мар
10
2014

Mozak beba koje su hranjene isključivo dojenjem ima brži razvoj u ključnim delovima

dojenje1

Nova istraživanja pokazuju da deca, koja su hranjena isključivo majčinim mlekom tokom najmanje tri meseca, imaju do 30% dodatnog rasta u ključnim delovima mozga koji kontrolisu jezik, emocije i razumevanje. Ovo samo govori u prilog brojnim dokazima koliko je majčino mleko neophodno za pravilan rast i razvoj deteta.

MOZAK DECE21Studija je koristila specijalizovanu, baby-friendly magnetsku rezonancu (MRI) kako bi gledala rast mozga na uzorku dece ispod 4 godine starosti. Istraživanje je otkrilo da su deca u dobi od 2 godine, koja su dojena isključivo majčinim mlekom najmanje tri meseca, imala brži razvoj u ključnim delovima mozga u odnosu na decu koja su hranjena adaptiranim mlekom ili koja su bila hranjena kombinacijom mlečne formule i dojenja.

Ovo nije prvo istraživanje koje sugerise da dojenje podstice razvoj mozga beba. Bihevioralne studije već su povezale dojenje s boljim kognitivnim ishodima kod starijih adolescenata i odraslih,ipak  ovo je prva studija koja je gledala razlike povezane s dojenjem u mozgu vrlo mlade i zdrave dece, izjavljuje Sean Deoni, docent inženjerstva na Sveučilištu Brown.

“Hteli smo videti koliko rano se ove promene u razvoju mozga zapravo mogu dogoditi. Pokazalo se da su tamo gotovo odmah od početka. “

MOZAK 411On i njegove kolege koristili su tihe MRI aparate koji su slikali mozak beba dok su one spavale. MRI tehnika istraživala je mikrostrukturu bele materije mozga, tkiva koje sadrži duga živčana vlakna i pomaže različitim delovima mozga u komunikaciji jedni s drugima. Naime, ova tehnika traži količine mijelina, masne materije koja izoluje nervna vlakna i ubrzava električne signale dok zuje oko mozga.

Istraživači su posmatrali 133 dece u rasponu starosti od 10 meseci do četiri godine. Sve bebe su imale normalni razcoj tokom trudnoce i sve su iz porodica sa sličnim socio-ekonomskim statusima.

Deca su podijeljena u tri grupe: onu čije su majke prijavile isključivo dojene u periodu od najmanje tri meseca,grupu hranjenih kombinacijom mleka i formule,i onu u kojoj su hranjene samo adaptiranim mlekom. Istraživači su uporedili stariju decu u odnosu  na mlađu kako bi uspostaviti putanju rasta bele materije za svaku grupu.

Isključivo dojena grupa  imala je najbrži rast u mijelinskoj beloj materiji od sve tri grupe, s porastom volumena bele materije koja je postala značajna u uzrastu od 2 godine. Grupa  hranjena majčinim mlekom i formulom imala je veći rast od grupe hranjene isključivo adaptiranim mlekom.

“Pronašli smo razlik od 20 do 30%, uspoređujući dojenu i ne dojenu decu. Mislim da je zapanjujuće da bi takva razlika mogla postojati tako rano.”

MOZAK DECE31

Istraživači su zatim podupreli svoje vizuelne podatke sa grupom osnovnih kognitivnih testova kod starije dece. Ti testovi su utvrdili povećanu učinkovitost, vizuelnu recepciju i motoričku kontrolu performansi u dojenoj grupi.

Istraživanje je takođe pogledalo učinke trajanja dojenja. Istraživači su upoređivali decu koja su dojena duze od godinu dana s onima koja su dojena manje od godinu dana, i pronašli su znatno poboljšani rast mozga kod dece koja su dojena duze narocito u područjima mozga koja se bave motornim funkcijama.

“Smatram da je dojenje, u kombinaciji sa svim ostalim dokazima, apsolutno korisno.”

BEBA1Svima nam je jasno da je dojenje prirodna veza između majke i deteta, koja ne samo da detetu pruža sigurnost, već i sve nutritivne i imunološke sastojke koje su mu potrebni. U današnje doba otkrivaju se i potvrde zašto je dojenje, za razliku od hranjenja mlečnim stetnim i rafinisanim formulama, neophodno. Tako jedno istrazivanje sprovedeno na miševima daje značajan uvid u neverojatnu sposobnost majčinog mleka da uništi HIV i spreči prenošenje virusa. Postavlja se pitanje zašto se dojenje tako malo promovise, dok se uporno promovisu vestacke  dečje mlečne formule, a za koje je dokazano da sadrže pesticid bakar sulfat kao i mnoga druga stetna hemijska jedinjenja. Kako bi ikakav pesticid mogao biti dobar za decu? Osim toga, naucnicima je već dugi niz godina poznato da mlečne formule za ishranu prerano rođenih dojenčadi mogu uzokovati nekrotični enterokolitis, za razliku od dojenčadi hranjenih majčinim mlekom, a ova bolest je najčešća bolest probavnog sistema koja može izazvati smrt kod nedonoščadi.

Propaganda protiv dojenja ide tako daleko da se čak preporucuje prekid dojenja kako majčino mleko ne bi poništavalo “ zdrave efekte“ vakcinisanja. Naime, majčino mleko snabdeva dete svim potrebnim imunološkim faktorima koji mogu razgraditi titre antitiela, koji nastaju kao reakcija na vakcinu i time oslabljuju „snagu“ vakcine. Ovo istrazivanje nam zapravo govori da je dojenje – imunizacija, dok katastrofalno stetno trovanje putem vakcinisanja to svakako nije.

MLECNE FORMULE 21SVE SE TO CINI DA SE DOJENJE ZANEMARI,A DA SE PROMOVISE KORISCENJE STETNIH RAFINISANIH „MLECNIH“ DECIJIH FORMULA JER JE DOJENJE BESPLATNO, I OD NJEGA PREHRAMBENE KOMPANIJE NEMAJU PROFITA.

Nemojte nasedati na ovu marketinšku prevaru i podvalu, zdravstvene prednosti dojenja su velike, peporucuje i produženo dojenje jer istraživanja pokazuju da se sadržaj majčinog mleka menja kako dete raste, prirodno rešavajući povećanu potrebu za više masnoće i energije. Ono se prilagođava dečjem razvojnom sistemu, pružajući pravu ishranu u pravo vreme. Imunološke prednosti povećavaju se tokom druge i treće godine dojenja. Na hiljade  antivirusnih, antibakterijskih i protivparazitnih antitiela u mleku štite od problema kao što su E. coli, upala pluća ili grla, salmonele, gripe, rotavirusa, rubeole i West Nile virusa, alergija, astme, zaušnjaka, ospica, dijabetesa, meningitisa i mnogih karcinoma. DOJENA DECA SE REDJE RAZBOLJEVAJU I BRZE LECE !!!

ZATO, PRE NEGO STO ODUSTANETE  OD DOJENJA, RAZMISLITE – DA LI POSTOJI PRISNIJI ODNOS OD ONOG IZMEDJU MAJKE I DETETA  PRILIKOM DOJENJA,POSTOJI LI PRIRODNIJA I SIGURNIJA HRANE ZA VASE DETE? (NARAVNO OVO VAZI AKO SE HRANITE ZDRAVO BILJNOM STO PRESNIJOM HRANOM I AKO IZBEGAVATE SVE VIDOVE TROVANJA I UNISTAVANJA  SOPSTVENOHG IMUNOG  SISTEMA)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *