivnog poremećaja kod dece.

5. Štiti zdravlje očiju

Beta-karoten je odgovoran za zdravlje očiju, a breskve sadrže veliku količinu tog antioksidansa.

Ovaj provitamin neguje i štiti mrežnicu oka od slobodnih radikala, i spečava kataraktu i senilnu makularnu degeneraciju.

6. Pomaže u trudnoći

Zbog prisutnosti širokog raspona vitamina i minerala breskva je izvrsna namirnica za trudnice.

Mineral kalijum pomaže u otklanjanju mišićnih grčeva i opšteg umora koji su česta pojava tokom trudnoće.

Vitamin C doprinosi zdravom razvoju kostiju, zuba, kože, mišića i krvnih žila bebe.

On takođe pomaže u apsorpciji gvošđa, što je izuzetno važno za vreme trudnoće.

Folati prisutni u breskvi podstiču pravilan razvoj srca, mozga i lobanje fetusa i  pomažu u sprečavanju defekata neuralne cevi.

7. Doprinosi mršavljenju

Breskve sadrže vrlo malo kalorija pa se smatraju odličnim saveznikom zdravog mršavljenja.

Pojedete li jednu breskvu srednje veličine, unećete u organizam svega 60 kalorija, a istovremeno ćete ga bogato snbdeti sa  vrednim nutritivnim sadržajem.

Hlorogenska kiselina, supstanca prisutna u nekim vrstama voća i povrća, pa i u breskvi, naučno dokazano pospešuje sagorevanje nagomilanih masnoća u telu i tako doprinosi mršavljenju.

Vlakna iz ovih ukusnih plodova, osim što pružaju osećaj sitosti doprinose i regulaciji nivoa šećera u krvi i  tako sprečavaju nastanak masnih naslaga.

8. Održava lepotu kože

Vitamin C igra važnu ulogu u formiranju kolagena – proteina čiji se nedostatak posebno negativno odražava na koži.

Ovaj vitamin, ako se konzumira u svom prirodnom obliku (putem celovitih namirnicama, kao što su breskve) ili ako se nanosi na kožu lokalno, može smanjiti bore, vršiti prevenciju oštećenja kože uzrokovane suncem i uopšteno poboljšati celokupnu strukturu kože.

Vitamin E prisutan u ovom voću štiti i hidratizira kožu i doprinosi njenom oporavku od oštećenja uzrokovanih delovanjem slobodnih radikala.

Vitamin A takođe vlaži kožu, poboljšava njenu teksturu, usporava znakove starenja i doprinosi svežem i zdravom izgledu kože.

Branje i čuvanje breskve

Breskve se mogu ubrati i pre nego što su sasvim zrele jer ovo voće dozreva i nakon branja.

Kupite li, ili uberete još nedozrele plodove, stavite ih u papirnate vrećice kako bi im održali vlagu i ubrzali proces dozrevanja.

Za brže dozrevanje takve plodove držite na sobnoj temperaturi.

Ako ih pak želite duže sačuvati, odnosno malo odgoditi proces zrenja držite ih u frižideru, takođe u papirnatoj vrećici (do dve sedmice).

Zrele breskve se vrlo brzo kvare i ne mogu dugo stajati – održivost im je svega dva-tri dana.

Dozrele breskve koje su smeštene u frižideru pre konzumacije izvadite i ostavite da poprime sobnu temperaturu, kako biste mogli uživati u njihovoj potpunoj aromi.

Operite ih pod hladnom tekućom vodom i nežnim trljanjem uklonite sitne dlačice s kože.

Jedite sveže zrele plodove s kožom (iz organskog ili vlastitog zdravog uzgoja), jer upravo se u koži skrivaju mnoge hranjive supstance.

Saveti za kupovinu breskve:

• birajte organski uzgojene plodove, najbolje od lokalnih uzgajivača
• ako je plod zelen oko stabljike to je znak da nije potpuno dozreo
• zreli plodovi su mekani, nežni na dodir i imaju miris meda
• birajte plodove glatke i neoštećene površine, a izbegavajte one koji imaju smežuranu kožu jer su takvi plodovi stari
• breskve čije je meso bele boje vrlo su slatke, dok one sa žutim mesom imaju nešto manje slada, ali su bogatije aromom.

Izvori korišteni u ovom članku uključuju:

http://www.medicalnewstoday.com/
https://www.organicfacts.net/
http://www.top10homeremedies.com/