Pravilno odgajanje dece

Istraživanja pokazuju da je najveći broj oboljenja kod tek rođene dece direktno uzrokovan nezdravim načinom života majke tokom trudnoće i njenom nespremnošću da se adekvatno porodi. Dakle, da bi dete moglo pravilno da se vaspita i odgoji potrebno je da se najpre zdravo rodi. Opet, svu odgovornost za rođenje zdravog deteta snosi otac jer je on taj koji bira majku svoje dece, i odgovoran je ako njegova supruga puši duvan, nezdravo se hrani, fizički je neaktivna ili na neki drugi način ugrožava svoje zdravlje i zdravlje deteta.

Dalje, veoma je važno mesto gde se majka porađa. Savremena porodilišta su postala veoma opasna mesta za novorođenu decu i njihove majke. Istraživanja pokazuju da je neadekvatna medicinska usluga postala jedan od vodećih uzroka smrti u takozvanom “razvijenijem svetu”. Ne samo da su mnogi savremeni lekari postali nemilosrdni i bezobzirni prema pacijentima, nego su postali slepa oruđa u rukama farmaceutske mafije kojoj je stalo samo do novca (a to znači i do što većeg broja bolesnih osoba, jer se tako uvećava njihova finansijska imperija).

Krađe beba sve učestalije u porodilištima u Srbiji i regionu

Takođe, sve je veći broj nestale dece iz porodilišta. Da li je nestanak novorođene dece povezan sa sve većim širenjem satanizma i povećanim nestankom dece širom sveta? Činjenica je da zvanični državni organi, koji bi prvi trebali da se bave ovim problemom, “imaju važnija posla”, tako da bi roditelji naročito trebali da obrate pažnju na pomenuti fenomen nestanka dece u porodilištima (a i izvan porodilišta).

Takođe je poznato da se odmah nakon porođaja bebi ubrizgava koktel otrovnih supstanci putem vakcine. Ove oslabljene bakterije i virusi, koji se ubrizgavaju u telo bebe, navodno bi trebalo da je zaštite od bolesti, a u stvari predstavljaju izvor teških oboljenja, kao što je autizam, koja se nisu javljala kod novorođene dece pre uvođenja vakcinacije. Istraživanja jasno pokazuju da u sredinama gde postoji adekvatna higijena, nema zaraznih oboljenja. Svaki ozbiljan roditelj bi naročito trebao da bude upoznat sa ovim problemom, a na tržištu postoji obimna literatura po tom pitanju. Po našem mišljenju, trebalo bi sve učiniti da se izbegne vakcinacija dece, koja je u mnogim državama zakonski nametnuta od strane farmaceutske i druge mafije.

Po našem mišljenju, idealno rešenje bi bilo kada bi majka vodila zdrav život i kada bi se porođaj obavio u kućnom ambijentu u prisustvu stručnog lica. Istraživanja pokazuju da su takvi porođaji mnogo uspešniji i zdraviji, i po bebu i po majku (na taj način su se žene porađale tokom istorije i imale su mnoštvo zdravih potomaka).

U slučaju rođenja sina, bilo bi veoma poželjno osmog dana obaviti cirkumciziju (obrezanje), jer se time na poseban način štiti zdravlje deteta, kao i zdravlje njegove buduće supruge. Zapovest o obrezanju je uveo sam Tvorac da bi na poseban način zaštitio zdravlje svog naroda.

Bilo bi sjajno ako bi majka mogla da doji detepune dve godine.

Nakon porođaja, idealno bi bilo da majka što duže doji dete. Majčino mleko je dovoljna hrana za bebu tokom celog perioda dojenja. Bilo bi sjajno ako bi majka mogla da doji dete pune dve godine. U tom procesu suprug može mnogo da pomogne, tako što bi obezbedio pomoć svojoj supruzi na razne načine. Jedan od njih je da obezbedi osobu od poverenja (možda svoju majku ili neku drugu stariju i iskusniju ženu) koja bi pomagala majci u obavezama oko deteta.

Ukoliko je potrebno, majka može ponekad da spava odvojeno od bebe, da bi se odmorila i bila sposobna za normalno funkcionisanje tokom dana (tokom noći dojenje najčešće nije neophodno).
Najvažnija briga prema detetu pokazuje se ljubavlju prema njemu. Umiljat i nasmejan pogled, nežni pokreti i prijatan razgovor, jesu ono na šta beba veoma pozitivno reaguje još dok je u majčinoj utrobi (nasmejano lice i dobro raspoloženje majke tokom trudnoće se veoma pozitivno odražava na bebu u stomaku).
Kako dete odrasta, tako postaje sve više samostalno i počinje da uči o svetu u kome živi. Zato je potrebno od malih nogu dete učiti šta je dobro, i postepeno mu ukazivati na potencijalne opasnosti koje postoje u ovom svetu.

Religiozno obrazovanje i poznavanje Boga je najvažniji aspekt vaspitanja deteta. Zato je neophodno da majka bude naročito upućena u osnovna teološka pitanja, pošto ona provodi najviše vremena sa decom. Poznavanje zakona po kojima ovaj svet funkcioniše, naročito na polju duhovnosti i morala, predstavlja najjači odbrambeni sistem jedne osobe. Nije dovoljno da neko bude dobronameran, pa da bude pilot aviona. Potrebno je da bude vešt u svom poslu (i dobronameran, naravno). Takođe, nije dovoljno da žena bude dobronamerna da bi bila dobra majka. Ona treba da bude obučena za tako nešto, a udžbenik za obuku majki zove se “Biblija”. Proučavanje ovog udžbenika i adekvatno kućno vaspitanje predstavljaju formulu za stvaranje dobrog čoveka.

U procesu vaspitanja dece veoma je važno da se ona sklone od negativnih uticaja i destruktivnih informacija naročito dok su mala, pošto se u najranijem dobu uspostavljaju temelji čovekovog karaktera. Svetski manipulatori su pripremili za čoveka veliku lepezu destruktivnih oblika zavisnosti koja obuhvata sve uzraste. Nisu samo heroin i kokain droge koje prilikom prvog konzumiranja od čoveka prave zavisnika. Nezdravi slatkiši, prepuni štetnih hemijskih supstanci koje daju lep izgled i ukus, postali su jedna od najraširenijih droga kod male dece kojima se narušava njihovo zdravlje. Zavisnost od gledanja destruktivnih televizijskih programa igranja satanističkih kompjuterskih igrica i učestvovanja u zaglupljujućim zabavama, jesu neki od najrasprostranjenijih fenomena po pitanju (ne) vaspitanja savremene dece.

Idealno je ako bi dete moglo da bude 24 sata dnevno pod nadzorom majke (naravno, u tom poslu majci može neko da pomaže – jedna ili više moralnih osoba od poverenja). Kako dete odrasta, ono bi trebalo od roditelja da se uči moralu, ali i radu. Najbolje je da devojčice, kako odrastaju, sve više vremena provode sa majkom po mažući joj i učeći od nje poslove koje ona poznaje, a sinovi da sve više vremena provode sa ocem i uče od njega poslove koje on radi. U početku deca obavljaju neke jednostavne poslove, a vremenom se sve aktivnije uključuju i pomažu u ozbiljnijim stvarima.

Kada su roditelji najbolji prijatelji svojoj deci to je vrhunac vaspitanja i zajedništva koji se može postići. Deca upravo tome treba da se uče – da su im roditelji najveći prijatelji i dobrotvori, i da je svaka odvojenost od roditelja i porodice veoma loša opcija koja vodi u stradanje i patnju (podrazumeva se da su roditelji ozbiljni i moralni ljudi). Roditelji svojim ponašanjem i životom treba da naprave pravi raj od svog doma i porodice, raj koji deca nikada neće želeti da napuste.

Deca bi trebala da dolaze u dodir sa ovim surovim svetom u prisustvu roditelja, i uz njihov nadzor. Vremenom, deca (naročito sinovi) postaju potpuno osposobljena da funkcionišu u ovom svetu bez roditeljskog nadzora, što znači da su dovoljno duhovno izgrađena da mogu da prepoznaju sve podvale i prevare kojima su izložena čim izađu izvan okvira porodičnog doma, kao i da imaju izgrađene mehanizme kako da se od njih odbrane. Obično se dvanaesta godina života smatra kao godina kada osoba ima dovoljnu duhovnu zrelost da prepoznaje dobro od zla, a dvadeseta godina života kao vreme kada je muškarac spreman za najteža iskušenja, uključujući i ratna (podrazumeva se adekvatno vaspitanje i obrazovanje).

Nasilje u školi je nešto sa čime se današnja deca redovno susreću

Poznato je da je sistem osnovnog obrazovanja, koje propisuju današnje sekularne države, zakonom obavezan za svu decu (odnosno njihove roditelje). Svaki ozbiljan roditelj bi trebao da bude svestan kakva opasnost preti detetu i porodici od ovakvog “sistema obrazovanja”. U pitanju su, u stvari, metode ateističkog i sekularnog obrazovanja u kojima su dopušteni skoro svi oblici nemoralnog i destruktivnog ponašanja đaka, i gde se na decu, koja imaju neke moralne vrline, vrši ogroman pritisak od strane nevaspitane dece da i ona budu takva. Najčešće su u pitanju deca bez kućnog vaspitanja, koja odrastaju uz destruktivne televizijske programe i koja sa svim svojim duhovnim bolestima dolaze u “škole” da steknu diplome. Bilo kakav vid sankcionisanja njihovog ponašanja izaziva stravičan gnev njihovih “roditelja” koji svaki vid disciplinovanja svoje dece doživljavaju kao atak na sopstvenu ličnost (što i jeste slučaj, pošto su deca najčešće slika roditelja).

Sekularna država, čije vladare i političare postavljaju oni koji obrću najveći novac (čitaj “kriminalci”), ne može i ne sme da preduzima nikakve mere protiv takvog nemoralnog ponašanja, jer se time ugrožavaju “ljudska prava”. Pod parolom “ljudskih prava i sloboda” podstiču se i tolerišu svi najgori oblici nemoralnog ponašanja, jer što su ljudi nemoralniji i destruktivniji – sa njima je lakše manipulisati (što od govara ujedinjenim svetskim kriminalcima).

