sep
20
2013

Droga, posledice, rešenje

365012090123905909023

Droga je svaka supstanca biljnog ili sintetičkog (hemijskog) porekla koja, kada se unese u organizam, utiče na fiziološke i psihičke funkcije čovjeka, odnosno menja njegovo stanje svesti, ponašanje i raspoloženje.

Droga nakon ponavljane upotrebe kod čovjeka dovodi do stvaranja psihičke i fizičke zavisnosti. Posledice konzumiranja droge mogu biti različite, a kreću se od manjih zdravstvenih problema do smrtonosnih ishoda. U narednim redovima biće detaljnije objašnjeno kako različite vrste droge utiče na čovekovo fizičko i mentalno zdravlje…


NAJČEŠCE OPOJNE DROGE

DUVAN

Korov koji sadrži najmanje 4.000 štetnih materija od kojih su mnoge kancerogene. Nikotin, kao glavni sastojak duvana, je najrasprostranjenija psihoaktivna supstanca koji vjerovatno izaziva najjaču psihičku zavisnost posle heroinske.

MARIHUANA (u žargonu „trava“, „vutra“, „gandža“); HAŠIŠ (u žargonu „šit“, „čokolada“)

Marihuana se dobija od lišca, a hašiš od smole sa cvjetova i plodova od indijske konoplje kanabis. Koristi se tako što se najčešće smeša sa duvanom („džoint“), a takode se žvaće, guta ili ušmrkava. Jedna od varijanti koja je od skora „aktuelna“ na tržištu je tzv. „skank“, koncentrovana marihuana.

Delovanje marihuane

Prvi efekti dejstva prisutni su nakon pola sata, a traju oko 3 sata. Promena raspoloženja, opuštenost, osjećaj euforije i omamljenosti, smeh bez razloga, nejasan i nerazumljiv govor, vrtoglavica, problemi sa ravnotežom, preterana osetljivost na okruženje, pogrešna orjentacija u vremenu i prostoru, izoštrena čula, neobično žive boje.

Štetne posledice
– hronična depresija i otupljenost;
– teškoće pri razmišljanju;
– smanjenje sposobnosti pamćenja i učenja;
– gubitak životnog interesovanja i motivacije;
– otuđenost
– anksioznost;
– poremećaji raspoloženja;
– simptomi ozbiljnih duševnih oboljenja;
– bronhitis i plućna oboljenja;
– poremećaj ovulacije i menstrualnog ciklusa kod djevojčica;
– sterilitet kod muškaraca;
– problemi održavanja trudnoće kod žena;
– psihička i fizička zavisnost.

HEROIN (u žargonu „žuto“, „dops“, „hors“)

Heroin je jedna od najčešće zloupotrebljavanih droga kod nas i u svije­tu iz razloga što je lako dostupan na tržištu, lošijeg kvaliteta. Heroin je droga iz porodice opijata. Dobija se preradom morfijuma koji se dobija iz opijuma. Čisti heroin je prah bele boje ali zbog mešanja sa drugim supstancama (gips, mišomor, aspirin, šećer u prahu i slično), javlja se u nijansama od svetlo do tamno braon boje. Koristi se ušmrkavanjem ili intravenski.

Delovanje
Ima sedativno dejstvo. Neposredno nakon uzimanja dovodi do opšte usporenosti, pospanosti, gubitka interesovanja, usporavanja disanja, usporavanja rada srca ili kratkotrajnog osjećaja euforije (naglašenog osjećaja zadovoljstva) koji ubrzo prelazi u letargiju. Javljaju se i slabost, malaksalost, mučnina, povraćanje.

Štetne posledice
– dezorjentisanost;
– oštećenje jetre;
– smanjenje potencije;
– brzo razvijanje psihičke i fizičke zavisnosti;
– mogućnost zaraze hepatitisom „B“ i hepatitisom „C“ (intravenski);
– mogućnost zaraze HIV-om (intravenski);
– oštećenje krvotoka (kod intravenskog uzimanja heroina);
– rizik od moguće smrti usled prekomerne količine droge u telu (predoziranje);
– socijalno, materijalno i duševno propadanje;
– vrlo brzo dolazi i do karakternih promena u ponašanju – zavisnik je sklon manipulacijama svake vrste, dolazi u sukob sa zakonom (krađe, prostitucija, dilovanje), tako da se svi potencijali nekada zdrave mlade osobe svode na samo jednu aktivnost: nabavljanje sledeće doze po svaku cenu.

KOKAIN (u žargonu „belo“, „koka“, „sneg“)

Droga koja se dobija iz lišća biljke koka koja raste u Južnoj Americi. Izgleda kao kristalan prah bijele boje. Koristi se ušmrkavanjem ili pušenjem (čist ili u kombinaciji sa drugim drogama), utrljavanjem u sluzokožu ili intravenski.

Delovanje
Ima stimulativno dejstvo, odmah nakon upotrebe dovodi do razdražljivosti, agresivnosti, euforije, porasta samopouzdanja, energije, pričljivosti, nekritičnosti i prenaglašavanja vlastitih mogućnosti, sklonosti ka nasilju i nasilničkom ponašanju. Dovodi do povećanja krvnog pritiska, ubrzanja rada srca, suženja krvnih sudova, osjećaja lažne veselosti, snage, gubitka potrebe za hranom i snom, ili kratkotrajnih psihičkih poremećaja. Dejstvo je kratkotrajno (1-2 sata) što iziskuje uzimanje supstance više puta u toku dana, pa time i enormna materijalna sredstva.

Štetne posledice
– mogućnost izazivanja moždanog udara;
– mogućnost izazivanja srčanog udara (infarkta);
– hronične psihičke smetnje (psihoze, manično-depresivna stanja);
– oštećenje nosne sluznice i nosne hrskavice;
– smanjenje potencije;
– oštećenje jetre;
– mogućnost zaraze hepatitisom „B“ i hepatitisom „C“ i seksualno prenosivim bolestima zbog promiskuitetnog ponašanja;
– mogućnost zaraze HIV-om;
– socijalno, materijalno i duševno propadanje.

EKSTAZI (u žargonu „ekser“, „eks“, „sintetika“)

Ekstazi (MDMA) je droga koja se najčešće koristi na „rejv“ žurkama. Ona se dobija sintetičkim putem od amfetamina. Pakuje se u tabletama različitih boja, reljefa i kapsula. Uzima se gutanjem.

Delovanje ekstazija
Nakon upotrebe ekstazi izaziva osećaj pojačanog opažanja, menja doživljaj vremena i prostora, sa mogućim blagim halucinacijama. Osoba postaje hiperaktivna, pričljiva, puna energije, „ne drži je mesto“. Droga maskira osjećaj umora i žeđi, a višesatno plesanje u zagrejanim i zagušljivim klubovima može dovesti do pregrejavanja tela i smrtnog ishoda. Česte su i pojave moždanog udara. Dejstvo ekstazija traje oko 3-4 sata, ali efekti mogu da se prolongiraju i traju 24 sata i duže. Javljaju se fenomeni tipa „flashback“ (ponavljanje događaja, scene iz prošlosti) čak i nekoliko meseci nakon uzimanja.

Štetne posledice
– povećanje krvnog pritiska i rizik od moždanog udara;
– ubrzani rad srca;
– suvoća usta, jaka dehridacija;
– povećanje telesne temperature;
– toplotni udar;
– moguća smrt usled toplotnog udara ili zastoja rada srca;
– grčenje mišića, grčenje donjih ekstremiteta;
– oštećenje mozga;
– oštećenje jetre;
– poremećaj sna;
– psihički poremećaj (jake depresije i nemir);
– anoreksija;
– smanjena motivacija ili depresivno raspoloženje koje traje danima.

AMFETAMINI (u žargonu „speed“ – brzina)

Pakuju se kao kapsule ili tablete različitih boja bijelog praha.

Delovanje
Povećana budnost i pričljivost, agresivnost, smanjenje apetita i potreba za snom.

Štetne posledice
– povećanje krvnog pritiska;
– ubrzan rad srca;
– ubrzano disanje;
– povećana telesna temperatura;
– zamagljenje vida;
– gubitak koordinacije.

LSD (u žargonu „trip“, „kartončić“, „esid“)

LSD je sintetička halucinogena droga u obliku cigaretnog listića, veličine nokta malog prsta, obojena šarenom ikonografijom, ponekad u obliku želea.

Delovanje
Nagli i jaki poremećaji vidne i slušne percepcije, mešanje pojmova, značajne promjene u ponašanju.

Štetne posledice
– povećanje krvnog pritiska;
– ubrzani rad srca;
– povećanje telesne temperature;
– povećanje šećera u krvi;
– psihički poremećaji (paranoja, šizofrenija);
– pojava suicidnih (samoubilačkih) ideja;
– znojenje;
– mučnina i povraćanje;
– oštećenje mozga.
LSD posebno pogubno utiče na psihičko zdravlje.

INHALANTI (lepila, benzin, aceton, razne boje i lakovi)

Mnoga deca ulaze u svijet drogiranja „snifovanjem“ lepila. Takođe je dosta rašireno udisanje acetona, raznih lakova, pa čak i benzina, plina za upaljače, lakova za kosu, različitih dezodoranasa. Zajedničko za ova sredstva je to što su vrlo dostupna, mogu se naći u svakom domaćinstvu i jeftina su u prodaji.
Snifovanje je uglavnom grupna aktivnost. Lepilo se najčešće istiska u najlonsku kesu iz koje se udiše para.

