Pažnja – štetni prehrambeni aditivi svuda oko nas !

Ishrana u kojoj je previše zastupljena prerađena hrana može da izazove više problema na raznim stranama. Prerađene namirnice nemaju hranjivu gustinu, što znači da se većina minerala i vitamina gubi prilikom obrade ili čak ni prvobitno nisu bili zastupljeni. Ljudi imaju tendenciju prejedanja proizvodima kao što su čips, keks, gotova jela namazi i slično,čime konstantno uništavaju svoje zdravlje,pritom uopšte ne razmišljajući o tome koliko je to štetno i pogubno po njih same.Naprosto imaju tako izgradjen stav da ako nešto koristi većina  da je to sasvim normalno i podrazumevjuće.Štetni i pogubni aditivi su prisutni svuda oko nas u našem svakodnevnom životu.Navešćemo samo najzastupljenije. 

 Veštačke boje

Ako imate decu, ovo je krupna stvar. Još uvek se razmatra da li određene veštačke boje treba potpuno zabraniti ili bi ih trebalo navesti na etiketi proizvoda kako bi roditelji znali da se one nalaze u datom proizvodu. Najveća zabrinutost vlada oko sledećih boja: crvena broj 40, žuta broj 5 i žuta broj 6 – one ujedno čine i preko 90% veštačkih boja na tržištu. Poznato je da veštačke boje kod dece izazivaju hiperaktivnost pa čak i hiperkinetički poremećaj (ADHD). Iako se veštačke boje godinama koriste u ishrani, njihova upotreba se povećala više od pet puta u poslednjih 50 godina. Veštačke boje se mogu naći u prerađevinama, a posebno u voćnim grickalica, bombonama, keksima, sladoledu, kobasicama i žitaricama (pahuljicama),jednom rečju u svoj preradjenij i rafinisanoj hrani.

 BPA

Najnovije studije pokazuju da je naša najveća izloženost sintetičkom hormonu, koji se zove bisfenol A (BPA) putem konzervisane hrane. Organska ili ne, 92% konzervisanih namirnica sadrži BPA. Ako možete, najbolje je da izbegavate ovakvu hranu.

Ftalati

Ftalat je još jedan sintetički hormon koji se često može naći u konzervisanim namirnicama. Studije pokazuju da su ftalati hemikalija koja je povezana sa poremećajem endokrinih žlezda kod životinja i ljudi. Testiranja na životinjama dokazuju da oni oštećuju neurološki i reproduktivni sistem. Često se mogu naći i u proizvodima za ličnu higijenu i njegu i u konzervisanoj hrani. Izbegavajte ih tako što ćete konzumirati sveže namirnice kad god je to moguće.

Palmino ulje

Palmino ulje ima negativan uticaj na naš organizam, jer je visoko zasićena mast koja može povećati nivo holesterola. Međutim, ono ima još gori i užasniji uticaj na samu planetu. Studije pokazuju da je ono glavna pretnja za opstanak orangutana i drugih ugroženih životinjskih vrsta kao što su sumatranski tigrovi, sumatranski nosorozi i patuljasti slonovi. Naime, seča i paljenje azijskih prašuma radi eksploatacije palminog ulja, koje je jedan od glavnih aditiva keksima, krekerima i kozmetici, uništava prirodno stanište ovih životinja. Učinićete uslugu planeti, ako ne koristite proizvode koji sadrže ovaj aditiv.

 Skrivene hidrogenizovane biljne masti

Većina proizvođača prepađene hrane tvrdi da njihov proizvod ne sadrži hidrogenizovane biljne masti, ali oni uglavnom sadrže 49 grama hidrogenizovanih biljnih masti po obroku. Iako ovo može izgledati ako minimalna količina, Američko udruženje za zdravlje srca preporučuje unos manje od dva grama hidrogenizovanih biljnih masti dnevno. Dakle, čak i minijaturna količina ima ogroman uticaj.Nalaze se u raznim pecivima, smrznutim testima i grickalicama. Hidrogenizovane biljne masti podižu nivo LDL (lošeg) holesterola i smanjuju nivo HDL (dobrog) holesterola. One, takođe, smanjuju fleksibilnost krvnih sudova te imaju negativan uticaj na krvni pritisak. Između ostalog, povezuju se i sa pojavom raka.

 MSG

Monosodijum glutamat (MSG) povezuje se sa hormonskom neravnotežom, debljanjem, oštećenjima mozga, gojaznošću i glavoboljama, a može se naći u iznenađujućem broju prerađevina (mešavine začina, supe, proizvodi od i na bazi soje, umaci, prelivi za salatu i slično).

Olovo

Najviše je zastupjeno u sokovima. Da zlo bude gore, istraživanja pokazuju da 85% sokova namenjenih deci sadrže opasne nivoe olova. Da biste to izbegli, pravite sveže prirodne sokove od voća i povrća iz sokovnika.Možete da pravite  i domaće sokove od sezonskog voća: šargarepa, jagoda, kruška.Osim što su zdravi i prirodni izvor vitamina,čime ćete revitalizovati svoje zdravlje, izbeći ćete i viče nego čtetno olovo.