Najvažnija misao mnogih roditelja, i ljudi uopšte, jeste: “Šta će reći svet?” Ljudi će prihvatiti i da puše duvan, i da piju alkohol, i da se drogiraju, pa čak i da svoju decu šalju među nevaspitane ljude, samo da ne bi bili od ovoga sveta označeni kao “crne ovce”.

Sve je više visokoobrazovanih ljudi koji zbog očajnog sistema vrednosti u društvu, javno uništavaju svoje diplome i traže rešenje za svoje egzistencijalne probleme izvan sistema

“Hoću da mi dete ima diplomu!” jeste jedan od najvažnijih planova mnogih savremenih roditelja po pitanju dece. Oni se ne pitaju da li će dete nešto korisno naučiti u toj školi, i da li će im se dete vratiti normalno iz škole, već se pitaju: “Šta će reći svet?” Mnogim roditeljima je važnije da im deca budu velika u očima ovoga sveta, a ne da li će njihova deca biti zdrave i normalne osobe. (Savremeni roditelji najčešće samo gledaju kako da se ratosiljaju svoje dece i da se okrenu svojim “važnijim” poslovima.)
Sa diplomama savremenih škola i fakulteta deca mogu samo da budu jeftina radna snaga na svetskom robovlasničkom tržištu, bez ikakvog znanja za samostalan i nezavisan rad od robovlasničkog sistema. Pored toga, tokom “školovanja” (čitaj “zaglupljivanja”) deca su pokupila sve ružne navike koje se promovišu na pomenutim liberalnim ateističkim obrazovnim institucijama. Konzumiranje duvana, alkohola i droge, ulaženje u predbračne seksualne odnose, “provodi” u studenskim klubovima, putovanja po poznatim svetskim centrima nemorala i destrukcije i slične aktivnosti, ostavljaju teške povrede i trajne ožiljke na dušama mladih ljudi. Nakon završenog “školovanja” ova deca su umorna od života, nesposobna za bilo kakav samostalan rad, i spremna za svaku vrstu moralnog kompromisa samo da bi došla do posla u nekoj od robovlasničkih firmi za sitan novac.

Istraživanja su pokazala da profesionalni sport dovodi često do ozbiljnih fizičkih povreda i negativnih promena u karakternom smislu

Učestvovanje u takmičarskim sportovima od malih nogu, dodatno kvari nevin dečji karakter. Istraživanja jasno pokazuju da su deca koja učestvuju u takmičarskim sportovima mnogo sklonija prevarama, nasilničkom ponašanju, seksualnom zlostavljanju i drugim oblicima nemoralnog ponašanja, u odnosu na decu koja se sportom bave samo rekerativno, jer su im moralni kriterijumi veoma sniženi zbog same pri – rode takmičenja u kojem učestvuju.
Pošto je takozvano “osnovno obrazovanje” po zakonu obavezno u mnogim državama, idealno bi bilo ako bi dete pohađalo adekvatnu privatnu religioznu školu u kojoj su moralni principi na visokom nivou. U slučaju da takvih škola nema u bližem okruženju, najbolja opcija je “kućna škola”, kada roditelj ili neka druga osoba od poverenja privatno radi sa decom po državnom obrazovnom planu i programu, a onda vanredno polaže ispite na kraju, ili tokom godine (danas postoji mogućnost pohađanja osnovnih i srednjih škola, kao i fakulteta, putem interneta, tako da je svakome postalo dostupno da ispoštuje zakone države i sačuva svoju decu).

Ponavljamo, bez obzira na način školovanja, jedina ispravna opcija jeste da deca ostanu zajedno da žive sa roditeljima i da od njih uče da rade, ili da zajedno sa njima učestvuju u jačanju porodične ekonomije i porodičnih veza. Sinovi vremenom preuzimaju brigu o roditeljima i nastavljaju da žive sa njima, a ćerke svojom udajom takođe jačaju porodicu, pošto porodica njihovog muža postaje najbolji prijatelj porodice u kojoj je odrasla.
Idealna je opcija kada se deca na vreme osposobljavaju da budu vredna, sposobna i moralna, i kada kao mladi ljudi ulaze u brak (oko dvadesete godine života). Na taj način svi njihovi potencijali i sposobnosti dolaze do naročitog izražaja, a oni postaju učesnici u najlepšoj i najveličanstvenijoj misiji – stvaranju dobrih ljudi i druženju sa njima.
Za uspeh u braku i izgradnji porodice, veoma je važan adekvatan ambijent. Život i rad u prirodi, po mogućnosti nekoliko porodica istog bratstva, predstavlja idealan koncept koji omogućava sve oblike duhovnog i svakog drugog napretka. Ne postoji ništa što bi normalnom pojedincu nedostajalo u takvom ambijentu.

Literatura:

Brak i porodica – dr Miroljub Petrović