Ženska sreća

Iako ovaj svet vode muškarci, velika je istina da najviše domete sreće u životu muškarci ne mogu da dostignu bez žene. Naime, žene poseduju jednu osobinu bez koje ovaj svet ne bi mogao da funkcioniše, a ta osobina je “ženstvenost”. Žensko srce predstavlja najbogatiju zemaljsku riznicu koja napaja dušu i oblikuje izgled ovog sveta. Ljubav koja izlazi iz ženskog srca je proslavila mnoge pesnike, a sam Bog je izabrao žensku ljubav, među svim ljudskim vrlinama, za izražavanje svoje ljubavi.

Osobina ženstvenosti čini ženu superiornijom u odnosu na muškarca po mnogim važnim pitanjima. Ženska ljubav čini ženu požrtvovanijom od muškarca, kao i hrabrijom. Ovde ne govorimo o “sirovoj hrabrosti” muškarca, već o onoj hrabrosti koja je češće potrebna u svakodnevnom životu. Takođe, žene mogu više da pretrpe i čvršće su od muškaraca. Oni koji sumnjaju u ovo mogu da pogledaju ženu vreme teške bolesti koja preti njenom životu i da je uporede sa muškarcem koji je usamljen, bolestan ili siromašan. Prednost u trpljenju svakako ostaje na strani žene. U slučajevima javnog mučenja muškarac će podržati svoju čast, ali ako dođe do stradanja koja su skrivena od pogleda drugih ljudi, budimo sigurni da će se žena pokazati izdržljivijom. Veština da se pronikne u srce, sklonost da se učestvuje u svačijoj nesreći i mnogi drugi kvaliteti čine ženu po mnogo čemu superiornijom u odnosu na muškarca.

Međutim, u svom “izvornom prirodnom stanju” žena ne može da ispolji ni deo svojih velikih potencijala. Potreba svake žene je da voli i da bude voljena. Kada je drugi voli ona je srećna, mada je u tom slučaju sreća promenljiva jer zavisi od raspoloženja druge osobe. Prava potreba ženine duše je da voli i da se žrtvuje. To je zakon njenog postojanja kao bića, zakon na koji je niko i nikada ne prisiljava. A da bi volela i da bi imala za koga da se žrtvuje, da bi mogla da ispolji svoje velike potencijale i doživi istinsku sreću u životu, ženi je potreban neko.

I kao što postoje retke ptice koje uvek uspeju da pronađu svoje malo jato, tako i ozbiljni ljudi lako uspevaju da prepoznaju one koji imaju ista životna stremljenja. Lasta lako “prepoznaje” drugu lastu i uspostavlja kontakt sa njom, a ljudi bliskih pogleda na svet na sličan način lako “prepoznaju” jedni druge i uspostavljaju međusobni kontakt. Najveća čovekova vrlina jeste da zna da “prepoznaje” – da prepoznaje svetlost od tame, slatko od gorkog, dobro od zla. Mi se ne rađamo sa ovom vrlinom, već je stičemo vaspitanjem i životnim iskustvom. Iskusni treneri lako prepoznaju dobrog igrača, a producenti muzičkih produkcija dobrog muzičara. Oni su “osposobljeni da prepoznaju”.

Na sličan način, čovek treba da se “osposobi da prepoznaje” ono što je istinski vredno u ovom svetu, a istinski vredno su ljudi koji žive za to da nekog vole i da se za njega žrtvuju. Svojom ljubavlju i žrtvom oni podstiču druge da vole i da se žrtvuju, što predstavlja lančanu reakciju koja dovodi do osećanja zadovoljstva i sreće koja su u domenu nezamislivog.

Kao beba, čovek je predmet velike ljubavi i žrtve svojih roditelja. Na ovu ukazanu ljubav beba reaguje osmehom i grimasama zadovoljstva, što kod roditelja stvara neopisivu radost i zadovoljstvo. Kada beba malo odraste i prohoda, ona čini mnogo više od deljenja osmeha svojim roditeljima, i stalno se “nameće” da nešto pomogne, da nekoga obraduje, da bude neko ko najviše služi drugima. Ukoliko se neguje ova predivna osobina da se voli i pomaže drugima, dete će odrasti u odraslu osobu sa velikim potencijalima da sebe i druge usreći.

Već smo istakli da žena poseduje osobine bez kojih ovaj svet ne bi mogao da funkcioniše. Muškarci su svesni ovih potencijala i nastoje po svaku cenu da ženu pridobiju za sebe. Sa svojim velikim potencijalima žena može da podstakne muškarca na ratove ili da ga podstakne da brda premešta. Ali ona može svoje velike potencijale da usmeri u sferu umetnosti i da kao najveći ovozemaljski umetnik stvori i oblikuje najveće dragulje ovoga sveta – ljudska bića sa uzvišenim osobinama – osobinama da se voli i da se žrtvuje. Muškarci su svesni da mnoge važne stvari u životu ne mogu bez žene i onoga što ona može da pruži, i zato veliki deo onoga što rade – upravo rade zbog žena. To je naročito slučaj sa duhovnim muškarcima, jer su oni mnogo više svesni kolika je vrednost dobre žene u ovom svetu. Zato se duhovni muškarci na poseban način trude da privuku pažnju duhovne žene i da stvore ambijent u kojem bi ženska umetnost mogla maksimalno da se iskaže. Oni se takođe duhovno i karakterno izgrađuju da svojim životom i ponašanjem ne naruše sklad i harmoniju ambijenta koji žena oblikuje. Štaviše, duhovni muškarci se trude da podstaknu ženu na što veću kreativnost i umetničko izražavanje.

