dec
26
2013

Isključite se-televizija vas zaluđuje i hipnotise!

Person in Room with 500 Monitors

Ljudi su društvena bića, naše težnje za povezanošću sa ostalim pripadnicima vrste su oduvek uobličavale društvo. Moderan covek je uglavnom zavisnik  o tehnologiji i medijima. Ljudska želja za povezivanjem i informisanoscu je zbog toga iskorištena što suptilnom i subliminalnom propagandom, što stalnim uspavljivanjem naše empatije uz stalne šokantne i krvave vesti, serije, emisije, filmove, novinarske  clanke i agresivnu reklamu.

TELEVIZIJSKI ZOMBI

U naucnoj zajednici poslednjih godina vlada rasprava o tome koliko i kako najomiljeniji masovni medij utiče na ljudsku psihu i ponašanje.Svedoci smo promene u biheviorizmu i načina života ljudskih bića.Covek je pre trideset godina puno više vremena provodio na otvorenom i u prirodi, puno više se družio „uživo“ sa svojim prijateljima i porodicom,  puno se više bavio fizičkim aktivnostima.

Dok jedna grupa naucnika otvoreno priznaje kako i koliko porazno televizija deluje na ljude, naročito na decu i mlade, s druge strane naucni  plaćenici i njihove mecene na sve moguće načine pokušavaju stvoriti virtualni svet u koji će se uhvatiti što veći broj populacije, s nadom za što bolju zaradu i na kraju za što veću zavisnost o istome.Televizija je jedan od načina umne kontrole.No nije jedino naša svest pod direktnim uticajem „dalekovidnice“ i svih nezinih derivata.

PODSVEST POD OPSADOM 

Oglašavanje i virtualna zabava oblikuje našu podsvest.Primera radi prosečan amerikanac do  18 godina ima priliku videti do 200.000 simuliranih činova nasilja, i to ne samo kroz serije i filmove već i kroz sportske emisije, reklame i različite oblike virtualnih igrica. Zahvaljujući takvom načinu „odrastanja“ mladi amerikanac postaje prijemčiv na korištenje: droga i alkohola, te razvija intenzivnu želju za ispoljavanjem agresivnosti. Jako je vazno biti svestan  ovog nacina psihološkog programiranja koji put do našeg uma pronalazi uz pomoć modernih medija. Ljudi su naučeni živeti u simuliranoj stvarnosti, s predodređenim ciljevima i aspiracijama i naravno lažnim očekivanjima.

TV HIPNOZA3 1

Televizija – obična zabava za mase ili nešto više?

SEKS SVE PRODAJE

Seks je, nakon agresivnosti, najčešći motiv na našem „prozoru u svet“ i po internetu, ne samo da se seks prodaje na svakom koraku i utiče od mode do ponašanja, već seks prodaje ideje i proizvode.

Yahoo je o uticaju eksploatacije seksa i pornografije u našem društvu napravio odličan tekst.U njemu se navodi kako eksplicitan i neobavezan odnos spram seksa i seksualnosti u našem modernom društvu čini više štete nego li koristi. Najgore je što moderan način propagiranja seksa kroz masovne medije propagira isključivo fizički odnos koji nema veze s romantičnim osećajima i pravom na izbor, kakav god on bio.Tužno je da društvo postaje sve sklonije otvorenoj pedofiliji pomerajuci starosne  granice populacije zaokupljene seksom do potpunog poremećaja.Za to su najbolji primer super popularni izbori lepote za devojčice od 4-6 godina koji se mogu videti na brojnim američkim i svetskim televizijskim programima.Čak se i obične tetovaže bolje prodaju ako se “prigodno” prikažu. Gledate li u tetovažu ili polugolo žensko telo?

Sama pornografija je jedan od najlukrativnijih medijskih poduhvata, pornografski programi su sasvim uobičajena stvar i o njima nećemo trošiti previše vremena, no interesantno je da su ovakvi sadržaji na otvorenom delu interneta najprodavaniji, kao što su programi s istim sadržajem najgledaniji na televiziji. Dok edukacija zauzima tek 14 mesto na najomiljenijim svetskim televizijskim programima, pornografija i sport dele prvo mesto.Dodatne analize televizijske ponude, otkrivaju da sport deli prvo mesto s pornografijom samo zbog toga što se za pornografske programe uglavnom treba platiti, dok s druge strane postoje brojni sportski programi koji su potpuno besplatni i dostupni svima.

Naši televizijski programi su puni polnog ponižavanja, koji je još jedan od alata za kontrolu masa.Hteli mi to ili ne televizijski program prati ono što je patokratija zacrtala, verujte nam to se ne događa samo za vreme predizborne trke, moderni mediji, naročito Internet i televizija su alat s kojim se psihopate na vlasti služe.

