Nesagledive štetne posledice po vaše zdravlje upotrebom veštačkih zaslađivača!

U javnosti se često govori da slatkiši mogu da se jedu ako su zaslađeni veštačkim zaslađivačima, i da se tako mogu izgubiti kilogrami. Tada, međutim, u telu nastaje ozbiljan problem. Na primer, kad uzmete da jedete jabuku vaš jezik će prepoznati ukus slatkog. Onda čulo ukusa kaže mozgu da dolazi šećer, pa mozak naredi pankreasu da pokrene mašine jer dolazi šećer.

I pankreas luči insulin da bi bio spreman za dolazak šećera. To se dešava čim okusimo slatko. Dok god žvaćemo, pankreas priprema sve više insulina. Čim progutamo jabuku, insulin je već tu da se suoči sa šećerom. Telo se tako vraća u normalu.

Kada uzimamo veštačke zaslađivače iz gaziranih pića, slatkiša I druge veštačke hrane (stavljaju se skoro svuda), čulo ukusa opet kaže mozgu da stiže šećer. Mozak poručuje pankreasu da pokrene svoje mašine. Pankreas onda priprema insulin. I tako vi malo žvaćete, progutate veštački zaslađivač, i kad on stigne u želudac insulin se pita: “Gde je šećer?” A onda poručuje mozgu: “Ovdje nema šećera!” A mozak kaže jeziku: “Slagao si me, nema šećera!” A jezik i dalje govori: “Ma, pripremi taj insulin, osetio sam šećer!” I mozak u panici viče: ”Pripremite insulin!” A pankreas nastavlja: “Ovde nema šećera.” I tako telo dospeva u panično stanje, jer je tek sada shvatilo da je u njemu strana supstanca.

Svi naši unutrašnji organi prepoznaju hranu koja je zdrava. Zato telo zna šta da radi ako u njega uđe šećer, protein ili složeni ugljeni hidrat. Ali kada veštački zaslađivač kojeg je stvorio čovek uđe u organizam, telo je u panici. Nastaje zbrka i haos u organizmu. Telo i dalje kaže: “Ma zaboravi, ovde nema šećera.” I tako prestaje lučenje insulina. I kada sledeći put uzmete jabuku, i čulo ukusa obavesti mozak da dolazi šećer, i mozak naredi pankreasu da pripremi insulin, pankreas će reći: “Čekaj malo. Poslednji put kad sam to uradio ovde nije bilo šećera. Ovog puta neću stvarati insulin.” I kada šećer dospe u krvotok, telo upada u opšti šok: šećer je u krvi, potreban je insulin. Pankreas počinje da radi, a telo se buni što nije na vreme uradio svoj posao.

Naši organi razgovaraju, komuniciraju među sobom. Da to ne rade mi ne bismo bili živi. Svi sarađuju. Čulo ukusa govori mozgu kakvu hranu žvaćete da bi pripremio u želudcu kiselinu i odgovarajuće enzime. Kada se posečete, telo nalaže da se krv zgruša. Telo stalno komunicira. I kada prevarimo naše telo veštačkim zaslađivačem, telo dospe u stanje zbunjenosti i ne zna šta da čini. Ovakva hrana je laž. Svi veštački ukusi i boje su laži koje stvaraju zabunu i haos u našem organizmu i telo dolazi u stalno stanje straha.

Dr Pol Volk