Svaka žena (ili devojka) bi trebala da bude svesna svoje velike vrednosti u ovom svetu – svetu koji vode muškarci. Zato bi negovanje sopstvene ženstvenosti trebalo da bude najveći imperativ svake duhovne žene. Samo sa ovom osobinom žena može da iskusi lepotu življenja i da bude uvažavana i poštovana od strane muškaraca, uključujući i one sa najgrubljim karakterom. Svojom ženstvenošću žena je često puta u stanju da podstakne grubijana da izleči svoj oštećeni čeoni režanj i izgradi karakter u čijem će prisustvu svakome biti prijatno.

Kao što smo već rekli, duhovni muškarci se na poseban način trude da pridobiju naklonost duhovne žene jer bez nje mogu malo toga da postignu u životu. Da bi imao porodicu, ambijent topline, mira i ljubavi, oazu koja leči sve rane, muškarcu je potrebna duhovna žena. Bez njenih vrlina on nije u stanju da stekne najbolje prijatelje, koji će mu radosno raširenih ruku trčati u susret svaki put kada uđe na vrata, koji će ga poštovati i voleti celog života, i koji će se brinuti o njemu i kada ostari, ali ne tako što će plaćati njegovo izdržavanje u staračkom domu, nego tako što će mu dati počasno mesto u domu punom njegovih unuka među kojima će najstariji od njih nositi njegovo ime.

Karakter muškarca u početku oblikuje žena (majka), da bi kasnije opet žena (supruga) vodila brigu o očuvanju, ili eventualno unapređenju njegovog karaktera, pošto u svakodnevnim kontaktima i poslovima sa drugim ljudima njegov karakter može lako da se pokvari. Zato su mudraci rekli da se muškarac, o čijem karakteru brine vrsna žena, “prepoznaje kada sedi sa starešinama zemaljskim”. Tamo gde prestaje ženstvenost, prestaju da postoje ljudski karakteri, a svetom haraju grubijanstvo i nemilosrdnost.

Bilo bi potrebno još mnogo strana teksta da bi se opisao samo mali delić dobrote i blagostanja koji proizilaze iz najveće zemaljske riznice –ženskog srca. Pored toga što je važno da bude svesna svojih velikih potencijala, za ženu je takođe važno da neguje i unapređuje te potencijale. Samo na taj način će biti u stanju da ostvari svrhu svog postojanja i doživi istinsku sreću sa kojom će moći da oplemeni sve ono čega se dotakne.

Negovanje i unapređenje ženstvenosti

Prostorija u kojoj se nalazi duhovna žena odsjajava lepotom njene ženstvene skromnosti, stidljivosti, čestitosti, krotosti, uzdržljivosti u rečima i njenoj brizi o prisutnima. Zbog takvog njenog ponašanja čak i muškarci sa najgrubljim karakterom biće podstaknuti da se ponašaju sa poštovanjem i neće dopuštati sebi da čine ili da kažu bilo šta loše što bi povredilo njenu skromnost i dostojanstvo. Dom u kome prebiva duhovna žena predstavlja hram reda, mira i sreće u kojem muškarac, nakon poslova koje obavlja izvan doma, pronalazi mir i toliko dobra da mu ne pada na pamet da na nekom drugom mestu traži odmor od napora i obnovljenje svoje snage. Čistoća doma, veština u pripremanju ukusne i zdrave hrane, ljubaznost i uljudnost koja ne poznaje granice, takođe su samo neke od osobina duhovne žene koje se ne mogu naći ni za sav novac ovoga sveta u najluksuznijim hotelima i restoranima. I kao što su dobre majke najlepše i najmilije žene na svetu svojoj deci, tako su i duhovne devojke obavijene tom vrstom ženske lepote koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Veliki potencijali koje svaka žena poseduje ne daju joj za pravo da bude ružna, jer je to osobina bolesnih i zapuštenih žena. Duhovnoj ženi nije potrebna raskošna garderoba da bi bila lepa.

Ona je obučena u stid – najlepše odelo koje se stvara u njenom srcu. Čak i u trenucima intime sa svojim suprugom, duhovna žena je obučena u ovo najlepše odelo, koje je moguće prepoznati pod velom tame. Duhovnoj ženi nije potrebno puno vremena da bi zadovoljstvom i radošću ispunila srce svakoga ko se nađe u njenom prisustvu. Ona uvek ima dovoljno vremena za sebe da se izgrađuje i da na taj način sebi i bližnjima učini život još lepšim i ispunjenijim. Naravno, postoje trenuci u životu koji mogu da ugroze mir i harmoniju doma. Ali, i u tim trenucima duhovna žena ostaje čvrsta i principijelna svom imenu. Ona svojim životom i ličnim primerom utiče da se sve oluje stišaju i nestanu. Nekada je za to potrebno određeno vreme koje će nekome izgledati dugo, ali ne postoji cena niti žrtva koju ne treba platiti za mir doma i izgradnju karaktera onih koji su nam najbliži.

Duhovnu devojku će svaki muškarac lako moći da prepozna, ali neće moći da joj priđe. I kao što je za ulaz u raskošni cvetni vrt potrebna dozvola vlasnika vrta, tako je i za pristup ženskom srcu potrebna dozvola. U ovom slučaju potrebno je više dozvola, a ograde i prepreke koje postoje do njenog srca moći će da prođu samo oni koji su toga dostojni.

Literatura:

Tajna srećnog života  –  dr Miroljub Petrović