Zajednicke osobine autoimunih bolesti

Postoji na desetine autoimunih bolesti. Da li mozemo da kazemo bilo sta o autoimunim bolestima kao celini? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo da utvrdimo sta ove bolesti imaju zajednicko. Sto vise imaju zajednickih stvari, to je veca verovatnoca da ce imati i zajednicki uzrok (ili uzroke). To je kao da vidite dva coveka koje ne poznajete, od kojih obojica imaju slicnu krvnu grupu, boju kose, crte lica, fizicke osobine i broj godina, i zakljucujete da dolaze od istih roditelja. Kao sto smo izneli hipotezu da bolesti obilja kao sto su rak i srcana oboljenja imaju zajednicke uzroke jer dele slicne geografske i slicne biohemijske biomarkere, mozemo da iznesemo i hipotezu da MS, dijabetes tipa I, reumatoidni artritis, lupus i druge autoimune bolesti mogu da dele slican uzrok ako ispoljavaju slicne karakteristike.

Prvo, po definiciji, svaka od ovih bolesti ukljucuje poremecaj imunog sistema na takav nacin da napada svoje proteine koji izgledaju kao strani proteini.
Drugo, utvrdjeno je da su sve proucavane autoimune bolesti cesce na visim geografskim sirinama gde ima manje suncanih dana.
Trece, neke od ovih bolesti imaju tendenciju da pogadjaju iste ljude. Na primer, pokazano je da MS i dijabetes tipa I postoje kod istih osoba, Parkinsonova bolest, bolest koja nije autoimuna, ali ispoljava autoimune karakteristike, cesto se nalazi sa MS-om, i unutar istih geografskih regiona  i kod istih osoba. MS je takodje bio povezan – bilo geografski ili kod istih osoba – sa drugim autoimunim bolestima kao sto su lupus, miastenija gravis, Grejvova bolest i eozinofilni vaskulitis.Pokazano je da mladalacki reumatoidni artritis, jos jedna autoimuna bolest, ispoljava neobicno izrazitu vezu sa Hasimoto tiroiditisom.
Cetvrto, od bolesti ispitivanih u vezi sa ishranom, koriscenje namirnica zivotinjskog porekla – narocito kravljeg mleka – povezano je sa vecim rizikom od bolesti.
Peto, postoje dokazi da virus (ili virusi) moze da izazove pojavu nekoliko od ovih bolesti.

Cestu i najznacajniju karakteristiku koja povezuje ove bolesti predstavlja dokaz da njihovi “mehanizmi delovanja” imaju mnogo toga zajednickog – zargon koji se koristi za opisivanje nacina formiranja bolesti. Pri razmatranju zajednickih mehanizama delovanja, mozemo da otpocnemo sa izlaganjem suncu, jer ovo na neki nacin izgleda povezano sa autoimunim bolestima. Izlaganje suncu, koje se smanjuje sa porastom geografske sirine, moze da bude znacajno – ali ocigledno postoje i drugi faktori.Unos namirnica zivotinjskog porekla, narocito kravljeg mleka, takodje raste sa udaljavanjem od ekvatora. U stvari, u jednom od obimnijih istrazivanja, utvrdjeno je da je kravlje mleko dobar predskazatelj MS-e, kao i geografska sirina (tj, kolicina sunceve svetlosti). U istrazivanjima dr Svenka u Norveskoj, MS je bio redji u blizini obalnih oblasti u kojim je koriscenje ribe bilo cesce.

To je dovelo do ideje da bi omega-3 masne kiseline kojima riba obiluje mogle da imaju zastitni efekat. Medjutim, ono sto se nikada ne spominje je da je unos mlecnih proizvoda (i zasisenih masnih kiselina) bio daleko manji u oblastima u kojima se jede riba. Da li je moguce da kravlje mleko i nedostatak sunceve svetlosti imaju slicne efekte na MS i druge autoimune bolesti jer deluju preko slicnog mehanizma? Ako je tacno, to bi moglo da bude veoma interesantno.
Kako se ispostavlja, ideja nije tako luda. Ovaj mehanizam ukljucuje, ponovo, vitamin D. Postoje eksperimentalni zivotinjski modeli lupusa, MS-e, reumatoidnog artritisa i zapaljenskog oboljenja creva (npr, Kronova bolest, ulcerativni kolitis), koji predstavljaju autoimune bolesti. Vitamin D, koji u svim slucajevima deluje preko slicnog mehanizma, sprecava eksperimentalni razvoj svake od ovih bolesti.

