нов
13
2013

Materijalizam i lažna sreća

materijalizam4 1

U konceptu “mrtvog” ili materijalističkom konceptu, sva zadovoljstva dolaze od mrtvih stvari. Ove mrtve stvari, koje izazivaju “osećaj zadovoljstva”, mogli bi da nazovemo zajedničkim imenom “narkotici”. Poznato je iz prakse da narkotici stvaraju samo kratkotrajan “osećaj” zadovoljstva, a kada taj “osećaj” prođe, dolazi do teških duhovnih i fizičkih stanja. Ovaj “osećaj zadovoljstva” je osećaj “lažnog zadovoljstva” i “lažne sreće” koji oduzima čoveku zdravlje, sreću i život.

Navešćemo najpoznatije primere mrtvih stvari koji izazivaju ovakve “osećaje zadovoljstva”:

Otrovne hemijske supstance

Veštačke i otrovne hemijske supstance su odgovorne za preko 90 odsto svih oblika bolesti i smrtnih slučajeva.  Prema zvaničnim statistikama, vodeći uzroci bolesti i smrti u materijalistički najrazvijenijim zemljama jesu nezdrava ishrana, pušenje i alkohol. Pod nezdravom ishranom se podrazumijevaju prerađene prirodne namirnice kojima su oduzeta skoro sva hranljiva svojstva, a dodate su im veštačke hemikalije da bi izgledale lepše i imale što duži rok trajanja. Pušenje duvana je drugi vodeći uzročnik smrti u svetu. Trećina svih smrtnih slučajeva od raka je usled pušenja, a da ne spominjemo ogroman broj onih koji će oboleti i umreti kao “pasivni pušači”, što uključuje odrasle osobe i decu nepušače koji provode vreme u prostorijama gde se puši, kao i bebe u utrobama majki pušača ili “pasivnih pušača”. Alkohol je treći vodeći uzročnik smrti u svetu.

Iako je industrija alkohola, uz pomoć svog velikog novca i reklame, uspela da ubedi veliki deo čovečanstva da je “alkohol u malim količinama blagotovotan za čovekovo zdravlje”, istraživanja jasno pokazuju da je konzumiranje alkohola u najmanjim količinama izuzetno štetno. Pored toga, konzumiranje alkohola i u najmanjim količinama stvara zavisnost, pa kao u slučaju konzumiranja svih ostalih droga, alkoholičar se najčešće postaje tako što se “proba”.

Za razliku od duvana i alkohola koji predstavljaju “legalizovane droge”, najopasnije otrovne hemijske supstance jesu “zabranjene droge”. Marihuana, kokain, heroin, ekstazi i druge (navodno) “zabranjene droge” izazivaju teška fizička i psihička oštećenja čovekovog zdravlja.

Sve pomenute veštačke i otrovne hemijske supstance u početku izazivaju gađenje kod čoveka, da bi se upornim konzumiranjem formirala navika i “osećaj zadovoljstva”. I to nije sve. Svako konzumiranje ovakvih supstanci podstiče čoveka na upotrebu sve jačih i destruktivnijih otrovnih supstanci.

Mrtvi predmeti

Poznato je da mala deca najviše vole da se druže sa svojim roditeljima. Ukoliko nemaju s kim da se druže, deca su “osuđena” na igranje sa raznim igračkama. Praksa je pokazala da deca brzo “izgustiraju” svaku igračku. Ona može u početku da im “izgleda” zanimljiva, ali posle par minuta kod deteta se gubi svaka želja za pomenutom igračkom. (Zato mnogi roditelji izjavljuju: “Neću više da mu kupujem igračke… Igra se pet minuta i baci je“.)

Činjenica je da mnogi odrasli ljudi vole da se igraju sa “igračkama”. Ali, kao i u slučaju dece, to “zadovoljstvo” kratko traje. Odrasli ljudi obično vide neku “igračku” (mrtvi predmet), žele da ga imaju, a kad ga kupe “brzo ga izgustiraju”, kao i deca. Onda kupuju novu “igračku”, pa ubrzo zatim “najnoviju”, jer im je ona “stara igračka” postala dosadna. Za razliku od dečjih igračaka koje obično nemaju veliku materijalnu vrijednost (iako se danas prave sve skuplje igračke za decu), igračke za odrasle su veoma skupe i zahtevaju skupo održavanje.

Primjer su velike kuće u kojima živi malo ljudi. Takođe, skupoceni automobili koji se retko i nenamenski koriste predstavljaju primer “igračke za odrasle”.

Sećam se kada mi se jedan moj prijatelj automehaničar “žalio” kako mu je u servis došao čovek sa poršeom i tražio da ugradi kuku na zadnjem delu automobila, kako bi mogao da vuče prikolicu sa robom. (Čovek je očigledno bio “biznismen” koji je sebi kupio igračku koju nenamenski koristi.) Skupoceni nameštaj i skupocena garderoba takođe predstavljaju jednu vrstu “igračaka za odrasle”, koja nema veliku praktičnu vrednost, ali kod čoveka može da izazove kratkotrajan osećaj zadovoljstva. I kao u slučaju veštačkih i otrovnih hemijskih supstanci, i “igračke za odrasle” podstiču ljude za sve skupljim i većim “igračkama”. I ne samo to. Kao što se čovek nakon konzumiranja otrovne supstance veoma loše oseća (iako u prvom momentu doživljava kratkotrajno “zadovoljstvo”), tako i nakon kratkotrajnog “igranja” sa mrtvim predmetom dolazi do “zasićenja”, ali i mučnog stanja kada čovek shvati da “zadovoljstvo” koje je iskusio “ne vredi te pare”, niti sav trud i vreme koje je moralo da se uloži da bi se priuštila skupocena igračka. Ali, pošto ne zna (ili neće da zna) za nemrtvi oblik zadovoljstva, čovek materijalista nastavlja da se zadovoljava igranjem sa novim mrtvim predmetima.

Mrtav seksualni odnos

Već smo spomenuli da je nezdrava ishrana vodeći uzročnik smrti u savremenom svetu. Da li to znači da ljudi jedu neukusnu hranu? Ne. Ljudi jedu ukusnu, ali nezdravu hranu. Kada se konzumira ukusna i nezdrava hrana, posledica su kratkotrajno telesno zadovoljstvo, a posle izvjesnog vremena teška oboljenja i smrt. Svako bi lako mogao da zaključi da bi hrana koju jedemo trebala da bude i ukusna, i zdrava.

Svrha konzumiranja hrane nije “doživljaj zadovoljstva jedenja hrane”, već snabdevanje organizma potrebnim hranljivim materijama da bi mogao adekvatno da funkcioniše. Osećaj zadovoljstva koji prati konzumiranje hrane je nešto što je sastavni deo ostvarivanja svrhe ili “višeg cilja”. Ali, ako se ne ostvaruje “viši cilj” (u ovom slučaju snabdevanje organizma hranljivim materijama preko zdrave hrane), “zadovoljstvo” žvakanja i gutanja ukusne (i nezdrave) hrane će se pretvoriti u nešto vrlo neprijatno (teška bolest).

Za razliku od konzumiranja hrane koje predstavlja čovekovu životnu potrebu, seksualni odnos ne predstavlja čovekovu životnu potrebu.

Čovek može kvalitetno, zdravo i uspešno da živi bez seksualnih odnosa. I kao što konzumiranje hrane treba da ima svrhu ili “viši cilj”, tako bi trebalo da bude i u slučaju seksualnog odnosa. Seksualni odnos se upražnjava iz čisto telesnog zadovoljstva, bez “višeg cilja”. Nakon kratkotrajnog telesnog zadovoljstva sledi osećaj gađenja i mučnine (što priznaje veliki broj učesnika u ovakvom seksualnom odnosu), kao i razna duševna oboljenja.

Mnogi, međutim, nastavljaju sa pomenutom praksom, jer ne znaju (ili neće da znaju) za nešto bolje. Sigurno je da seksualni odnos ima “viši cilj”. Kao i u slučaju konzumiranja hrane, seksualni odnos može da predstavlja zadovoljstvo (koje ne prati gađenje i mučnina) jedino ako je u funkciji “višeg cilja”. I kao što je nezdrava hrana ustvari “mrtva hrana”, jer ne poseduje životno važne supstance, tako je i seks bez smisla “mrtav”, jer umrtvljuje čoveka i stvara ga bolesnim.

U slučaju konzumiranja nezdrave hrane imamo dva mrtva subjekta – mrtvu hranu i materijalistu (duhovno mrtvu osobu). U slučaju mrtvog seksa imamo takođe dva mrtva subjekta – dve duhovno mrtve osobe (iako ih često bude i više na gomili).

Kao i u slučaju prethodno spomenutih “izvora zadovoljstava” i mrtav seks se brzo “izgustira” i postaje “dosadan” onima koji ga upražnjavaju.

Osobe se onda okreću “težim drogama”, odnosno prepuštaju se najrazličitijim oblicima seksualnih perverzija verujući da će tako dostići “viši nivo zadovoljstva”. Međutim, i ovde se kao posledica javljaju teška psihička oboljenja.

Mrtve pohvale

Poznato je da mala deca vole da se pohvale roditeljima kako su uradila nešto dobro i lepo, za šta bivaju nagrađena pohvalama i rečima zahvalnosti. Isto tako i odrasli ljudi vole kada ih neko pohvaljuje. U materijalističkom sistemu vrednosti je važno da čovek bude pohvaljen, odnosno da ga što više hvale, bez obzira da li to što radi ima smisla. Pohvale uglavnom dolaze zbog obilnog upražnjavanja prethodno nabrojanih izvora “zadovoljstava”.

Dakle, danas je popularno konzumirati drogu, jer navodno “to je lepo”, “sve poznate ličnosti se drogiraju”, “to je kul” i slično. Narkomani se naročito veličaju i hvale u mas medijima, tako da mnogi slede njihov put. Onaj koji nema novac za skupu i tešku drogu, može da bude pohvaljen zato što “može da popiju gajbu piva za jedno veče”, ili zato što “puši kao Turčin” (Turci su zbog svoje velike upotrebe duvana postali neka vrsta simbola za pušenje).

Takođe, pohvale pljušte na račun onih koji imaju velike kuće, skupoceni nameštaj, besne automobile ili skupu garderobu. Možda najveću pohvalu dobijaju oni koji upražnjavaju najviše mrtvog seksa. Devojke opisane kao “zavodnice” i mladići opisani kao “dobri ljubavnici”, jesu oni kojima se naročito aplaudira.

Razvojem nauke čovekovi potencijali su se znatno povećali, a samim tim i potencijali za os tvarivanje novih telesnih zadovoljstava. Razvoj hemije je omogućio stvaranje mnogih jakih sintetičkih droga, a razvoj elektronike je otvorio put stvaranju brojnih televizijskih i muzičkih programa kojima se savremeni čovek drogira (kao što su pornografija, horor filmovi, filmovi sa scenama nasilja koje prate zvuci destruktivne muzike).

Velike pohvale dobijaju naučnici koji omogućavaju ljudima pristup novim “izvorima zadovoljstva”. Brojna odlikovanja i nagrade dodeljuju se naučnicima koji učestvuju u navodnom “ulepšavanju čovekovog života”, a najpoznatija naučna nagrada je Nobelova nagrada (dobila ime po “naučniku” koji je otkrio dinamit).

Bezbolan prekid trudnoće, ugradnja silikona, veštačke krvne žile, tablete protiv “svih bolova” itd. jesu neka od brojnih naučnih dostignuća kojima se naučnici trude da omoguće udobniji i komforniji život u neprirodnom ambijentu (gradovima).

Takođe, medicinski naučnici su postali veoma hvaljeni jer uspevaju da obavljaju komplikovane operacije i da novim metodama produže život onima  koji su svoje zdravlje narušili prihvatanjem materijalističkog sistema vrednosti. Dakle, isti oni koji bivaju pohvaljeni za stvaranje novih sintetičkih droga, ponovo bivaju pohvaljeni za produžavanje života narkomanima.

Diplome skupih i “prestižnih” fakulteta su nešto čemu hrli veliki broj mladih ljudi. Oni se osposobljavaju da budu “stručnjaci” koji će nakon završenih studija dugo godina tragati za poslom u tuđim preduzećima.

Vrstu zadovoljstva koje dolazi od mrtvih pohvala možda je najlepše opisao Boris Beker, jedan od najvećih tenisera svih vremena, koji je došao do ivice samoubistva. On je izrazio osećaj praznine i nezadovoljstva sledećim riječima:

“Pobedio sam dva puta u Vimbldonu, jednom kao najmlađi igrač. Bio sam bogat. Imao sam sve materijalne stvari koje sam želeo: novac, kola, žene, sve… ali bio sam toliko nesrećan…”

Jedna druga, mnogo hvaljena osoba je izjavila: “Kad dođeš do samog vrha, tamo nećeš naći ništa.”

Ove izjave oslikavaju isto ono negativno stanje koje nastaje nakon kratkotrajnog delovanja svih oblika materijalističkih “zadovoljstava” opisanih ranije. Mrtve pohvale (koje dolaze od duhovno mrtvih ljudi) ne vrede mnogo. One izazivaju samo trenutno zadovoljstvo i to samo kod onih koji prihvate materijalistički sistem vrednosti.

Dr Miroljub Petrović

Једно реаговање на “Materijalizam i lažna sreća”

  1. Djordje каже:

    Materijalizam je teška bolest, to su ljudi bez osećanja i za male pare prodali bi te!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *