Priča o starom Džou
Kad stvarno nekoga volite, više od ičeg na svetu želite da vas i on voli.
Bog zaista jeste ljubav i On nas zaista mnogo voli, kao što se vidi iz Njegove ponude da zameni sve naše grehe za svu svoju pravednost. To je fantastična ponuda za nas — ali šta ona predstavlja Njemu? Da li na kraju On biva prevaren u ovoj najveličanstvenijoj zameni koja se ikad zbila? Da bismo odgovorili, hajde da obrišemo prašinu sa jednog starog istinitog događaja koji će nam objasniti suštinu. To je priča o starom Džou.
Stari Džo bio je rob u blizini ušća reke Misisipi. Jednoga dana našao se na licitaciji robova, na istom onom mestu na kome je kasnije stajao i Abraham Linkoln, kad je posmatrajući kako rastanci pokreću potoke suza i slamanje mnogih srca, rekao: »Ako ikad budem imao priliku da udarim po ovome, udariću svom svojom snagom!«
Džo je stajao tamo, sit mnogih rastanaka i suza. Rešio je da više nikada neće da radi. Ali, bio je tu na platformi za licitaciju. Oni koji su se za njega nadmetali počeli su da izvikuju svoje svote, a Džo je počeo da mrmlja, najpre šapatom, a potom sve glasnije: »Neću da radim! Neću da radim!« Kad su ga čuli, jedan po jedan ljudi su odustajali od licitiranja, osim jednog čoveka koji je produžio i platio poveliku svotu za roba koji neće da radi.
Novi gospodar poveo je Džoa do svoje kočije i odvezao ga do sela na plantažama. Na kraju je sišao puteljkom pored jezera. Na obali jezera nalazila se lepa kućica sa čistim zavesama na prozorima, okružena cvećem. Džo nije nikada video nešto takvo.»Ovde ću živeti?« upitao je. »Da.« »Ali ja neću da radim.« »Džo, ne moraš da radiš. Ja sam te otkupio da bih te oslobodio!« (Najlepši deo priče tek predstoji!)
Džo je pao na kolena pred svojim dobročiniteljem i rekao: »Gospodaru, služiću vam do kraja života!« Vidite grupu grešnika. Oni su robovi greha, bola, smrti i zato kažu: »Nećemo da radimo — ne možemo!« Jeste li ikad to pokušavali? Jeste li ikada pokušavali da tvorite dela pravednosti? To je nemoguće. To ne možete ostvariti.
Ali Isus kaže: »Ne moraš da radiš. Otkupio sam te svojom sopstvenom krvlju da bih te oslobodio i želim da živim svoj život u tebi.« Koliko znamo On ima stanova pored jezera koje izgleda kao stakleno more. Na prozorima su predivne zavese i sve je u cveću koje nikada ne vene. On nam nudi sve to zato što nas voli. Eto, takav je On. I kad shvatimo zamenu koja nam je ponuđena, i ona stvarno nađe put do našeg srca, rado ćemo Mu služiti zauvek.
Neka mi se ne zameri ovo sto cu napisati. Postoje samo dva bica koja nas vole bezuslovno. Jedno je Isus, bice iz sveta duhovnosti, iz sveta koji malo ili nimalo ne poznajemo jer smo na dusu svoju zaboravili, a srce nam je necisto. Pas je bice iz sveta zivotinjskog, koji takodje ne poznajemo, jer smo u neizmernoj sujeti svojoj umislili da smo gospodari svekolike prirode, pa tako i zivotinja. I jedno i drugo ce nam se osvetiti. Sami cemo sebi jamu iskopati (vec dugo je kopamo i sve je dublja i mracnija).
O ovome bi se moglo pisati nadugacko i nasiroko. No, da skratim: ako ne vratimo Isusa, naseg spasitelja, u svoju dusu, ako ga ne budemo voleli svim svojim srcem kao sto pas voli coveka, onda cemo i poslednju, cetvrtu svecu ugasiti.