Pouzdanje u Božansku Silu

“I to je sve?” uzdiše postariji čovek, okružen svime što je stekao. Nakon što je prihvatio životnu filozofiju “zgrabi sve što možeš“, ima sva materijalna dobra koja mu je srce poželelo. Ali on se i dalje oseća neobično praznim i razočaranim.

Nije li to uobičajeni ljudski problem?
Da, i on postaje sve teži. Naša očekivanja neprestano podstiču grandiozne i nerealne reklame, gurui koji obećavaju bajke, kao i naša detinjasta vera u svemoć konvencionalne medicine. A kako se razočaranja gomilaju, mi se sve više osećamo izgubljenim i zbunjenim u potrazi za izgubljenim delovima našeg života…

Mogu li ljudi ikada biti potpuno zadovoljni?

Najpre sanjamo o bogatstvu, slavi i uspehu, o tome kako bi bilo lepo kad bismo imali sve što poželimo i mogli raditi sve što nam se svidja. Međutim, možete li se setiti nekog multimilionerskog sportiste koji ne teži za još unosnijim ugovorom? Ili bogate slavne osobe koja ne želi pristati na rekla mu još kojeg proizvoda? Znate li uspešnog, poslovnog čoveka koji ne prihvata i sledeći veliki posao koji će ga u potpunosti obuzeti, bez obzira na sve ono što je već stekao? S druge strane, poznajete li tinejdžera koji je zadovoljan svojim izgledom? Odećom? Prijateljima? Generalno gledajući, čini se da smo mi, kao ljudi, stvorenja sa nezasitnim željama.

Da li je to razlog što mnogi pribegavaju drogi?
U današnjem svetu brzog tempa života ljudi su često pod takvim pritiskom i stresom, toliko ispunjeni bolom i razočaranjem i tako beznadežni da su sve spremniji da stave na kocku svoje zdravlje i život za gotovo sve što obe}ava opuštanje, ma kako privremeno ono bilo. “Sledite svoja osećanja”, savetuje im se. “Ako vam nešto donosi zadovoljstvo, činite to.” “Požurite, život prolazi pokraj vas.” Na svakog poznatog gradskog pijanca dolazi na desetine pristojnih, kućnih alkoholičara čijeg je postojanja retko ko svestan (izvan porodice). Na svakog beskućnika koji traži načina da do|e do droge dolaze mnogi, naizgled časni ljudi, koji svoj bol otupljuju prepisanim tabletama. Ali trajna se radost ne može steći ušmrkavanjem droge niti osećaj zadovoljstva dolazi iz bočice i od pilule. Ne možete mir ubrizgati u um. Zahvalnost i saosećanje ne prodaju se u apotekama ili na ulici.

Kako onda mogu postati srećan i pronaći mir?
Biblija kaže da ćemo, ako budemo sledili svoje “telesne osećaje”, izazvati negativne posledice kao što su nemoral, razvrat, sebične želje, pijančenje i provale gneva.
Ona tako|e kaže da Bog za nas želi nešto bolje, kao što je mir, radost i zdravlje. Ali ovi darovi se mogu postići jedino negovanjem naše duhovne prirode.

Jesu li takve duhovne teme danas aktuelne?
Apsolutno. Pogledajte, na primer, alkoholizam. Čuda medicine i tehnološki napredak u proteklih pola veka nisu iskorenili ovu bolest. Udruženje Anonimni alkoholičari (AA) za sada pruža najdelotvornije lečenje sa najboljim dugoročnim rezultatima. Klubovi AA služe se programom od dvanaest koraka koji se temelji na priznanju ljudske bespomoćnosti i prihvatanju Više Sile u život alkoholizirane osobe. Slični programi od dvanaest kora ka, zasnovani na filozofiji AA deluju na gotovo svim područjima ljudskih potreba. Oni donose izlečenje hiljadama ljudi kojima nisu mogli pomoći ni medicinska nega, ni lekovi, ni savetovanja, ni sva druga ljudska rešenja. Danas smo svedoci obnovljenog interesovanja i potrebe za iskonskim vrednostima, za religijom i prihvatanjem ne samo neke Više Sile, već ličnog, brižnog Boga.

