Da li poštujete cirkaseptanski ritam vašeg organizma?

U Americi, nije neobično da ljudi imaju sedmodnevnu radnu sedmicu. Mnogi to čine neprestano i izgleda da ne pate zbog toga. Međutim, medicinski dokazi ukazuju da mogu postojati i kratkoročne i dugoročne posledice zbog takve prakse. Kao što i telo ima prirodni dnevni časovnik (cirkadijalni ritam), takođe ima i nedeljni časovnik (cirkaseptanski ritam).

Cirkaseptanski ritmovi su upravo to: telesni ritmovi koji su dugački oko sedam dana. Medicinska istraživanja su pokazala da su takvi ritmovi u vezi sa nizom fizioloških funkcija. U neke koje su utvrđene spadaju stopa srčanog rada, samoubistva, prirodni hormoni u ljudskom mleku, oticanje nakon operacije, i odbacivanje presađenih organa. Da bismo razumeli značaj tih ritmova razmotrimo poslednje dve stavke sa liste. Osoba obično pojačano otiče sedmog, a zatim i četrnaestog dana nakon operacije. Slično tome, osoba sa presađenim bubregom će verovatnije odbacivati organ sedam dana, a zatim četrnaest dana nakon operacije. Istraživanja cirkaseptanskih ritmova se nastavljaju i novi odnosi se neprestano otkrivaju. Postoje sedmodnevni ritmovi koji su otkriveni i kod raka ljudi i životinja, i njihov odgovor na lečenje. Takođe je uočeno da fibrinogen, jedinjenje za zgrušavanje krvi, za koje je pokazano da povećava rizik od infarkta, ima sedmodnevni ritam. Dalja istraživanja su pokazala da pored toga što odgovori pri infekcijama deluju po cirkaseptanskim ritmovima, isto tako deluju i lekovi koje koristimo za njihovo lečenje.

Dr Boldvin je pre nekoliko godina tvrdio da trenutna istraživanja ukazuju da je “ovaj sedmodnevni ritam normalna ugrađena odlika naše fiziologije”. Novija istraživanja su bila još odlučnija od Boldvina. “Sa medicinske tačke gledišta takozvani cirkaseptanski (oko sedam dana) reaktivni periodi su od velikog interesa. Ova periodičnost se može uočiti kod niza adaptivnih i kompenzativnih procesa. Nisu zavisni od spoljašnjeg sedmičnog ciklusa i bili su poznati već od drevnih vremena.” Ono što oba ova autora kažu jeste da ne treba potcenjivati značaj sedmodnevnih ritmova. Štaviše, ovi ritmovi su deo onoga što smo mi; oni nisu funkcija činjenice da mi slučajno imamo sedmodnevni vremenski period u našoj kulturi. Prema tome, ovi sedmodnevni ritmovi “nisu zavisni od spoljašnjeg sedmičnog ciklusa”.

Sa istorijske perspektive, sedmični ciklusi su takođe od velikog interesa. Imamo dvadesetčetvoročasovni dan zasnovan na obrtanju Zemlje oko svoje ose. Imamo mesečni ciklus zasnovan na periodičnosti Meseca. Godina je zasnovana na kruženju Zemlje oko Sunca. Ali, na čemu je zasnovana sedmica? Neki ljudi su pretpostavili da je čovečanstvo tokom godina došlo do zaključka da se nijedan drugi vremenski ciklus nije toliko dobro usklađivao sa našim unutrašnjim ritmovima. Zanimljivo je napomenuti da iako su kulture eksperimentisale sa različitim vremenskim ciklusima, sve kulture za koje Boldvin zna su se okrenule sedmodnevnom programu. On naročito ističe Francusku tokom vremena Francuske revolucije. Oni su tada eksperimentisali sa desetodnevnim (metričkim) periodom, sa razornim rezultatima. Mentalne ustanove su prilično brzo popunile sve kapacitete. Boldvin pripisuje ukidanje tog programa delom logičnom razmišljanju istaknutog matematičara Laplasa.

Međutim, drugi su ukazali na još logičniji razlog za postojanje sedmičnog ciklusa: to je način na koji nas je Bog stvorio. Zaista, u 1. Knjizi Mojsijevoj, sedmodnevni vremenski ciklus je opisan kao deo Božije aktivnosti prilikom stvaranja. Opisano je da se taj ciklus sastoji od šest dana rada praćenih danom od odmora. Boldvin vidi značaj u konceptu dana od odmora u vezi sa cirkaseptanskim ritmovima. On to vidi kao “zeitgeber” (“davalac vremena” na nemačkom). “Zeitgeber”-i održavaju naše sedmične ritmove sihronizovanim zastajući jedan dan od sedam za odmor. Međutim, kako bi ovi davaoci vremena delovali, on mora da dođe u isto vreme svake sedmice. Drugim rečima, nije dovoljno uzeti jedan dan od sedam; optimalno je uzeti specifičan dan od sedam dana na redovnim osnovama.

Naše lično iskustvo se slaže sa tim medicinskim istraživanjima. Nama lično je potreban jedan dan odmora u sedam dana kada sklanjamo stvari u stranu i dobijamo istinski odmor. To ne znači da spavamo ceo dan. Umesto toga, koristimo ga kao dan za rekreaciju, razmišljanje, molitvu i koncentrisanje na duhovne vrednosti. Bilo da koristite dan odmora koji koriste različite religiozne denominacije unutar judaizma, hrišćanstva ili islama, ili drugi dvadesetčetvoročasovni period, ostvaruju se koristi od smatranja jednog specifičnog dana od sedam – za dan odmora.

Još jedno zapažanje je ovde važno. Prilikom raspoređivanja našeg svakodnevnog odmora u vidu sna, često moramo da stavimo san na prvo mesto iako nismo završili celokupan posao za taj dan. Mnogi su iskustvom naučili da je u najvećem broju slučajeva najbolje leći u krevet na vreme. Na isti način, iako vaš posao za sedmicu nije završen, i dalje bismo vas ohrabrili da odredite određeni dan od sedam dana i da se odmarate kao da je vaš posao završen. U stvari, naš prijatelj lekar je jednom rekao da je takav prioritet jedna od lepota Božije zapovesti o danu od odmora. Iako je on svestan značaja sedmičnog odmora, u slučaju da Bog nije odredio specifični dan, smatra da ne bi redovno održavao određeni sedmični dan kao “zeitgeber”. Utvrdili sam da je to tačno i na osnovu sopstvenog iskustva.

Literatura:

Zakoni Zdravlja – Dr Nil Nidli