Joga -put prevare ka duhovnim silama mraka i tame!

Ljudi govore da živimo u „vremenu straha i nesigurnosti“. Istoričari skreću pažnju da je u ljudskoj istoriji bilo malo perioda kada su ljudi bili izloženi tako velikoj teskobi, kao što su to danas. Celo čovečanstvo, traži izlaz iz ovog modernog haosa, izlaz iz moralne i duhovne bede, otpada, bolesti i unutrašnje praznine, koja sve ljude tako teško opterećuje i muči. Ljudi traže rešenje, način na koji mogu da pobede veliki stres ovog modernog doba. Jedno od mnogih rešenja za sve čovekove probleme, koji se nudi jeste i JOGA.

ŠTA JOGA OBEĆAVA?

Reč joga dolazi od reči sanskritskog jezika Yug, što znači „jedinstvo“ (sa božanskim, sa višom svešću). Joga obećava zdravlje, sređenost misli, psihosomatsku ravnotežu, afirmaciju u društvu. Pokušava da reši stresne situacije i negativne uticaje u našem životu. Preporučuje se kao izlaz i rešenje za duhovnu i duševnu prazninu, koja je posledica racionalizma, materijalizma i ateizma. Joga je razrađena grupa metoda, koji treba da pomoću asketizma, fizičkih vežbi, duhovne tehnike i meditacije oslobode ljudsku dušu od svega što je ovozemaljsko. Njenu osnovu čine praktična iskustva mnogih generacija koje su jogu upražnjavale.

Oslobođenje, kome joga teži, ostvaruje se kroz „putovanje duša“ – reinkarnaciju. Nepročišćena duša mora stalno da ulazi u kolotečinu života – da živi, usavršava se, a nakon smrti ponovo stupa u matericu i ponovo se rađa. Tek onda, kada duša uspe da se potpuno i savršeno pročisti, ona doseže iskupljenje sopstvenom snagom, a time i oslobođenje od daljeg utelovljenja (reinkarnacije). Iskupljenje istovremeno znači sjedinjenje pojedinačne duše (atman) sa svetskom dušom (brahman).

Neki ljudi su slepo oduševljeni jogom i hindu-religijom, oni je prihvataju bez imalo duhovnog analiziranja. Izučavaju istočnjačke filozofije, Zen-učenje, neki postaju i sledbenici učenja sekte Hare Krišna, ne znajući šta je njihov krajni cilj. Sa oduševljenjem i istrajnošću ponavljaju razne mantre i pevaju posvećenu reč Om. Raduju se što mogu da veruju u reinkarnaciju, isključuju se iz sveta, društva i porodice i žive u iluziji (prividu) da su rešili svoje najveće životne probleme.

VOĐE I PROPAGATORI JOGE

Jedan od prvih propagatora joge na zapadu bio je Svami Vivekananda (u XIX veku). Svoje delovanje je počeo kroz organizaciju Društvo vedenta (Vedenta Society), koje postoji i danas. Za jogu je uspeo da pridobije mnoge uticajne ličnosti tog vremena. Naučavao je četiri vrste joge: radža, džnana, bakti i karma jogu. U Kalkuti je štampana njegova knjiga: Da li će Vedanta biti religija budućnosti?.

Nešto kasnije (1920.) na zapad je došao Paramahansa Jogananda (Paramahansa Jogananda). Delovao je u organizaciji Društvo za samo-ostvarenje (Self-Realization Fellowship), koja i dan danas nudi dopisne kurseve joge. Napisao je Autobiografiju joga učitelja, koja se na zapadu smatra za klasiku u joga literaturi.

Poznat je i Paramhaansa Sivananda (Paramahansa Sivananda), koji je kroz oko 200 knjiga opisao razne vrste joge. Jedan od njegovih najbližih učenika, Svami Višnu Devananda (Svami Vishnu Devananda), upravljao je sa više od 40 Sivanandinih centara joge (ašrama) po celom svetu, koje uče hata, radža, bakti i karma jogu.

Sledeći značajan predstavnik joge jeste Paramahansa Muktananda (Paramahansa Muktananda), najuticajniji učitelj kundalini joge u svetu. Muktananda svoj proces posvećenja naziva šaktipat (šakti – zmijska snaga), tajna metoda prenošenja sopstvene duhovne energije na novog učenika. To znači da su učenici u svom životu potpuno zavisni od svog gurua (učitelja) i od njegove duhovne moći.

Pojavili su se još neki pokreti poput Božanska misija svetla (Divine Light Mission), Krišna svesnost (Krishna Consciousness) i Transcedentalna meditacija (Transcendental Meditation).

RELIGIJSKI KORENI JOGE

Joga dolazi iz Indije i svoje korene ima u hinduizmu. Objedinjuje u sebi šarenu paletu metoda, vežbi i životnih praktikovanja sa duhovno – religioznim ciljevima. Pod pojmom joga ne možemo da podrazumevamo samo hatajogu, koja se koncentriše samo na fizičke vežbe (asane). Hatajoga je jedan od početnih nivoa radžajoge (kraljevske joge). Tu pripadaju i razne tehnike pročišćenja (neti, dauti), duhovni treninzi (pranajama), koncentracije i meditacije. Takođe i kod nas poznata daktijoga – obožavanje raznih božanstava, računajući tu i žive gurue. Praktikuje se i mantrajoga, kod koje se ponavljaju mantre – magične formule, koje izražavaju božanske, kosmičke iskonske pra-sile. Prema jednoj od definicija, joga je ortodoksni indijski sistem, koji pomoću sistematskog koncentrisanja, uranjanja u meditacije, asketizma, duhovnih vežbi, nervne i mišićne kontrole položaja tela, posebnim stanjima svesti (mistična viđenja) i snage, teži da sjedini propadljivog čoveka sa univerzumom (božanskim).

Već navedena kratka definicija pokazuje na opasnost ovog orijentalnog duhovnog uticaja. Fizičke vežbe i meditacije su nerazdvojno vezane sa duhovnom oblašću – obavezno mora biti obuhvaćen i sam duh čoveka.U svojim početnim stadijumima hatajoga uvežbava motorički sistem, utiče na razne organe, omogućava bolju cirkulaciju krvi kroz njih, i tako obezbeđuje njihovu bolju aktivnost, slično kao i druge fizičke vežbe i pokrete uopšte. Čini telo vitkijim i elastičnijim. Joga dakle, u početnoj fazi stvarno prouzrokuje poboljšanje fizičke kondicije, a samim tim i psihičkog stanja (upravo u tome je njena prevara).

Pa ipak, ni u kom slučaju to nije samo gimnastika koja poboljšava zdravlje. Ko tako razmišlja biva prevaren, zato što se joga u krajnjem stadijumu ne može odvojiti od okultizma, koji uvek stoji iza nje. Meditacijom ulazimo na teritoriju koju je teško kontrolisati. Meditacija često liči na trans. Čovek u toku meditacije može postati medijum bez da je toga i svestan. Kod nekih ljudi kasnije dolazi do psihičkih smetnji. Poznavalac azijskih religija, Froc Blanke (Frotz Blanke), u knjizi Azijatske religijske struje u Evropi (Asiatishe religiosen Stromungen in Europagovori sledeće): „Joga se pojavljuje kao niz vežbi, ali ustvari uvodi ljude, iako toga nisu ni svesni, u novi duhovni svet, u novu formu religije. Želi da čovek zaboravi iako je samo na trenutak bio odveden od svog čulnog sveta.“

Prema istom autoru čovek treba da uradi duševni napor da bi se konačno mistično spojio sa božanstvom. Ovaj duševni napor u kombinaciji sa jogom pokazao se kao opasan, jer ljudi ne postaju srećniji, nego padaju u teške depresije. Ovim dolazimo do najgoreg aspekta ovog orijentalnog pseudobožanstva, a to je potpuno otvaranje tela i duše za demonski uticaj. Ko pomoću hinduističkih metoda otvori svoju dušu silama tame, potpada pod tiraniju okultnih vladara.U starom spisu Atarva-veda (Atharva-veda) piše sledeće: „Svim ovim fizičkim vežbama, u kombinaciji sa duhovnom gimnastikom, stiču se nadprirodne sile (sidis).“Učitelji joge se u Indiji – kao oni koji poseduju okultne veštine i magične snage – smatraju za čarobnjake. Iako dosezanje ovih sila nije kod mnogih razlog praktikovanja joge, ne mogu izbeći njihove posledice.

TRANSCENDENTALNA MEDITACIJA

Već spomenuta transcedentalna meditacija (TM) je forma joge prilagođena zapadnom svetu. Predložio ju je guru Dev, a razradio njegov učenik Mahariši Maheš Jogi.

Svako, ko želi da učestvuje u TM, najpre mora da se podvrgne ceremoniji posvećenja, prilikom koje se priziva duh guru Deva i hinduističkih božanstava. Prilikom uvodne ceremonije dobija učenik od svog učitelja ličnu „mantru“. Najčešće je to ime nekog hindu boga. Mantra mora ostati u tajnosti, inače gubi svoju moć. Prilikom meditacije se mantra mora neprestano ponavljati. TM teži ka proširenju svesti, i sticanju kosmičke, božanske svesti. Kao i kod drugih oblika joge i u TM to najčešće rezultuje sticanjem paranormalnih sposobnosti.

Transcendentalna svest samo je prvi nivo TM. Postoje još četiri nivoa svesti koja završava sa „svešću Boga“, „jedinstvom sa Bogom“ i „Brahma svešću“. Učenje TM je bez sumnje hinduističko. Čak i njihov osnovni udžbenik Nauka postojanja i umeće života (The Science of Being and the Art of Living) kaže da je TM prava „večna istina“ koja se nalazi u osnovi svih religija. Poput hinduizma, uči da je Bog bezličan; život je ciklus ponovnih rađanja; čovek može postati savršen; greh se može nadvladati meditacijom; Isus Hrist je bio samo prorok a ne Spasitelj sveta.

BIBLIJSKI POGLED NA JOGU

Sama joga se u Bibliji naravno ne spominje, ali Biblija prema njenom učenju i praksi zauzima precizno stanovište. Joga i TM su sa hrišćanstvom potpuno nespojivi. Biblijska vera ne poznaje samorealizaciju, niti uzvisivanje ka kosmičko-božanskoj svesti, niti izjednačavanje samog sebe sa božanstvom kao posledice uranjanja u „svedušu“.

Hrišćanska vera zna za greh, njegove posledice i mogućnost njegovog opraštanja, zna za Isusa Hrista i o putu kroz njega ka Bogu, o odanosti i poslušnosti prema Njemu, o zajedništvu sa Njim. Hinduizam opet uči o reinkarnaciji. Hrišćanin zna da je njegov večni život zagarantovan – on ima već sada sigurnost spasenja. Joga i TM su putevi koji vode ka proširenju svesti, ali ne vode ka susretu sa Isusom Hristom, ka ličnom poznanju Boga Oca i ka prihvatanju i imanju Duha Svetog. Biblijska vera zna o Duhu Svetom, koji našeg duha oslobađa, ispunjava, naoružava ga duhovnim darovima i daje mu snagu za novi, bolji život.

Kao što vidimo, joga jeste težnja ka samo-spasenju – put odozdo naviše. Hrišćanstvo je, međutim, put spasenja koji vodi odozdo naniže, od Boga prema čoveku. Tek Božja milost, koju nam poklanja kroz osobu Isusa Hrista, nas dovodi u kontakt sa Bogom. Zato je sasvim jasno, da ne može postojati nikakva hrišćanska joga.

Dakle, joga jeste put koji ne vodi nikud, šta više veoma opasan. Izaziva unutrašnju prazninu, stvara u čoveku duhovni vakum. Nemački naučnik Loc (Lotz) govori u vezi sa istočnjačkim oblicima meditacije sledeće: „Čovek, koji se otvara, ali ne za Boga, već postaje plen demonizma.“ Jako pogodan primer u vezi ovoga jeste Isusova priča o praznoj kući, koja može potpasti pod uticaj sedam drugih, još gorih duhova (Matej 12,45).

Biblijsko učenje jako precizno govori da postoji duhovni svet koji je nastanjen raznim silama, koje su veoma neprijateljski raspoložene prema ljudskim stvorenjima.„Ne vodimo borbu protiv tela i krvi“, govori apostol Pavle, „nego protiv sila i svega, što vlada ovim vekom tame, protiv vazdušnih sila tame.“ (Efescima 6:12) Ove sile imaju mogućnost da prebivaju u ljudima i Sveto pismo nas upozorava na sve što potpomaže delovanje i invaziju ovih sila tame.