Margarin – izbegavajte po svaku cenu!

Margarin se na svetskoj sceni pojavio 1869. godine, konstruisan kao jeftina zamena za maslac za radničku klasu. Margarin međutim nema ništa zajedničko s maslacem. Margarin je nešto sasvim drugo u odnosu na maslac, jedan potpuno neprirodan, nejestiv i štetan proizvod koji se nikako ne bi trebao nazivati – namirnicom.

Margarin se proizvodi od biljnih ulja. Visoka temperatura u procesu presovanja ulja uništava u njima antioksidante te nastaju slobodni radikali koji mogu izazvati velika oštećenja u stanicama i povećati rizik od raka. Zatim se na brutalni hemijski način ulja stvrdnjavaju, postupkom hidrogenizacije ili promenom masnih kiselina (esterifikacijom). U ovim postupcima koriste se opasne hemikalije čiji se ostaci nalaze u gotovom proizvodu na policama naših prodavnica.

Veliki je problem što i hidrogenizacija i promena masnih kiselina (esterifikacija) dovode do toga da se molekuli masnoće menjaju u takve oblike kojih uopšte nema u prirodnim masnoćama i potpuno su nepoznate našem metabolizmu. Masnoće grade ćelijski zid koji je po Bruce Liptonu, međunarodno poznatom naučniku sa područja ćelijske bilogije, glavni deo stanice jer omogućuje komunikaciju stanice s okolinom. Ako se u nju ugrade neprirodne masnoće iz margarina ona ne radi na normalan način.

U postupku hidrogenizacije ulje se obrađuje vodonikom uz pomoć nikla kao katalizatora. Usled ovog procesa dolazi do stvaranja trans-masnoća za koje je dokazano da su vrlo štetne za zdravlje. Industrijske trans-masnoće povećavaju rizik od dijabetesa, raka, kardiovaskularnih bolesti, te oštećenja fetusa. Osim u margarinu, nalaze se i u mnogim vrstama kupovnih peciva, keksa i kolača, sladoleda, čokolade i čipsa.

Promena masnih kiselina (esterifikacija) znači da se molekuli masnoće razbijaju pa se ponovo spajaju po načelu slučajnosti uz pomoć natrijum-metilata. Ovdje se ne stvaraju trans-masnoće ali masnoće koje nastaju potpuno se razlikuju od prirodnih masnoća i našem su organizmu neprepoznatljive. Kako masnoće učestvuju u celom nizu važnih biohemijskih procesa u telu, tako ove izobličene masnoće izazivaju razne poremećaje i dovode do bolesti. Npr. stvrdnuto palmimo ulje (čest sastojak u margarinima) može doprineti stvaranju tromboze (stvaranju ugrušaka u krvotoku).

Ovakvim prelaskom u čvrstu konzistenciju ulja se užegnu i toliko smrde da se ovo mazivo (budući margarin) mora isprati parom. Uz pomoc kaustične sode i hemijskih sredstava za izbjeljivanje ovaj se proizvod izbeljuje kako potrošaci ne bi videli njegovu ružnu sivu boju. Ako je išta vitamina i minerala preostalo nakon stvrdnjavanja ulja, ovaj zadnji proces ispiranja i izbjeljivanja ih potpuno uništava. Ostaje jedna bezlična masa kojoj se na kraju dodaje veštački ukus i boja maslaca.

Ostaci sljedećih opasnih hemikalija mogu se naći u gotovom proizvodu – margarinu:

• ekstrakcijski benzin heksan, u određenoj količini eksplozivan, oštećuje živce
• aceton, zapaljiva supstanca, štetan za mozak i živce
• fosforna kiselina, jaka i opasna kiselina
• kaustična soda
• metal nikal kao katalizator kod hidrogenizacije
• metanol (stvara se od natrij-metilata kod esterifikacije)
• izbeljujuća sredstva
• PHA poliaromatski ugljovodonici (jedna od najjačih kancerogenih supstanci)

Deo se ovih hemikalija koristi u procesu proizvodnje, a deo se stvara kao rezultat hemijskih reakcija u tom procesu.  Jedan dio hemikalija dolazi čak s brodova za transport sirovina, jer se u istim tankovima prevoze hemikalije (npr. razni hemijski otpadi) i ulja od kojih se pravi margarin. Sve više naučnih studija pokazuje vezu između konzumacije margarina i alergija, ekcema, astme, alergijskog začepljenja nosa i ulceroznog kolitisa kod dece.

Kako margarin sadrži previše omega-6 masnoća iz biljnih ulja, time doprinosi neravnoteži između naše konzumacije za život važnih grupa masnih kiselina, omege-3 i omege-6. Neravnoteža između ovih dveju masnoća uobičajena je upravo zbog prevelikog unosa omega-6 koja se nalazi u velikom broju industrijski obrađenih namirnica i biljnih ulja, dok omega-3 nalazimo samo u plavoj ribi, mesu životinja koje prirodno pasu i jajima kokoši koje se slobodno kreću i same nalaze svoju hranu. Ova neravnoteža (višak omege-6) izaziva upalne procese u telu te je uzročnik mnogih hroničnih bolesti modernog čovjeka.