NAUCNA ISTRAZIVANJA O NEGATIVNOM UCINKU TELEVIZIJE  NA LJUDE

Reuters je objavio interesant tekst o studiji naucnika sa Univerziteta Severne Karoline koji su otkrili kako pozadinska buka s televizora utiče hipnotički na decu i odvlači im pažnju, snažno negativno utiče na dečiju sposobnost komunikacije, i potencijalno im smanjuje kogniciju i razvitak jezika.

TV 5 1Druga studija koja je objavljena u žurnalu Peditarics je otkrila kako su deca u SAD-u pod uticajem televizije više od pet sati dnevno. Matthew Lapierre, vođa tima koji se bavio ovim ispitivanjem je pojasnio da deca koja provedu više pred upaljenim televizijskim ekranima provode manje vremena u komunikaciji s drugom decom i svojim roditeljima te da to stvara brojne probleme. Lapierre je također otkrio da su najmanja deca najviše pod uticajem pozadinskih šumova iz televizije. Dr. Victor Strasburger sa Univerziteat  u Novom Meksiku je na to izjavio: „Rezultati Lapierrove studije bi trebali dati jasan signal roditeljima da ugase televiziju kada je ne gledaju, čak i kada njihova deca ne sede pred televizorom, hipnotičko delovanje pozadinskih šumova s televizije utiče na decu na sve moguće načine. Reklame, pesme, muzika, tekstovi filmova i serija ostaju zapisani u dečjem mozgu, a posledice su porazne. Naročito je veliki uticaj televizije za malu decu koja su tek počela jezično komunicirati, tako maloj deci je jako teško razlikovati poruke s televizije od poruka koje čuju od roditelja.“

U studiji koju su napravili istrazivacu  s Kraljevskog Univerziteta u Londonu, je otkriveno kako je današnje dete staro sedam godina gleda televiziju punu godinu dana, ova studija je takođe otkrila da prosečno dete provede više vremena pred televizijom nego li u školi.

Dr. Aric Sigman je publikovao studiju u žurnalu Archives Of Disease In Childhood u kojoj se pokazuje koliko je opasna televizija za sve koji je gledaju, jer utiče na socijalne odnose gledaoca  stvarajuci  značajne psihološke poremećaje. Sigman je također otkrio da moderna tehnologija kao što su 3D televizori i 3D bioskopi dodatno negativno uticu i stvaraju  nepravilan razvoj percepcije i osećaja dubine kod dece i mladih. U studiji se navodi kako deca mlađa od tri godine nikako ne bi trebala gledati televiziju bez obzira o kojom je programima i emisijama reč, takođe se navodi kako sva starija deca ne bi trebala gledati televiziju više od dva sata na dan i to nikako odjednom.

TV3 1

Koliko znamo o uticaju televizije na decu?

Sigman je naveo kako duže gledanje televiziju kod deteta stvara sledeće poremećaje; probleme s vidom, povećanu telesnu težinu, nervozu, povećanu agresivnost, poremećaj koncentracije i rastrešenost, nepravilan razvoj centra za verbalnu komunikaciju i oštećenja očnog živca.

2010. godine je objavljena još jedna studija u žurnalu Pediatrics u kojoj je analizirano preko 1000 dece 10 i 11 godina starosti koja su u proseku provodila najmanje dva sata pred upaljenom televizijom razvila 60% više psiholoških problema i poremećaja nego li deca koja su manje vremena provodila pred televizijom. Ova šokantna studija je otkrila da ta ista deca imaju 50% više mogućnosti za razvijanje hiperaktivnosti, te da u istoj meri postaju agresivna i antisocijalna te da imaju velike probleme s ponašanjem i komunikacijom.

U žurnalu Američke Pedijatrijske Akademije (AAP) je otkriven poražavajući podatak da na decu najgore deluju upravo programi koji su njima najomiljeniji, moderni crtani filmovi, zabavne emisije za decu i mlade i filmovi za istu grupu deluju izrazito negativno na dečji biheviorizam i razvoj. Osim smanjenja koncentracije i zatupljivanja, ovakvi programi utiču na njihov način razmišljanja i oblikuju njihove stavove mimo kućnog vaspitanja.

Najporažavajući podatak ove studije je da program za decu i mlade uništava njihovo analitičko razmišljanje, u potpunosti umanjuje njihov kritički um te im upropaštava logičku kogniciju, no nemojmo zaboraviti i poražavajuće brojke koje povezuju video igrice i nastanak epilepsije kod dece.

Morali bi se zapitati: jesu li deca jedina koja pate od negativnog uticaja televizije?

