Kratki vodič kroz povišenu temperaturu kod dece

Temperatura se kod dece vrlo često javlja kao simptom. Ona još ne znači ozbiljnu bolest ako nije povezana i s promenama kod detetovog izgleda i ponašanja, kao i drugim simptomima kao što su teškoće pri disanju ili gubitak svesti. Visina temperature nije merilo ozbiljnosti bolesti. Temperature uzrokovane infekcijama neće se popeti do onih visina koje mogu uzrokovati trajna oštećenja. Povišena temperatura obično ne zahteva lekarsku intervenciju, osim u slučajevima koje ćemo kasnije navesti. Ona je prirodna odbrana organizma od infekcija i treba joj dopustiti da prođe svoj normalni put bez uplitanja raznih lekova ili tretmana za snižavanje temperature.

1. Ako vam je dete mlađe od 2 meseca, a temperatura pređe 37,8°C, pozovite lekara (najbolje prirodne medicine). Ona je možda simptom neke infekcije koja potiče iz prenatalnog razdoblja ili porođaja. Povišene temperature kod novorođenčadi su tako retke da je odlazak kod lekara u tom slučaju neophodan, pa makar se kasnije pokazao nepotrebnim.

2. Za stariju decu ne treba zvati lekara, osim u slučajevima kada temperatura ne padne u roku od tri dana ili je prati drugi značajan simptom kao što je povraćanje, problemi pri disanju, uporan kašalj koji traje danima te ostali značajniji simptomi koje obično ne povezujemo s prehladom. Pozovite lekara i ako je dete stalno uznemireno, preosetljivo, nepažljivo ili se na neki drugi način ponaša bolesno ili tako izgleda.

3. Bez obzira na visinu temperature, pozovite lekara ako dete ima poteškoće s disanjem, ako je više puta povratilo ili ima povišenu temperaturu praćenu trzajima ili čudnim pokretima, ukratko, ako vas uznemiruje neki drugi element izgleda ili ponašanja vašeg deteta.

4. Ako dete pri povišenoj temperaturi ima i drhtavicu, ne pokrivajte ga sa nekoliko pokrivača. To će samo izazvati brži rast temperature, a drhtavice se ne treba bojati jer je to prirodna telesna reakcija. Drhtavica ne znači da je detetu hladno, nego je deo
mehanizma pomoću kojeg se telo prilagođava višoj temperaturi.

5. Dete sa povišenom temperaturom podstaknite da se više odmara, samo ne pravite scene. Nema potrebe da stalno leži u krevetu. Ne mora biti ni u kući ako je lepo vreme. Svež vazduh i umerena aktivnost mogu mu olakšati tegobe i neće mu štetiti. Ali nastojte da se ne bavi nekim napornijim, takmičarskim sportom.

6. Ako s razlogom verujete da je povišenu temperaturu uzrokovalo nešto drugo a ne upala, kao što su trovanje ili toplotni udar, odmah odvedite dete u bolnicu ili pozovite hitnu pomoć.

7. Zanemarite bapske price: “Nahrani prehladu, a izgladni povišenu temperaturu.” Ishrana je važna za oporavak od bilo koje bolesti. Trebali biste hraniti i prehladu i povišenu temperaturu onoliko koliko to odgovara vašem detetu. Oba stanja traže telesne zalihe belančevina, masti i ugljenih hidrata i treba ih nadoknaditi. Ako dete ne želi da jede, dajte mu tečnost, npr. voćne sokove, koji su hranljivi. I ne zaboravite supu od povrća.

8. Povišena temperatura i ostali simptomi koji se obično uz nju vezuju izazivaju popriličan gubitak telesnih tečnosti. To može izazvati dehidraciju, što možete sprečiti ako pazite da dete pije dovoljno tečnosti. Voćni sokovi su dobri, ali ako ih ne želi, biće dobra svaka druga tečnost. Bitno je da dete popije oko 3 dl na svakih sat vremena.

Literatura:

Kako odgojiti zdravo dete i sačuvati ga od lekara – Dr Robert Mendelson