Srbija jede đubre od mesa koje je EU zabranila i za pse

Dr Miroslav Stojšić: U Srbiju se i dalje u velikim količinama uvozi MSM, mašinski separisano meso, što znači da u viršlama, salamama, paštetama jedemo samlevene kosti pune teških metala, antibiotika, hormona…

U Srbiju je samo u prvih devet meseci ove godine uvezeno čak 5,7 miliona kilograma takozvanog MSM – mašinski separisanog mesa, koje sadrži velike količine mlevenih kostiju prepunih teških metala, antibiotika, hormona, upozorava dr Miroslav Stojšić, bivši načelnik Republičke veterinarske inspekcije.
Prema njegovim rečima, sve to završava u mesnim prerađevinama, pre svega viršlama, kobasicama, salamama i paštetama, koje svakodnevno jedemo, iako je MSM odavno u EU zabranjen čak i za pseću i mačju hranu.

Najviše u piletini

5,7 miliona kilograma mašinski separisanog mesa uvezeno je u Srbiju od početka godine

– Najviše toga ima u pilećim proizvodima i u njima je i najopasnije, ali daleko od toga da je samo piletina ugrožena. Kod pilića su koske tanke, krte, drobljive, pa je od njih teško precizno odvojiti meso i onda se sve drobi, melje sa kostima, propušta kroz sita i u taj sastav iz kostiju uđu teški metali, antibiotici, hormoni. Te supstance se naime najviše zadržavaju upravo u kostima, a delimično i u mesu – objašnjava za Zaštitnik potrošača dr Stojšić.

Ljudi kupuju zbog cene

Dr Miroslav Stojšić kaže da se MSM smeša uvozi u Srbiju za oko 30 evrocenti po kilogramu (oko 35 dinara). Tako niska cena omogućava da se proizvodi koji se od toga prave, poput viršli, prodaju krajnjim potrošačima za 150 do 200 dinara po kilogramu.
– Kada se u viršle ne bi stavljala MSM smeša, one bi morale da koštaju 400-500 dinara po kilogramu. Pa vi vidite koja je to razlika. Problem je, međutim, što ljudi kupuju te proizvode ne razmišljajući šta je u njima. A uz sav taj otrov u mašinski separisanom mesu tu su još i aditivi, emulgatori… – zaključuje Stojšić.

Kako kaže, sve se melje u kompletu, kosti, šija, trtica, sa trtičnom žlezdom punom hormona, često i salmonele, leđa…

– U zapadnim zemljama odavno je zabranjeno da se ovakva smeša koristi u proizvodima namenjenim ljudskoj ishrani. U početku, to su ubacivali u hranu za pse i mačke, ali je onda čak i to zabranjeno. Na kraju, pošto to ne upotrebljavaju, a uništavanje u kafilerijama je skupo, najlakše rešenje je bilo da to izvoze u zemlje poput naše, uvoznicima, industriji mesa, manjim proizvođačima – navodi Stojšić.

Izvor