TELEVIZIJSKA HIPNOZA

Poznato je da žmirkanje televizijskog ekrana i ekrana kompjutera inducira alfa talase u mozgu, tacnije titranje ekrana uspavljuje mozak i služi kao hipnotički otvarač, na takav način postajemo prijemčivi svim informacijama koje dobijamo sa „malih ekrana.“

tv hipnoza2 1Osim što postajemo podložni sugestiji, Herbert Krugman je u seriji istraživanja otkrio još davne 1969. godine kako čak i obične reklame utiču na levu moždanu hemisferu, u ovom delu mozga se nalaze centri za logiku i analitičko razmišljanje, oni se u potpunosti zaobilaze upravo zbog titranja televizijskih ekrana.

Da li je  televizija savršen protivnik našeg mozga?

Nakon dužeg gledanja televizije, naša moždana aktivnost će dodatno pasti,nestaje kritičko razmišljanje,ipak centri za memoriju ostaju aktivni isto kao i centri za izazivanje različitih emocija i senzacija. Šta god nam tada dolazi sa televizijskih ekrana mi ćemo upiti kao sundjeri i te će informacije bile one vredne ili ne ostati u našem mozgu. Drugim rečima TV će na nas delovati emocionalno, dok će logika i kritičko razmišljanje ostati po strani.

MOZAK NALIK SVAJCARSKOM SIRU

U drugim studijama se pokazalo kako postoji povezanost između prevelikog gledanja televizije i nastanka Alzheimerove bolesti. Polu-svesno stanje do koga dolazi gledanjem  televizije direktno pomaže gubitku aktivne moždane memorije, poremećajima u centru za govor, motoriku i percepciju.

Krugman je također otkrio kako čitanje i slušanje ljudskog govora koji nije snimljen, povećava kogniciju, gradi neuronske veze i potpomaže kritičko razmišljanje naročito kada smo aktivni u raspravama i razgovoru. Pasivno slušanje i gledanje televizije je najgora stvar koja se može dogoditi našem mozgu.

Važno je navesti kako televizijom uzrokovana pometnja između rada leve i desne moždane hemisfere dovodi do lucenja prirodnih opijata u mozgu.Oni nalikuju na otpuštanje endorfina za vreme različitih fizičkih aktivnosti. Zbog toga se gledateljima televizije čini da se dobro osećaju ispred svog „prozora u svet“. Nakon što se mozak nevoljno drogirao, svi gledaoci  mogu osetiti i neugodnu stranu „kicka,“ kada prestanu s gledanjem televizije, simptomi uključuju; povećanu nervozu, frustraciju, depresiju i nenadane napade bijesa.

DRUSTVENI SUROGAT

U eksperimentu koji je napravljen 1970., godine se otkrilo kako dugotrajni gledatelji televizije koji su za vreme eksperimenta apstinirali od iste zabave, su svi odreda patili od depresije koja je imala iste simptome kao da su dotične osobe izgubile bliskog prijatelja.

Kombinacija naucnih studija  koja je objavljena u Journal of Experimental Social Psychology je pokazala kako televizija stvara osjećaj pripadnosti kod gledatelja koji imaju nisko mišljenje o sebi i koji su uglavnom usamljeni. S ovim istraživanjima po prvi put se stvorila kovanica hipoteze društvenog surogata. Psiholozi sa Sveučilišta u Buffalu, Miamiju i Ohiu su otkrili kako gledatelji pokušavaju nadopuniti  televizijskim programima emocionalnu prazninu, nedostatak romantičnih veza i naravno kako s televizijom žele ublažiti snažnu socijalnu deprivaciju. U ovakvim situacijama gledatelji se emocionalno povezuju s različitim imaginarnim likovima na televiziji.

TELEVIZIJA DROGA ZA MILIJARDE LJUDI

Sve ovo što smo do sada naveli u gornjem delu teksta je tek mali deo radova i studija koji se bave fenomenom televizije i najmasovnijih medija. Televizija nas svakodnevno bombarduje sa svih strana, stvara distrakcije, uzrokuje promenjena stanja svesti, oblikuje našu psihu, iskrivljava stanovišta, upropaštava kritički i logički um, zatupljuje nas, eutanazira našu empatiju i subliminarno nas menja.

Hteli mi to priznati ili ne, televizija nas programira, drogira i pretvara u bića nalik zombiju. Želimo li dobro sebi i narednim generacijama, moramo se edukovati o uticaju televizije i ostalih modernih masovnih medija.

Deprogramiranje nije i neće biti lako,ali  postoje samo dva puta; jedan je da nastavimo ovako kako smo „životarili“ do sada uz likove iz omiljenih serija, filmova i emisija, a drugi je da zaista počnemo živeti svoj život.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *