apr
04
2014

Zdrav zivot

zdrav zivot principi

U danasnjem svetu dominira Nju Ejdz pokret unutar koga se perfidno provlaci  pristup lecenju „holistickog zdravlja“-raznoliki skup tehnika isceljivanja.  Mi moramo posedovati dubinsko poznavanje porekla i detalje nekih od ovih metoda. Alternativne tehnike i metode lecenja kao sto su akupunktura, akupresura, homeopatija, iridiologija, reflekologija,  joga , meditacija , radiologija, klatno i raslje i jos mnoge druge srodne „vestine“su vrlo opasne,problematicne i navode naivne i lakomislene dobronamerne ljude na klizav teren prevare i opasnih duhovnih delovanja.

Šta nam preostaje? Konvencionalna savremena, klasicna medicina kao da je izdala naše poverenje u njen mehanički i obezličeni pristup. Alternativne terapije poseduju neobično, demonsko poreklo uprkos “uravnoteženijem” pristupu ljudskom biću. Gde da se obratim za pomoć? Šta je “istina”? Pozivamo čitaoca da pažljivo prouči sledeći plan za dobro zdravlje.

POVERENJE U BOGA

poverenje u Bpga11Imuni sistem predstavlja bedem u borbi protiv bolesti. Bog je u naše telo postavio ovaj složeni i od ljudi nedovoljno proučeni sistem organa da bi nas zaštitio od opasnosti iz okruženja koje nam je dao za život. Ovaj sistem je osmišljen da nas zaštiti od svega, počev od raka pa do obične prehlade. On pravi razliku između proteina našeg tela i proteina hrane koju jedemo i drugih supstanci sa kojima dospevamo u kontakt. Imuni sistem se sastoji od slezine, koštane srži, grudne žlezde, limfnih sudova i višestrukih slojeva limfnog tkiva po čitavom telu. Vrlo je zamršen i isprepleten sa drugim sistemima organa, pa čak i sa mozgom.

Kristofer V. Staut (Christopher W. Stout) i Leri Dž. Blum (Larry J. Bloom) sa Univerziteta u Koloradu su dokazali da je nervozan i napet student mnogo podložniji prehladama. Stres u glavi povećava čak i nivo holesterola u krvi. Bernard Lin (Linn) sa Univerziteta u Majamiju je otkrio da nivo belih krvnih zrnaca opada kod onih koji su u žalosti zbog preminulog bračnog druga. Krivica je vid razdvajanja sličan žalosti. krivica1Naši grehovi i pobuna protiv Boga definitivno izazivaju osećaj odvojenosti od Njegove sile i prisustva. Postoji mogućnost da imuni sistem oslabi zbog osećaja krivice. Ovo ne treba da nas iznenadi, jer je David u Psalmima zapisao lično iskustvo oslabljenog imunog sistema. “Dok ja ćutah sasahnuše kosti moje od mog uzdisanja po ceo dan.” “Na mom telu ništa zdravo nije od gneva tvoga; nema mira u kostima mojim od greha moga. Jer bezakonja moja iziđoše svrh glave moje, otežaše mi kao teško breme. Zaudaraše i zagnojiše se rane moje od bezumlja moga. Zgrčio sam se i pogurio se i ceo dan sam u žalosti. Izgoreše utrobe moje, na mom telu ništa zdravo nije. Iznemogao sam, slomljen sam; od trzanja srca svog jaučem. Gospode, pred tobom sve su želje moje, i uzdisanje moje nije ti sakrito. Srce je moje nemirno, ostavi me snaga moja, izdade me i vid očiju mojih.” David je patio zbog posledica osećaja krivice. Danas nam naučnici govore da je ovo najsnažnija negativna emocija koju možemo da doživimo. Da bi se borio protiv bolesti i održavao nas u dobrom zdravlju, imuni sistem mora dobro da radi. Sama činjenica da znam da je Isus Hrist umro da bi ukinuo moju krivicu i doneo mi snagu za prevazilaženje greha je nešto najvažnije za dobro zdravlje. Niko nije osetio veću radost dobrog zdravlja od kralja Davida.

“Daj mi da slušam radost i veselje, da uživaju kosti što si potro!… Daj mi, Bože, čisto srce i duh prav ponovi u meni!… Vrati mi radost spasenja svoga i duh spreman da me podrži.”

“I izvadi me iz jame propasti, iz dna blatne bare, i na kamen noge mi postavi, i utvrdi stope moje. I novu pesmu u usta mi metnu, hvalu Bogu našemu. Mnogi to videše i zadrhtaše i u Gospoda se pouzdaše.”

Verujem da religiozni ljudi imaju na raspolaganju znanje koje bi moglo da napravi revoluciju u medicinskoj terapiji. Kada se naučimo da u potpunosti verujemo u Božje metode lečenja, možemo biti odličnog fizičkog, mentalnog i duhovnog zdravlja

SUNČEVA SVETLOST

SUNCEVA SVETLOST1Mi sunce uzimamo zdravo za gotovo. Više nam služi kao oznaka za dan i noć, pri čemu zaboravljamo da ima mnoge osobine koje su dobre za zdravlje, kako za njegovo održavanje, tako i za lečenje. Ultraljubičasti zraci aktivno deluju u smanjenju štetnih bakterija i čak mogu da pomognu u održavanju telesne težine. Sunčeva svetlost je veoma povezana sa finom ravnotežom naših reproduktivnih hormona, a pretvara i holesterol u vitamin D, tako dajući doprinos kontroli nivoa kalcijuma i fosfora u telu.Ove i mnoge druge fiziološke funkcije koje nauka još nije otkrila čine da se dobro osećamo kada boravimo na suncu. Ako je neko akutno ili hronično bolestan veoma je važno da svaki dan dobije “dozu” sunčeve svetlosti. Ova usluga se ne plaća. Bog je sunce stavio na raspolaganje svakome.

VODA

VODA111Uprkos tome što izgledamo kao “čvrsto” telo, mi se sastojimo od 70% vode. Ovu dragocenu telesnu tečnost ekonomično troši sistem za cirkulaciju koga je jedino naš efikasni Tvorac mogao da izmisli. Bez ovog sistema oscilirali bismo između previše vode i dehidracije. Ipak, određena količina vode se mora svakodnevno dodavati u sistem da bi se nadomestili gubici putem disanja, znojenja i izlučivanja. Neverovatno je koliko ljudi neće da popije tih sedam-osam do deset čaša vode svaki dan. Neki kao da misle da je voda otrovna. Kad bismo morali da je skupo plaćamo ili da je nabavljamo samo u nekoj ekskluzivnoj prodavnici zdrave hrane, možda bismo je tada radije unosili u organizam. Sve dok ne unesemo dovoljno vode u sebe, ne možemo se osloniti na to da nam osećaj žeđi kaže kada treba da popijemo još. Možda nije loša ideja odmeriti adekvatnu količinu vode i onda voditi računa da toliko i popijemo u toku bilo kog 24-časovnog vremenskog perioda.

Hladna voda gasi žeđ pre nego što popijemo koliko nam je potrebno. Potom želudac mora da zagreje ledenu vodu do temperature tela, čime se troši dragocena energija. Nije zdravo i preporucljivo piti vodu uz obroke jer se tako razblažuju enzimi za varenje hrane, a isto tako i gutati hranu pre nego što smo je dobro sažvakali i pomešali sa pljuvačnim enzimima koji započinju proces varenja.

Voda je korisna i spolja. Daleko od običnog održavanja higijene, hidroterapija ili terapija vodom može biti jednostavan lek za bolesnike. Terapija vodom nije brza metoda, već zahteva strpljenje, pažljivost i polagani rad. Fiziološki principi se mogu pogledati u knjizi Kućno lečenje (Home Remedies), autora dr Agate i Kelvina Treša (Agatha and Calvin Thrash). Korišćenje vode se dobro odražava i na prehlade, grip, menstrualne bolove i glavobolje. Hidroterapija može biti korisna pomoćna terapija kod ozbiljnijih zaraznih bolesti. Fizioterapeuti počinju da sve više koriste krioterapiju ili terapiju korišćenja hladnog kod raznih povreda i zapaljenja kao što je artritis.

Iako je relativno jednostavno sredstvo, voda nije napravljena ni u kakvoj laboratoriji. Čovek nema nikakve zasluge za ovu veoma čudesnu supstancu, ali može da preuzme odgovornost da je mudro koristi.

UMERENOST

UMERENOST0Ova reč označava izbegavanje štetnih supstanci i navika, kao i umereno i mudro upražnjavanje onoga sto je korisno i zdravo. Pomislite samo šta bi se dogodilo u slučaju raka pluća ako bismo se, nekim čudom, mogli odreći cigareta. Ciroza jetre bi postala prava retkost ako ne bismo unosili alkohol u organizam. Nestali bi i triper, sida i ostale seksualno prenosive bolesti ako bi se muškarci i žene zadovoljili Božjim planom za polni odnos.

Posmatrajući oblasti ne samo srčanih bolesti, nego i raka dojki i debelog creva, primećujemo da je gojaznost jedan od vodećih faktora rizika. Gojaznost kod odraslih, koja Ameriku godišnje košta 13,5 milijardi dolara, postala bi retka bolest ako bi ljudi promenili način života.

Ponekad nam se čini nemoguće da držimo svoj život pod kontrolom. Kao da ne pomaže ni kad se više trudimo. Strah od raka, bolesti srca, invaliditeta ili smrti neće trajno promeniti navike. Postoji samo jedan odgovor.

“Jer se milost Božja koja donosi spasenje pokazala svim ljudima. Ona nas uči da kažemo ‘ne’ bezbožnostima i strastima ovoga sveta i da u današnjem vremenu živimo čestitim i pobožnim životom ispunjenim samokontrolom…”

VAZDUH

VAZDUH1Bez njega ne možete dugo da preživite! Ali, baš kao i sunčevu svetlost, mi ga uzimamo zdravo za gotovo. U današnje vreme se dragoceni vazdušni omotač mnogo zagađuje. Ugljen-monoksid, oksidi sumpora i azota, sulfati, benzopiren, ozon, kadmijum i živa su samo neki od mnogih zagađivača atmosfere. Uprkos svemu tome, bolje je imati i zagađeni vazduh nego nemati nikakav. Drveće, zelenilo i voda pomažu u prečišćavanju vazduha i dodaju korisne negativne jone. Dr Džordž Čen (George Chen) sumira dejstvo pozitivnih i negativnih jona:

“…mali negativno naelektrisani vazdušni joni pružaju osećaj dobrog raspoloženja i vidno poboljšanje zdravlja. Udisanje pozitivnih jona rezultira glavoboljom, vrtoglavicom, mučninom i osećajem umora. Pozitivni joni ubrzavaju disanje, bazalni metabolizam i povećavaju krvni pritisak. Negativni joni deluju suprotno.”

Robles, Borel i Medina su uzastopno u trajanju od po 25 minuta izlagali negativno jonizovanom vazduhu 30 pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom. 24 njih koji su imali isključivo tretman ovom fizičkom metodom pokazalo je prosečno smanjenje gornjeg krvnog pritiska od 39 (milimetara živinog stuba – mmHg). Negativni joni u vazduhu utiču na mehanizam disanja tako što šire dušnik, a treplje koje ga prekrivaju se brže kreću i efikasnije ga pročišćavaju.Primećeno je i značajno olakšanje simptoma polenske kijavice kod dve trećine pacijenata izloženih veštačkom negativno jonizovanom vazduhu. “Čak je i rast tumora u jednom eksperimentu usporen kada je ovaj bio izložen negativnim jonima.” Ovo zvuči previše dobro da bi bilo istina, ali je tačno, i mi možemo iskoristiti taj dar od Boga.

ISHRANA

mid section view of a woman cutting vegetablesSvako voli da priča o hrani. Mi postajemo ono što jedemo i upravo je zbog toga naša ishrana toliko bitna za dobro zdravlje. Prema umerenim procenama, polovina svih slučajeva raka je povezana sa načinom ishrane koji je bogat mastima i ugljenim hidratima, a siromašan vlaknima i niskokaloričnim sastojcima.Sa ishranom se povezuju i rak debelog creva i druge opake bolesti gastrointestinalnog trakta. I gojaznost i povišen nivo holesterola u krvi mogu da povećaju rizik za dobijanje raka dojke. Otkriveno je da je ishrana bogatija vitaminom A i drugim biljnim supstancama kao što su lignini zastupljenija kod onih koji nemaju rak. Ovde spadaju biljke iz porodice kupusa, šargarepa i drugo žuto povrće. Bilo bi pametno uključiti namirnice iz ove grupe u svakodnevnu ishranu. Do sada je svako razumeo da postoji odnos između bolesti srca i načina ishrane. Pravo pitanje glasi: da li je ovo znanje išta promenilo u našem načinu života?

Osoba koja je sklona koronarnoj bolesti srca će lakše oboleti ako unosi hranu bogatu životinjskim proteinima, mastima i holesterolom. Krvni sudovi ovog ključnog organa u telu začepe se masnim naslagama, vlaknastim tkivima, kalcijumom i krvnim ugrušcima. Pošto je hrana životinjskog porekla jedini izvor holesterola izvan našeg tela, biljna ishrana pruža mogućnost da se izbegne ovaj faktor rizika. Mnoga proučavanja pokazuju da se proces ateroskleroze ili stvrdnjavanja arterija vremenom može neutralisati uz pomoć biljne ishrane sa nižim nivoom holesterola.

ODMOR

ODMOR21Dok smo budni, naše telo se koncentriše na rad i pokret. Hormoni kao što su epinefrin (adrenalin), korizol i glikogen troše proteine u telu. Ne koristi se nikakva dodatna energija za popravku ili zamenu dotrajalih delova. Ova aktivnost se odvija dok spavamo. Kada spavamo, hormonalna ravnoteža se premešta u anabolički ili “graditeljski” način rada. Insulin, testosteron i drugi hormoni za gradnju kreću u stvaranje novih proteina u telu. San je mnogo dragoceniji od nečeg što jednostavno uradite kada ste premoreni i ne možete više da radite. To je vreme pripreme za naredni dan. Tokom ovih dragocenih trenutaka odmora i sna izgrađuju se mišićno tkivo, delovi krvi, pa čak i kosti. Bilo bi mudro ako bismo praktikovali biblijsku podelu vremena: “Tako bi veče i bi zatim jutro. To je bio prvi dan.” Dobro planiranje sledećeg dana ne počinje u šest sati ujutro. Ono počinje noć pre tog dana, odlaskom u krevet na vreme.

Apostol Pavle nam daje mudre savete:.

“Bojimo se, dakle, dok još postoji obećanje da se ulazi u pokoj Njegov, da ne odocni koji od vas… Jer koji uđe u pokoj Njegov, taj počiva od dela svojih kao i Bog od svojih što počinu.”

FIZIČKA AKTIVNOST

vezbanje 21Slogan da nešto koristimo, jer ćemo ga inače izgubiti direktno se odnosi i na naše telo. Bog je telo stvorio za rad i bez toga započinje njegovo momentalno propadanje. Ako ste ikada ma koliko dugo držali ruku ili nogu u gipsu, poznato vam je da ne prođe mnogo, a mišićno tkivo se skupi i omlitavi. Uz nedostatak fizičke aktivnosti ne slabe samo mišići; slabe čak i kosti. Delimičan uzrok osteoporoze ili nedostatka minerala u kostima je i fizička neaktivnost, koja može biti isto onoliko važna u prevenciji ove stravične bolesti koliko i količina kalcijuma koja se unosi hranom.

Za one koji hoće da smanje telesnu težinu mogli bismo reći: “Ukoliko je ne upražnjavate, nećete je ni izgubiti.” Vežbe su osnova svakog dobrog programa za kontrolu težine. Bez ovog stimulatora metabolizma, ograničenja u ishrani u cilju smanjenja težine će biti stroga u smislu da će ceo metabolizam biti pod režimom “uzbune zbog gladi” i ovakav gubitak težine će u veoma maloj meri biti trajan. Vežbe takođe pomažu u formiranju slike o sebi i u psihološkim aspektima kontrole težine.

Stalna i energična fizička aktivnost pomaže u održavanju ili poboljšanju rada srca. Ovo se postiže smanjenjem krvnog pritiska i broja otkucaja srca u minuti, čime se povećava dotok kiseonika i menja nivo lipida u krvi. Uza sve ove prednosti fizičke aktivnosti, čini se da dodatni dokazi nisu potrebni. Ali, ima još. Fizička aktivnost je i glavna komponenta programa za borbu protiv stresa. Tokom energičnog vežbanja u mozgu se luče specijalni hormoni za “dobro stanje organizma”. Verovatno ste osetili mir u glavi koji dolazi tokom ili nakon dobrih fizičkih vežbi.

Ovih osam principa dobrog zdravlja obrazuju plan koji je Bog napravio u cilju očuvanja zdravlja i lečenja bolesti. Oni deluju toliko očigledno da bismo na prvi pogled pomislili da su previše prosti u poređenju sa savremenom transplantacijom srca i aparatima za bubrežnu dijalizu. Ipak se nadam da će vas naučna podrška ovih principa uveriti u to da vredi odvojiti vreme i snagu da ih uvedete u svoj način života. U medicini se oduvek znalo da je preventiva mnogo bolja od lečenja. Ove mere za zaštitu zdravlja koje ste upravo videli mogle bi imati jak uticaj protiv zaprepašćujuće učestalosti bolesti srca, raka, hipertenzije i moždanog udara koje paralizuju zapadni svet, a sada ugrožavaju i druge zemlje u svetu koje prihvataju zapadnjački način života pun jakog stresa, nedovoljne fizičke aktivnosti i prekomernog unošenja hrane. Čak i za one koji već boluju od ovih teških bolesti postoji nada u izlečenje i poboljšanje zdravlja putem ovih zaštitnih mera. Koliko god da sve ovo zvuči prosto, moglo bi da sačuva na milione života. Na vama je da stalno vodite računa i da promovišete dobro zdravlje za sebe i za one koji se nalaze u vašoj sferi uticaja. Pridružite mi se danas u načinu života koji donosi dobro zdravlje i izlečenje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *