Trešnja – jedna od najzdravijih namirnica

Za trešnju bi se moglo reći da je voće sreće. Dozreva rano u odnosu na druge voćne vrste posle dugih zimskih i ranih proletnih meseci, a prvi crveni plodovi ujedno su najava novog plodonosnog razdoblja. Čak 25% težine plod trešnje dobija u poslednjoj nedelji pre berbe, stoga se berba pokušava produžiti što više da bi se rod poboljšao i dobio što veći plod.

Berba trešanja započinje kada plodovi dozru, što znači kad plod postigne boju tipičnu za sortu i kada pokazuje najbolje karakteristike, a to su boja i čvrstoća ploda. Za svežu potrošnju trešnja se bere ručno s peteljkom u hladnijem delu dana, a da se pritom napravi što manje mehaničkih oštećenja kako bi se zadržala estetska svojstva.

Prema smernicama piramide prehrane, trešnje su u grupi s ostalim vrstama voća. Energetska vrijednost 100 g sveže trešnje je 32 kcal.  U 100 grama svežih trešanja nalazi se 82 g vode; 0,2 g masti; 1 g belančevina; 16 g ugljenih hidrata; 12 g šećera i 2,1 g vlakana. Trešnja sadrži sve vitamine i minerale, iako u manjim količinama, kao i celulozu, pektin i organske kiseline (jabučnu, limunsku, vinsku). Bogata je kalijumom te stoga povoljno deluje na izlučivanje vode iz organizma.

Trešnja je na trećem mestu među voćem po učinku snižavanja LDL (lošeg) holesterola u krvi, što je inače faktor koji doprinosi razvoju ateroskleroze i uzrokuje srčani i moždani udar.

Trešnje predstavljaju voćku sa najnižim glikemijskim indeksom. Glikemijski indeks (GI) pokazuje kako neke namirnice nakon jela utiču na nivo glukoze u krvi i njen uticaj na lučenje insulina. Kao mera se uzima glukoza koja ima glikemijski indeks 100.

Nakon konzumiranja hrane sa visokim GI, zbog naglog lučenja inzulina brzo pada nivo glukoze u krvi i dovodi do hipoglikemije što pojačava potrebu za slatkišima.

Poput većine voća, trešnje imaju mnogo kalijuma, a malo natrijuma, što pomaže kod izlučivanja vode iz organizma. Pomoću svojih zaštitnih kiselina i voćnog šećera trešnje podstiče se rad želuca, creva i gušterače, i na taj način se podstiče rad varenja uopšte.

Trešnje izbacuju vodu iz organizma i na taj način rasterećuju srce i krvotok i aktiviraju jetru i bubrege. Trešnje su bogate antioksidansima koje nazivamo flavonoidi (posebno antocijanidi i proantocijanidi). Flavonoidi, pogotovo oni u trešnji, prirodna su protivupalna sredstva, ublažavaju simptome alergija i astme. Ujedno jačaju kolagen, građevni element vezivnog tkiva kao što su hrskavice i tetive.

Trešnje su izvor bora, sadrže 396 ug/100g, što u kombinaciji sa kalcijumom i magnezijumom izuzetno povoljno utiče na zdravlje kostiju. Najvredniji su biljni pigmenti, takozvani antocijanidini koji se nalaze u trešnjama. Oni jačaju vezivno tkivo.

Na američkom univerzitetu u Vermontu dokazano je da su antocijanidini dobri i protiv upale mišića i grčeva u listovima nogu. Antibakterijske supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga i mogu da spreče nastanak karijesa i probleme sa desnima poput paradentoze.

Narodni recepti za spremanje lekovitih preparata od trešnje

Ovde je neophodno naglasiti da ovi preparati nisu magični lekovi i da je neophodno da se pored uzimanja ovih narodnih preparata oboleli pridržava dobrih životnih navika. (pogledati ovde)

Protiv reume: tokom 8 dana svakodnevno piti sok od svežih trešanja tri puta dnevno po jednu čašu.

Za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti: tri puta dnevno jesti po 250gr. trešanja. Kisele trešnje brzo deluju protiv lošeg raspoloženja.

Za negu kože lica i vrata: zgnječiti zrele plodove trešnje (bele ili žuckasto bele, koje ne ostavljaju fleke) i napraviti gustu kašu sličnu pireu, pa naneti na kožu lica i vrata i držati 20 minuta. Kožu isprati mlakom vodom.

Protiv srčanih tegoba treba usitniti 25 grama koštica trešnje, a zatim ih staviti u 80 mililitara votke. Ovako dobijen sadržaj treba ostaviti da odstoji deset dana na umerenoj temperaturi. Od dobijene tinkture treba piti dva puta na dan pet kapljica.

Protiv celulita i bora: Trešnje sadrže veliku količinu vitamina C i cinka koji su veoma važni za otpornost organizma, zatim folnu kiselinu za zdravo srce i krvotok, kalcijum za kosti i gvožđe za krv. Najvredniji su biljni pigmenti, takozvani antocijanidini koji se nalaze u trešnjama. Oni jačaju vezivno tkivo, te sprečavaju nastanak bora tako što uništavaju štetne enzime koji kožu čine starom i naboranom i sprečavaju nastanak celulita.