Delovanje
Obično nakon nekoliko udisaja dolazi do povišenog uzbuđenja, lagane euforije, veselosti, osjećaja snage, svemoći. Nakon otprilike pola sata snifovanja, dete postaje vrlo omamljeno, oči mu suze, ne vidi dobro obrise predmeta i ljude oko sebe, zuji mu u ušima, poremećena mu je ravnoteža. Neka deca imaju i halucinacije ali je veća verovatnoća da to u stvari sanjaju jer padaju u stanje polusna.

Štetne posledice
– duža upotreba ovih sredstava stvara probleme u pamćenju, oštećenje mozga, gubitak apetita, anemiju;
– smrtni slučajevi su retki ali se dešavaju usled gubitka vazduha zbog prečvrsto vezane kese oko vrata.

KO SU BILI PRVI NARKOMANI I KAKO JE SVE POCELO?

Da li ste se ikad zapitali ko su bili prvi narkomani? I kako su uopšte došli na ideju da to rade? Odakle potiče konoplja kanabis od koje se proizvode marihu­ana i hašiš? Iz Indije. Odakle potiče duvan? Iz Sjeverne Amerike odakle su ga u Evropu preneli španski moreplovci.

Šta su urođenici radili sa ovim korovima? Sećate li se nekih dobrih „kaubojskih“ filmova? … I veliki poglavica je popušio „lulu mira“ sa svojim novim „belim bratom“… Urođenici su to radili u ritualne svrhe. Rituali posvećeni kome? Bogovima. O kakvim „bogovima“ je ovdje reč? Izvesno nedobronamjernim kad svoje podanike navode na destruktivno ponašanje. Ali to je jedna druga i duga priča.

Sudelovanje u tim ritualima podrazumevalo je još neke aktivnosti kao što su razne vrste sakaćenja i probadanja delova tela, mazanje bojama i tetoviranje, korišćenje psihosomatskih narkotika i mešavina različitih korova i biljaka, čiju tajnu recepturu su poznavali vračevi, šamani i gurui, ritualni ples uz ritmičku jednoličnu muziku i orgijanje.

Da li sve ovo podsjeća na nešto što vidimo i danas? Uklonite za trenutak masku modernizma i vidjećete da su savremene „žurke“ i „ludi provodi“ u noćnim klubovima, diskotekama i muzičkim koncertima veoma nalik onome što su upražnjavali drevni pagani. I oni su mislili da su moderni i „cool“ u svom vremenu.

MLADI NAJUGROŽENIJI KAKO IH ZAŠTITITI?

Najbolji i najdelotvorniji vid zaštite mladih od droge je uspostavljanje jake i zdrave porodice i čvrstih porodičnih veza. Roditelji treba da se obrazuju o zakonima života i zdravlja kako bi to znanje mogli preneti svojoj djeci na adekvatan način. Oni trebaju pružiti svome detetu ne samo materijalnu već moralnu i emotivnu podršku, pokazati razumevanje za njihove potrebe i uspostaviti odnos poverenja. Ukoliko propuste da ispune ove elementarne dužnosti, uticaj na decu neminovno će izvršiti okruženje, mediji, vršnjaci, nemoralni promoteri i svi oni u čije namere možemo sa razlogom sumnjati.

Mladi trebaju što je moguće ranije prihvatiti činjenicu da se rađaju i žive u svetu koji može da bude veoma zao i nemilosrdan i da život znači borbu za očuvanje integriteta svoje ličnosti i izgradnju karaktera. Kad se suoče sa izazovima i nedoumicama u životu, najbolje je da zatraže savet od svojih roditelja, vaspitača ili dobronamernih ljudi u koje se može imati povjerenja.

AKO SE VEĆ DROGIRATE, KAKO DA SE REŠITE TOG PROBLEMA?

Najbolji i ujedno najjednostavniji način da se neko izbori sa drogom, i uopšte problemom zavisnosti, jeste da prekine sa uzimanjem droge. Mnogima nije lako da donesu takvu odluku, zbog zavisnosti u koju su upali, a koje često nisu ni svesni, zbog otuđenosti, nerealnog sveta koji su sami stvorili uzimanjem droge…

Ipak snaga volje uvijek može da preovlada. Naročito ako se razmišlja o odgovornosti prema sebi, roditeljima i bližnjima, i konačno okruženju i svetu u kojem se živi. Nije sramota ni potražiti pomoć.

Treba li nabrajati razloge protiv destruktivnih aktivnosti ili sve prednosti koje donosi zdrav, moralan, kvalitetan, smislen i život u realnom svijetu? Suština je u volji pojedinca, u odluci da se prestane sa uzimanjem droge. To svako može.

Kategorije: Fizički otrovi Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *