Zašto danas, u vreme najmodernije medicine, imamo toliko bolesnih ljudi?

Dok sam radila kao lekar u Kuvajtu, primetila sam da pacijenti kojima prepišem neki lek dolaze za nekoliko nedelja s drugim simptomima koji su bili navedeni kao negativno delovanje tog leka. Kada bi dobili lek za te nove simptome, vraćali su se s trećim simptomima koji su bili posledica drugog leka. Što su više lekova koristili, bili su sve bolesniji. Zapitala sam se, je li način lečenja koji mi lekari primjenjujemo zaista ispravan i jedini? Je li negdje na tom putu medicina zastranila i umesto da lečimo, nanosimo još veću štetu bolesnim ljudima? Kada je moja svekrva primila vakcinu protiv gripe, ubrzo se razbolela i na žalost umrla godinu i po posle primljene vakcine, krenula sam u istraživanje prirodnih načina lečenja i došla do zapanjujućih otkrića. Za moju svekrvu je nažalost bilo prekasno, ali ta saznanja su kompletno promenila moje shvatanje medicine i rezultate toga bih želela podeliti s vama. Ova jednostavna i lako primjenjiva saznanja su mnogim ljudima pomogla da se izleče od mnogih, čak i od takozvanih “neizlečivih” bolesti.

Kada je Giordano Bruno rekao da je Zemlja okrugla, spalili su ga na lomači jer se tada smatralo da je Zemlja ravna ploča. Takođe danas imamo mitove u ishrani da je meso neophodno za život čoveka iako trećina čovečanstva hiljadama godina ne jede meso i zdraviji su od onih koji ga jedu. Takođe, mit o kalcijumzu koji nas savetuje da pijemo mleko da bi smo imali jake kosti, iako znamo da krava ima veoma snažne kosti i rogove, ima kalcijuma u mleku u izobilju, a ne pije mleko. Još uvek se hranimo onako kako nalažu pogrešne piramide prehrane po školama i bolnicama iako već dugo postoje dokazi o štetnosti takve visoko proteinske hrane.

O čemu se tu radi?

Mnogobrojne studije dokazuju da čovek nije mesojed. Ukoliko uporedimo probavni trakt čoveka i životinja mesojeda i biljojeda, videćemo da čovek spada u grupu biljojeda po svim karakteristikama. Lav je brz i može uhvatiti antilopu u trku, ima kandže kojima hvata plen i kida meso oštrim zubima. Čovek, kao i biljojedi ne mogu uhvatiti životinju u trku, nemaju kandže i imaju ravne kutnjake. Probajte skočiti na kravu, odgristi komad mesa i bit će vam jasno da nismo opremljeni za ubijanje. Mesojedi imaju kiselinu u ustima gde započinje proces varenje mesa, 20 puta jaču kiselinu u stomaku i vrlo kratka creva kroz koja prođe za nekoliko sati probavljeno. Ljudi i životinje biljojedi s druge strane nemaju kiselinu u ustima, imaju vrlo slabu kiselinu u trbuhu koja ne može variti meso tako da dolazi do raspadanja, a ne varenje. Takođe, imaju vrlo duga creva tako da meso ostaje u trbuhu 72 sata, što je 3 dana. Ostavite komad mesa 3 dana na sobnoj temperaturi i saznaćete sta se događa u trbuhu.

Produkti raspadanja tog mesa će se resorbovati u telo i mogu izazvati rak i mnoge druge bolesti. Meso koje se nalazi po marketima je odavno u procesu raspadanja, ali se veštačka boja održava ugljičnim monoksidom koji se raspršuje. U mesu se takođe nalaze hormoni koji se životinjama na farmama daju da bi brže dostigle težinu za prodaju i donele više novca. Uzgajivači profitiraju duplo smanjujući razdoblje ishrane životinja, a ti hormoni završavaju u nama, kreirajući mnoga oboljenja, kao što su rak prostate i dojke, ali i rani pubertet kod dece tako da danas imamo decu koja već u 5-6 godina dobivaju prve karakteristike puberteta.

Šokantno je da je 60% smrtnosti u Srbiji posledica kardiovaskularnih bolesti koje su pre svega izazvane pogrešnom ishranom životinjskim proizvodima. Retko će vam to neko jasno i jednostavno objasniti, ali radi se o sljedećem: Masnoće iz mesa i mleka začepljuju krvne žile i ako se taj krvni sud nalazi u srcu, doći će do infarkta ,a ako se nalazi u mozgu, doći će do moždanog udara. Jednostavno i ubojito. Međutim, već za nekoliko nedelja na sirovoj hrani, masne naslage se tope, bolesti nestaju i pomlađuju se. Ovo sam videla na mnogobrojnim primerima u praksi.

Šta je onda naš lek, što trebamo jesti, pitate se? Lek je vrlo jednostavan i delotvoran. Ono što hranu čini hranom je sunčeva energija uskladištena u njoj. Sunce daruje život svom organskom životu na Zemlji. Sunčeva energija se transformše fotosintezom u biljkama i tako dobijamo sekundarni izvor energije. Kada jedemo meso, mi takođe uzimamo sunčevu energiju, ali trećerazrednu, transformisanu kroz biljke  u životinje što ukazuje da je meso siromašan izvor energije, dok su sunce i biljke čišći i bogatiji izvori energije. Nekada su ljudi živeli u skladu sa suncem. Ustajali su sa suncem i vraćali se u svoje kuće tek kada bi sunce zašlo.

Danas se ljudi plaše i kriju od sunca, mažu štetne kreme na kožu koje mogu izazvati rak i blokiraju da zdravi sunčevi zraci dođu do kože, nose naočare za sunce i spavaju kada je sunce visoko na nebu. Da bi se napajali suncem, treba mu prvo dozvoliti da uđe u naše oči i aktivira žlezde hipofizu i epifizu koje se nalaze iza očiju i aktiviraju se svetlošću. Trebamo se izlagati što više suncu u jutarnjim i večernjim satima i ne nositi naočare za sunce.