Nije li to samo još jedan pomodni hir?
Ovaj nazovi–hir čvrsto je utemeljen u stvarnosti. Jedna od najuzbudljivijih spoznaja u proteklih nekoliko godina bila je otkriće snagne i tesne povezanosti telesnih, umnih, emocionalnih i duhovnih komponenti ljudskog bića. Ovo shvatanje u korenu odstupa od naših stavova u prošlosti. Vekovima se verovalo da su telo, um i duh odvojeni entiteti koji funkcionišu nezavisno jedan od drugoga. Sada otkrivamo da pojave kao što su ljutnja, strah, ogorčenost i nepoverenje mogu tako uticati na telo da slabe njegov imunološki sistem i otvaraju vrata bolestima. Sa druge strane, pozitivne emocije poput ljubavi, radosti, vere i poverenja proizvode zaštitne materije koje jačaju imunitet i štite telo od bolesti. Negovanje gorčine i mržnje, bavljenje negativnim mislima i osećajima čini nas bolesnim; negovanje pozitivnih misli i osećaja može nas ozdraviti – u doslovnom smislu reči.

Šta znači negovati duhovnu prirodu?
To znači upoznavati se sa Biblijom, pevati pesme hvale i moliti se za “rod Duha” koji Bog želi da posedu jete, a to su “ljubav, radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, uzdržljivost”. Mi smo “stvoreni tako čudesno”. Ne dolazimo na ovaj svet opremljeni samo najnužnijim za preživljavanje. Svakome od nas data je savest koja će nas držati na pravom životnom putu, čitav niz osećaja i emocija koji obogaćuju naš život, kao i mozak koji nas izdiže iznad svega stvorenog i koji nikad ne možemo istrošiti. Zdravlje i poletnost nisu nam dovoljni za potpunu sreću. Kao ni bogatstvo, čast, dobar izgled ili vlast. Bog je u srcu svakog čoveka rezervisao “posebno mesto” za sebe i sve što ovaj svet može ponuditi neće ga moći popuniti. Ispunjen je samo onaj život u kojem se, uz ostale komponente, neguje i duhovni rast. Tada nestaje zbunjenost i praznina i nalazi se dotad nepoznati mir. Nastaje kvalitetan i ispunjen život koji će se protegnuti u večnost.
Istinsko zajedništvo sa pravim Bogom, našim Stvoriteljem nema alternative ukoliko želimo biti stvarno zdravi. Ono je, naime, sam temelj potpunog zdravlja.

Pravi način života ne obuhvata samo zdravlje i poletnost, već uključuje duhovni rast. Pouzdanje u Boga ispunjava prazninu u našem životu. Ono nam donosi kvalitet, smisao i nadu u budućnost.

Više od dobrog zdravlja
Dobro zdravlje nije vrhunac ljudskog postojanja niti životni smisao. Mnogi ljudi, koji su inače telesno potpuno zdravi, nose u sebi duboku težnju za nečim višim. U osnovi našeg bića usađena je potreba za višom svrhom i značenjem u životu. To su odavno potvrdili pesnici i mudri ljudi. Danas čak i naučnici počinju da ispitiju duhovne dimenzije života.

Vreme
Kao što je u sve vredne stvari ovoga života potrebno ulagati vreme, tako je i sa negovanjem duhovne strane naše prirode – čovek mora odvratiti svoju pažnju od neposrednih potreba i usredsrediti je na dublja, trajnija pitanja. To je moguće samo u određenim trenucima samoće i tišine, daleko od užurbanosti i buke svakodnevnice.
Potrebno nam je takvo vreme za istraživanje dublje strane našeg bića i čitanje nadahnutih reči, kao i vreme mira u jednostavnoj šetnji na suncu i svežem vazduhu. Kada ste sebi poslednji put priuštili trenutke opuštanja sa bliskim osobama? Koliko je vremena proteklo otkako ste bili u društvu onih koji traže veru i nadahnuće u Višoj Sili?
Danas živimo u najuzbudljivijem, a ipak paradoksalnom dobu. Bez problema možemo uključiti svoje radioaparate i televizore i slušati i gledati zvuke i slike koje dolaze iz prekookeanskih zemalja ili čak iz svemira. Međutim, mnogi ljudi, na žalost, propuštaju priliku da svoje duše usmere ka Bogu i slušaju Njegov glas.

Vaš zadatak
Uzmite malo vremena da stanete i razmislite o onome što vam je istinski važno u životu. Zavirite iza buke svakodnevnih aktivnosti u sve opšte teme postojanja. Izaberite neku nadahnjujuću knjigu, poslušajte muziku koja vas uzdiže, zahvalite Tvorcu za čudesan dar života i zdravlja. Svaki vaš udisaj je čudo, a svako jutro novi početak.