Biljke protiv nesanice i anksioznosti

Farmaceutska sredstva za smirenje – anksiolitici i sedativi – mogu biti efektivna u prvim danima uzimanja. Međutim, ovi lekovi uzrokuju brojne nuspojave i zavisnost. S vremenom njihova delotvornost opada,za isti efekat su potrebne sve veće doze. Čim duže ih uzimate tim će vam biti teže odviknuti se od njih zbog apstinencijske krize koja nastupa po prekidu uzimanja. Mnoge biljke imaju umirujuće delovanje, a uz to puno bolje se podnose i ne izazivaju nuspojave. Najcjenjenije su valerijana, kava kava, pasiflora i matičnjak, a od koristi može biti i gospina trava.

1. KAVA KAVA

Poreklom iz Okeanije, Kava kava (lat. Piper methysticum) kraljica je prirodnih sredstava za smirenje. Kava kava nema nikakve veze s popularnim napitkom. U stvari ima sasvim suprotan učinak od kave. Koren kava kave bogat je kavalaktonima, grupom jedinjenja sa psihoaktivnim svojstvima.

Neki od kavalaktona deluju smirujuće, drugi podižu raspoloženje, a treći jačaju otpornost na stres. Sva su navedena svojstva vrlo značajna za suzbijanje raznih aspekata anksioznosti – napetosti, nesanice, uznemirenosti i zabrinutosti. Zahvaljujući kavalaktonima, kava kava se bolje podnosi i ne stvara zavisnost. Okeanijski domoroci uzimaju kava kavu u obliku čaja

2.VALERIJANA

Korijen valerijane (lat. Valeriana officinalis) pruža olakšanje od visokog stresa i napetosti svojstvenih anksioznosti. Valerijanin ekstrakt, dobijen prosušivanjem izdanaka i korena biljke, koristi se preko hiljadu godina protiv niza poremećaja.

Među njima prednjače nesanica, anksioznost i probavne smetnje uzrokovane anksioznošću. Naucnici pretpostavljaju da su za anksiolitička svojstva ove biljke zaslužni linarin i valerenska kiselina. Molekula ekstrakta valerijane ublažuje teskobu i nesanicu zato što je sličnan molekulu prirodne moždane hemikalije smirujućeg delovanja.

Uzimanje valerijane je najefektivnije u obliku prirodne tinkture. Vrlo ucinkovito resava problem nesanice. Trpite li od anksioznosti, uzmite valerijanu triput dnevno. Valerijana se vrlo dobro podnosi i ne izaziva nuspojave.

Naravno da prilikom uzimanja valerijane se ne preporucuju upotreba alkohola kao uostalom i uopste(alkohol ima razarajuce efekte i u najmanjim kolicinama) jer njihova kombinacija može uzrokovati preveliku sediranost.

3.PASIFLORA

Pasifloru (lat. Passiflora incarnata) neki smatraju blažom verzijom kava kave. Istraživanja su pokazala da i ona deluje smirujuće, ali ne toliko snažno kao kava kava. Posegnite za pasiflorom ako imate blagu teskobu, no ako je ona kod vas umerena do jaka, verojatno će vam trebati moćnije sredstvo.

Pasiflora, što doslovno znači cvet patnje ili cvet strasti (od lat. passio – patnja i flos – cvijet) ublažuje i psihičku i mišićnu napetost. Deluje blagotvorno i kod nesanice uzrokovane teskobom. Istraživanja su utvrdila da su za opuštajući i smirujući učinak pasiflore odgovorni flavonoidi. Možete napraviti i čaj tako da na svaka dva decilitra vrele vode dodate dva do pet grama sušene pasiflore.

Pasiflora je dostupna i kao tinktura – uzimajte je prema uputstvima na bočici. Uspešno se kombinuje s valerijanom, matičnjakom i drugim biljkama sedativnih karakteristika.

4.MATICNJAK

Matičnjak (Melissa officinalis) biljka je srodna metvici. Još je u Srednjem veku korišten za ublažavanje stresa i anksioznosti, uspavljivanje, poboljšavanje apetita i probave. Jedna je studija pokazala da 600 mg ekstrakta matičnjaka podiže raspoloženje, osećaj spokoja i koncentraciju.

Nekoliko je istraživanja potvrdilo da matičnjak najbolje deluje u kombinaciji s drugim biljnim sredstvima, konkretno s valerijanom, pasiflorom i kamilicom. Tako je u jednom istraživanju 81 posto pacijenata bolje spavalo nakon uzimanja kombinacije matičnjaka i valerijane u poredjenu s pacijentima kojima je davan placebo.

I studije koje su se bavile anksioznošću utvrdile su delotvornost smese matičnjaka i drugih biljaka s umirujućim delovanjem.

5.GOSPINA TRAVA

Gospina trava (Hypericum perforatum) pre svega je antidepresiv, deluje i protiv anksioznosti. Ove su dve bolesti blisko povezane pa je anksioznost prisutna kod dve trećine obolelih od depresije. Antidepresivno i anksiolitičko delovanje gospine trave utvrđeno je u velikom broju istraživanja, a njena se učinkovitost pripisuje sastojcima hipericinu i hiperforinu.

Pretpostavlja se da aktivne supstance iz ekstrakta gospine trave sprečavaju razgradnju serotonina, dopamina i noradrenalina, čija je prisutnost nužna za dobro raspoloženje i spokoj. Gospina trava izuzetno se dobro podnosi. Vrlo je retko praćena nuspojavama, kao što su preosetljivost na sunčevo svetlo, suha usta i blaže probavne tegobe.