Slucaj postaje jos zanimljiviji kada razmotrimo efekte hrane na vitamin D.
Prvi korak u procesu formiranja vitamina D se javlja kada izadjete iz kuce tokom suncanog dana. Kada sunceva svetlost pogodi vasu izlozenu kozu, koza proizvodi vitamin D. Vitamin D se zatim mora aktivirati u bubrezima kako bi proizveo oblik koji pomaze u potiskivanju razvoja autoimunih bolesti. Kao sto smo ranije videli, ovaj kriticno znacajan aktivacioni korak moze biti sprecavan namirnicama kao sto je kravlje mleko koje su bogate kalcijumom i zivotinjskim proteinima koji proizvode kiseline. Pod eksperimentalnim uslovima, aktiviran vitamin D deluje na dva nacina: inhibira razvoj odredjenih T celija i njihovu proizvodnju aktivnih cinioca (zvanih citokini) koji pokrecu autoimuni odgovor, i/ili podstice proizvodnju drugih T celija koje se suprotstavljaju ovom efektu.

Izgleda da ovaj mehanizam dejstva predstavlja zajednicku odliku svih do sada ispitivanih autoimunih oboljenja.
Znajuci za snagu dokaza protiv namirnica zivotinjskog porekla, a narocito kravljeg mleka, u slucaju MS-e i dijabetesa tipa I, i znajuci koliko zajednickog sve autoimune bolesti imaju, razumno je poceti sa razmisljanjem o namirnicama i njihovom odnosu sa daleko sirom grupom autoimunih bolesti. Ocigledno je da treba biti obazriv; potrebna su dalja istrazivanja kako bi se doneo jasan zakljucak o slicnostima razlicitih autoimunih bolesti. Medjutim, dokazi koje sada posedujemo su vec upecatljivi.

Do danas skoro nikakve naznake o vezi ishrane sa ovim bolestima nisu dosle do javnosti. Veb sajt Medjunarodne federacije za multiplu sklerozu, na primer, navodi: “Nema pouzdanih dokaza da se MS javlja zbog lose ishrane ili nedostataka u ishrani”. Oni upozoravaju da razliciti rezimi ishrane mogu da budu “skupi” i da “mogu da izmene normalnu ravnotezu hranljivih materija”.  Ako je promena ishrane skupa, ne znam sta bi oni rekli o vezanosti za krevet i invalidnosti.

Sto se tice promene “normalne ravnoteze hranljivih materija”, sta je normalno?Da li to znaci da je ishrana kojom se sada hranimo “normalna”- ishrana koja je u velikoj meri odgovorna za bolesti koje obogaljuju, ubijaju i stvaraju na milione veoma nesrecnih ljudi sirom sveta svake godine? Da li su ogromne stope srcanih oboljenja, raka, autoimunih bolesti, gojaznosti i dijabetesa “normalne”? Ako je to normalno, predlazem da ozbiljno pocnemo da razmatramo nenormalno.

Postoji 400.000 Amerikanaca koji su zrtve multiple skleroze, i jos milioni drugih sa drugim autoimunim bolestima. Iako statistika, istrazivacki rezultati i klinicki opisi formiraju osnovu za veliki deo moje rasprave o ishrani i bolestima, znacaj informacija se svodi na licno iskustvo pojedinaca. Bilo koja od ovih ozbiljnih bolesti o kojoj sam
govorio u ovom poglavlju moze zauvek da izmeni zivot bilo koje osobe- clana porodice, prijatelja, suseda, saradnika ili vas samih.

Vreme je da zrtvujemo nase svete krave. Razum mora da preovlada.Profesionalna udruzenja, doktori i vladine agencije moraju da ustanu i vrse svoju duznost, da se deca koja se danas radjaju ne bi suocila sa tragedijama koje se mogu spreciti.

Dr Kolin Kembel