Da li ste probali speltu?

Pahuljice, musli i ostali proizvodi na bazi pahuljica postali su sastavni i redovni deo ishrane. I to je sasvim o.k. Korak napred ka zdravijem načinu ishrane. Ali posebno mi je drago kada vidim da ima onih koji su napravili  još jedan korak više. U poslednje vreme sve ćešće viđam ljude koji kupuju žitarice u njihovom osnovnom, odnosno neprerađenom, integralnom obliku. Neko kupi proso, neko heljdu, a neko ovas ili pšenicu. Ima i onih koji ih nikada nisu probali ali spremno prihvataju novine, pa prihvate moj predlog da probaju, recimo, kuvano proso. Nekolliko dana nakon toga dođu, pohvale mi se da su ga spremali, kažu da im se dopalo i žele ponovo da ga kupe. Kada probaju jednu žitaricu, onda obično spremnije prihvataju i druge. U poslednje vreme moj favorit je spelta i rado je preporučujem.

Iako se o spelti u poslednje vreme sve više govori, ima još uvek dosta onih koji nisu ni čuli za nju, a još je više onih koji je nisu ni probali. Kada spomenem speltu, gotovo svi traže da još jednom ponovim to ,,čudno“ ime i objasnim šta se krije iza njega.  Kažem da se ne radi o nekoj novoj sorti, već naprotiv, o jednoj od najstarijih žitarica. Gotovo zaboravljena, u novije  vreme ova žitarica postaje sve popularnija i sve više se uzgaja. Popularnost u velikoj meri potiče od manje količine glutena (što je aktuelno, da ne kažem trend više nego ikad) koji je lakše svarljiv, te mogu da je koriste i oni  koji su alergični na pšenicu. Znam dosta njih kojima ne prija pšenica i koji se mnogo bolje osećaju kako su prešli na speltu.  Ipak, speltu ne smeju da koriste oni koji imaju celijakiju!

Spelta je bliska rođaka  pšenice, ali sadrži više esencijalnih aminokiselina od nje. Pored toga u idealnom odnosu sadrži belančevine, masti, ugljene hidrate i vlakna. Bogata je kalcijumom, magnezijumom i fosforom, kao i selenom. Interesantno je da spelta ima neku vrstu samozaštite u vidu debele opne koja je štiti od štetočina, te je idealna za organsku proizvodnju.

Zbog svih ovih svojstava preporučuje se posebno deci, starijim osobama, trudnicama, ali i sportistima kao dobar izvor energije. Korisna je i u slučaju anemije kao i kod reumatskih oboljenja. Ima laksativno svojstvo.

Dakle, neosporno je da je spelta vrlo zdrava žitarica.  Ali ono što je isto tako bitno i što je čini privlačnom je njen ukus. Ima prijatan, pomalo slatkast, orašast ukus. Isprobala sam speltu u svim oblicima i zaista sam prezadovoljna.

Zrno sam kuvala (na isti način kao i pšenicu) i  isklijavala. Iako nemam problem sa glutenom, primetila sam da je isklijalo zrno svarljivije od isklijale pšenice. Brašno je zaista super i fantastično je za pravljenje hleba, peciva, kolača…  Od speltinog brašna se dobija kvalitetno testo, te se ne mora mešati sa pšeničnim brašnom. Spelta se prerađuje u pahuljice, mekinje i griz. Griz je definitivno moj favorit i od srca ga preporučujem. Odlična alternativa za one koji vole kuvani pšenični griz (a pouzdano znam da ga ne jedu samo deca)! Griz se kuva na isti način kao i pšenični (može i sa vodom), a može se po želji pripremiti  u slanoj ili  u slatkoj varijanti.
Ja sam se malo zabavljala pa sam kuvanom grizu (kuvam ga sa vodom) dodala izmrvljeni tofu sir, a zatim stavila u silikonski kalup u obliku cvetića. Nakon hlađenja iz kalupa su ispadali cvetići koje sam uvaljala u susam. Može se služiti kao predjelo. Ukoliko sam za slatku varijantu, dodam malo suvog voća i mlevenih oraha, stavim u kalup i dobijem savršene kolačiće. Griz se super slaže sa kukuruznim brašnom, pa ga dodajem u proju ili mafine.
Ako vas i pored svega nabrojanog nisam ubedila da probate speltu, evo još jednog razloga zbog kojeg ćete možda to ipak poželeti. Prema tradicionalnoj medicini spelta ima grejuće dejstvo na organizam pa je idealna za ove hladne dane. Zima je duga, pa će se spelta nadam se naći i na vašem tanjiru.
Prijatno.

Slavica Matić, dijetetičar-nutricionista