окт
15
2014

Boris Milivojević: Morao sam da pobegnem na selo!

2012-11-28-292142_spomenik-majklu-dzeksonu-film-kadrovi281112foto-pr-sluzba-filma04_ff

Mani svetla pozornice, beton i gužvu, kafiće i splavove. Glumac Boris Milivojević odlučio je da se iz Beograda preseli na selo.

U intervjuu za Blic, Milivojević priča o tome kako je tri godine živeo na selu, o svojim herojima, o tome da bi ljudi više radili kada ne bi išli na posao.

Otišao sam na selo, da. Tri godine sam tamo živeo. Prsnem ovde nekako. Ali evo sada sam se vratio. Sada živim u nekoj zgradi. Živeo sam u prirodi jer je lepše. Drugačije je okruženje. Nemaš komšiju u zidu pored. Normalnije i lakše se diše. Često idem na selo. Tamo-vamo sam. U principu, dok još mogu, hoću da pokušam da uradim nešto ovde, pa ću opet da odem na selo. Mora nešto da se radi da bi se preživelo. E sad, to što se radi od devet do pet naučnici su ustanovili da je to gubljenje dragocenog vremena, jednostavno gubljenje života. Ljudi bi mnogo više radili kada ne bi išli na „posao“.

Na pitanje šta ga je to navelo da se izoluje u prirodu, Milivojević priča da mu je sve postalo čudno i izopačeno.

Mediji su postali izopačeni, televiziju diktiraju mediokriteti. To se radi planski, da se ljudi zatupe, ne bi li se držali u mentalnom zatvoru. U toj sredini se rađaju neka nova deca… Ljudi ništa ne preduzimaju i zato su nam potrebni heroji. Mislim da je potrebno da čovek postane pojedinac, da bude svoj, tako postaje i svoj heroj i heroj drugih. Ali to se ne dešava, jer se devedeset posto ljudi boji promena. Ljudi se boje da udahnu ako su pomislili nešto što obično ne misle. Ili nešto što im nije rekla televizija. To je idiotski i to je katastrofa – naglašava Milivojević…

2 реаговања на “Boris Milivojević: Morao sam da pobegnem na selo!”

  1. HEFEST каже:

    Ovo kao da sam ja rekao. Covek izgleda stvarno ima mozga.

  2. Снежана Ракић каже:

    Сад са тим незамeнљивим искуством може нешто да предузме у својој професији. Проблем села се појавио са телевизијом и механизацијом – друштвени живот се полако губи. Међутим, на селу су приредбе најпосећеније.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *