Zašto je azot-oksid važan za zdravlje

Istraživači pod vođstvom dr Natana Brajena sa Teksaškog univerziteta ukazali su da je azot-oksid važna regenerativna supstanca koju proizvodi naše telo. Oni su ukazali da se manjak azot-oksida može povezati sa nizom zdravstvenih poremećaja, kao što su gubitak koštane mase, dijabetes i rak.

Azot-oksid (NO) je suštinski važan hemijski prenosnik koji telo proizvodi u krvotoku, a kada se proizvede, on širi i opušta krvne sudove. To povećava priliv krvi u sve organe i ćelije, obnavljajući zdravlje i snagu tkiva kardiovaskularnog sistema. Prirodno, oko 40-te godine proizvodnja azot-oksida u telu počinje da opada i to je opšta pojava kod svih ljudi. Pa ipak, kardiovaskularni sistem nikad ne gubi sposobnost da se opusti, odnosno krvni sudovi da se prošire. Manjak azot-oksida dovodi do toga da u 50-tim i 60-tim godinama kod ljudi potencijal za cirkulaciju krvi otprilike pada na polovinu onoga kakav je bio u njihovim 20-tim godinama.

Ukoliko bismo mogli da podstaknemo proizvodnju azot-oksida u telu, mogli bismo da predupredimo procese starenja, i to na fundamentalnom nivou krvotoka i cirkulacije.

Kako stvari stoje, izgleda da mnoge namirnice i lekovito bilje koje su se tradicionalno koristile za ublažavanje kardiovaskularnih problema upravo predstavljaju veoma efikasne faktore proizvodnje azot-oksida. Istraživanja dr Brajana ne samo da su potvrdila tradicionalne pristupe, već su omogućila i da se formulišu jednostavne i efikasne strategije za podmlađivanje tela. Pomoću svesnog podsticanja proizvodnje azot-oksida u samom telu mogli bismo da preventivno utičemo da u budućnosti ne dođe do kardiovaskularnih oboljenja.

Namirnice koje podstiču proizvodnju azot-oksida

Među najbolje spadaju kelj, blitva, rukola, spanać i rotkve/repe. A isto tako, i namirnice iz porodica krstašica, koje deluju preventivno protiv raznih vrsta raka, takođe podstiču proizvodnju azot-oksida. To su: kupus, karfiol i brokoli.

Lekovito bilje koje podstiče proizvodnju azot-oksida
Mnoge od lekovitih biljaka koje su se vekovima koristile za lečenje i podmlađivanje kardiovaskularnog sistema pokazale su se kao moćni prethodnici proizvodnje azot-oksida. U najbolje spadaju glog, žalfija, gua lou (Fructus Trichosanthus), božur,… šljiva i žen-šen (ginseng). Biljne formule za zdravlje srca i podmlađivanje krvotoka deluju veoma dobro.

Namirnice i navike koje ometaju proizvodnju azot-oksida

U ovo spadaju: pušenje, nedostatak kretanja, plitko disanje, konzumacija gaziranih napitaka i džank hrane, slabo spavanje. Sve ove stvari smanjuju proizvodnju azot-oksida u telu.

Biološki poluživot azot-oksida je veoma kratak, pa je istrajnost u podsticanju njegove proizvodnje ključna. U kliničkim eksperimentima utvrđeno je da dve porcije namirnica ili lekovitih biljaka koje podstiču proizvodnju azot-oksida dnevno, jedna ujutru, a druga posle ručka, u velikoj meri poboljšavaju cirkulaciju i energiju. Izgleda da su nivoi azot-oksida u krvi najviši oko pola sata nakon konzumiranja navedenih namirnica i lekovitih biljaka. Na taj način istraživanje dr Brajena potvrđuje vrednost tradicionalnih pristupa lečenja biljem, tradicionalne medicine i prirodnog načina života.

Izvor: The Nitric Oxide Solution by Bryan, Zand and Gottlie Neogenis, Austin, Texas, 2010