Poučna priča: Zarobljen u snežnoj oluji

Jedan čovek, spuštajući se sa planine na Aljasci, nadao se da će stići u svoje naselje pre nego što počne snežna oluja. Međutim, zakasnio je.

Snežna mećava je udarila takvom žestinom da nije mogao da vidi ni metar puta pred sobom. Krupan sneg nošen vetrom obarao ga je s nogu i on se veoma mučio da pronađe put. Iako je znao da je veoma blizu naselja, potpuno je izgubio orijentaciju i nije mogao da odredi u kom smeru treba da se kreće. Konačno, u mračnoj noći, pao je na gomilu snega mokar, ukočen od hladnoće i potpuno bez snage. Nije mogao da nastavi i pomirio se sa činjenicom da će umreti. Dok je tako ležao na snegu, učinilo mu se da čuje nešto – tiho cviljenje psa. Dozivao je psa i pokušao da puzi prema zvuku. I, baš kao što je i mislio, bio je to zaista pas koji je takođe bio izgubljen u mećavi. Bilo je to mladunče koje se nekako odvojilo od majke i izgubilo. Čovek je brzo počeo da trlja krzno psića pokušavajući da mu održi cirkulaciju i tako ga sačuva u životu. Grejao je kuče svojim dahom, nastavljajući da diše prema njemu tokom cele noći kako bi ga održao u životu.

Sledećeg dana, kada je oluja prestala, ljudi iz sela našli su čoveka i psa u životu. Otkrili su da je čovek radeći na tome da održi psa u životu spasao i samog sebe.

Izvor