nov
04
2013

Činjenje dobrih dela poboljšava naše zdravlje

pomaganje (1)

Naučnici tvrde da možemo poboljšati svoje zdravlje ako svakodnevno činimo dobra dela. Ljudi koji se bave humanitarnim radom i drugim dobrim delima poput pomaganja u bašti, osećaju manje ljutnje i stresa, više su pozitivni i samouvereni.

Rezultati novog istraživanja potvrđuju staru izreku da pomažući drugima pomažemo i sebi. Istraživanje provedeno na Univerzitetu u Sussexu merilo je nivo stresa i drugih emocija grupe muškaraca i žena koji su obavljali dobra dela kroz devet dana. Ispitivani su ljudi u periodu od 18 do 55 godina od kojih je zatraženo da obavljaju sitna dobra dela u svojoj zajednici poput farbanja ograde komšiji, davanja sitništa za parkiranje ili čišćenja podruma. Rezultati sprovedenog istraživanja su prikazali povećanje samopoštovanja za 31%, te smanjenje razine stresa za 36%.

Psiholog dr. David Lewis, koji je sproveo istraživanje, navodi da obzirnost može smanjiti nivo stresa. Učinci stresa na telo su dobro poznati, stres izaziva slabljenje imunog sistema, dovodi do porasta krvnog pritiska, povecava rizik od srčanog i moždanog udara, izaziva neplodnost itd itd….Stres,pored nezdave ishrane,jeste osnovni i glavni uzrocnik svih oboljenja modernog coveka. Iz tog razloga on zaključuje: “Kako bi poboljšali naše šanse da budemo zdravi, svi bi još danas trebali početi činiti dobra dela drugima.”Istraživanje je takođe utvrdilo da dobra dela imaju pozitivan rezultat lančane reakcije, korisnici dobrih dela osjećaju se više motivisanim da pomognu drugima.

U jednom od istraživanja se opisivala biološka podloga stresa – i kako altruizam može biti odnosno jeste lek i protivotrov. Ova veza je otkrivena slučajno 1956., kada su istraživači sa univerziteta Cornell počeli praćenje 427 udatih žena s decom. Predpostavili su da će domaćice s više dece biti pod većim stresom i umreti ranije od žena s nekoliko dece. Medjutim, prateći ih kroz 30 godina otkrili su da jedno s drugim nije povezano, ali su takođe otkrili da je 52% žena koje se nisu bavile volontiranjem podleglo teškim oboljenjima.

Dve velike studije pokazale su da starije osobe koje se bave volonterskim radom imaju izražene zdravstvene prednosti, poput produženog životnog veka, za razliku od onih koji nisu volontirali.

Drugo veliko istraživanje pokazalo je 44% smanjenja prerane smrti među onima koji su volontirali, što je veći učinak nego vežbanje četiri puta nedeljno. 

Naučnici su identifikovali određene regije mozga koje su vrlo aktivne tokom duboke empatije. Mozak novopečene majke, na primer, odnosno njen čeoni režanj, postaje vrlo aktivan kada ona gleda sliku svog deteta u odnosu na slike drugih beba.

Ovakve studije mozga ukazuju na duboko stanje radosti i oduševljenja koja dolazi od davanja drugima. Ovde je aktivan vrlo različit deo mozga nego kod, na primer, romantične ljubavi. Promene su vidljive kod interakcije s ljudima, za razliku od suvoparnih izliva velikodušnosti poput ,recimo, rutinskog ispisivanja čeka za dobrotvorne svrhe.

Hemijske promene u mozgu takođe ulaze u ovu sliku altruizma. Nedavno istraživanje je identifikovalo visoke nivoe“veznog” hormona oksitocina kod ljudi koji su vrlo velikodušni prema drugima.Oksitocin može biti povezan s fizičkim i emocionalnim blagostanjem. Kada smo altruistični i dodirujemo ljude u pozitivnom smislu, dajući ruku pomoći, nivo oksitocina raste i time ublažavamo svoj stres.

Mnogobrojna istraživanja su prikazala mnoge zdravstvene prednosti činjenja dobrih dela i volontiranja, a najbolje će se svako uveriti sam već pri svom prvom ucinjenom dobrom delu. Činiti dobro zaista stvara ugodjaj, smiruje i oplemenjuje.Duhovno zdravlje je najvaznije,sustina i izvor  celokupnog zdravlja,srece i blagostanja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *