maj
19
2014

Zašto su pedijatri opasni?!

istock_000027366525small_700X

Po našem mišljenju, pedijatri zbog svog ponašanja i načina rada ne zaslužuju poverenje koje u njih imaju roditelji, jer oni pokušavaju da prikriju rizike primenjivanja njihovih terapija nad decom. Evo da navedemo nekoliko razloga zbog kojih smatramo da su pedijatri opasni po vaše dete, od kojih ću one najvažnije opisati malo kasnije u više detalja:

1. Pedijatri služe da vaše dete “privežu” za domove zdravlja i bolnice. Još od rođenja deteta pedijatar vas primora da dete tokom celog života dovodite u bolnicu, počev od nepotrebnih “pregleda beba” i vakcinacija, preko godišnjih sistematskih pregleda, pa sve do bezbrojnih terapija bezopasnih oboljenja koje bi ionako nestale same od sebe i da se ništa ne preduzme.

2. Od svih lekara, generalno gledano, najmanje je šansa da će pedijatri reći roditeljima nešto o potencijalnim rizicima i neželjenim efektima terapija i lekova koje prepisuju. Recite nam koji je to pedijatar u svetu rekao ikada nekoj majci da postoje dokazi da su napici za bebe povezani sa povišenjem nivoa olova u krvi i sindromom iznenadne smrti kod beba? Koji je to pedijatar ikada upozorio roditelje (osim u retkim slučajevima medijskog pritiska) na epilepsiju i mentalnu retardaciju kao moguće neželjene efekte vakcinacije? Koji je to pedijatar ikada rekao roditeljima da antibiotici treba da se koriste samo ako nema nijednog drugog rešenja za određenu bolest, i da česta upotreba, ili zloupotreba, istih može imati negativne posledice po zdravlje deteta u budućnosti?

lek-(7)

3. Time što deci stalno i bez ikakve potrebe prepisuje jake lekove, pedijatar ih uči da postoji “tableta za svaku bolest”, što može dovesti do toga da dete poveruje da se tabletama može lečiti svaki zdravstveni problem, uključujući određena povremena, normalna osećanja frustracije, depresije, zabrinutosti, neraspoloženja, nesigurnosti, i tome slično. Zato su lekari direktno odgovorni za zavisnost miliona ljudi od raznih lekova , a indirekno za zavisnost još nekoliko miliona ljudi od nelegalnih droga, pošto su još od malena učeni da se lekovima (drogama) navodno može izlečiti sve, uključujući i psihološka i emocionalna stanja.

4. Pedijatri su najmanje plaćeni od svih lekara, pa zbog toga oni imaju veću sklonost ka obavljanju nepotrebnih testova i rendgenskih snimaka za svoje pacijente. Rizik od toga je dvostruk: prvi se odnosi na potencijalne štetne efekte samih testova i Xzraka, dok se drugi odnosi na opasnost od pogrešno prepisane terapije usled toga što se pedijatar najviše oslonio na te testove, čiji su rezultati često nepouzdan pokazatelj.

doctor-error

5. Pedijatri toliko često leče pacijente koji uopšte nisu bolesni, u pravom smislu te reči, da neretko ne umeju da prepoznaju one koji jesu stvarno bolesni. Postoje mnogi sudski procesi zbog grešaka lekara u lečenju nekog pacijenta gde diplomirani pedijatri kod svojih pacijenata nisu uočavali bolesti opasne po život, jer su zaboravili kako da prepoznaju bolesno dete i jer su prevideli neke simptome koji su morali da ih upozore da je reč o ozbiljnom problemu. Jedni su od takvih primera slučajevi dece obolele od meningitisa, jer su ona retki pacijenti današnjih pedijatara. Nekada je to bila bolest sa fatalnim posledicama u 95% slučajeva, dok je danas u isto 95% slučajeva izlečiva, ali jedino ako pedijatar prepozna simptome na vreme. Tokom stažiranja, svaki pedijatar uči kako da prepozna meningitis, što je jedna od retkih korisnih stvari koje se tamo uče. Ali, nakon nekoliko godina pregledavanja i “lečenja” zdrave dece, čest je slučaj da pedijatri zaborave na to, ili još gore, toliko se naviknu na lečenje dece koja nisu naročito bolesna, da potpuno zaborave kako se dijagnostikuje meningitis.

6. Pošto im je cilj da pregledaju što veći broj dece (tako imaju veću finansijsku dobit), pedijatri ne utroše dovoljno vremena na pregled deteta, pa i ne mogu da ga izleče kako treba. Svaki stručni lekar zna da je 85% svake prave dijagnoze zasnovano na istorijatu bolesti pacijenata, da 10% otpada na detaljan pregled, a onaj manji ostatak na testove i rendgen-snimke. Zato je potrebno najmanje 30-60 minuta, dok pedijatri u proseku utroše samo po deset minuta na svakog pacijenta, te propuste da uoče najveći deo onog što im je potrebno za pravilnu dijagnozu. Zbog toga se lekari oslanjaju na najčešće dijagnoze koje su do tada davali drugim pacijentama, umesto na promišljene procene i detaljne preglede.

Healthcare

7. Najveća je verovatnoća da će od svih lekara baš pedijatri promovisati i braniti one zakone koji prisiljavaju pacijente da koriste njihove usluge (jer tako povećavaju finansijsku dobit). Pedijatri, ne političari i zakonodavci, jesu ti koji su odgovorni za zakonski obaveznu upotrebu srebro-nitrata i antibiotičkih kapi koje se ubacaju u oči novorođenčadi; za zakonski obavezujuće sistematske preglede u školama, kada inače imaju i prilike da daju “kreativne dijagnoze” nepostojećih bolesti kod određenih učenika; zakonski obavezujuće porađanje majki u bolnicama, i sudski odobrenu primenu kontroverznih metoda lečenja čija ispravnost nije dokazana i kojim se protive roditelji. Štaviše, još jedna od opasnosti koja vas vreba ako svoje dete odvedete kod lekara jeste mogućnost da vam dete bude oduzeto i stavljeno pod državno starateljstvo ako odbijete terapiju koju je lekar prepisao vašem detetu.

8. Pedijatri su jedni od najvećih protivnika dojenja beba, iako postoje nepobitni dokazi da je ono najbolji način da se sačuva zdravlje deteta. Mada se tzv. “La Leš Liga” (udruženje koje promoviše dojenje) bori protiv uticaja proizvođača napitaka za bebe na pedijatre, mnogi od lekara ipak i dalje ne promovišu dojenje bebe ili ga čak nipodaštavaju. Ne želimo da ulazimo u razloge zašto oni to rade, ali je dovoljno reći da se povećan broj pedijatara u SAD-u može u velikoj meri pripisati većoj finansijskoj podršci koju obezbeđuju proizvođači flaširanih napitaka za bebe, a koji pedijatre već dugi niz godina koriste kao svoje neplaćene prodavce.

9. Pedijatri prećutno podržavaju radikalne ginekološke intervencije koje škode deci u fizičkom i intelektualnom smislu. Oni “pokrivaju leđa” ginekolozima kada dođe do greške u lečenju dece. Na primer, ako roditelj, koji ima bebu sa urođenim defektom, pita pedijatra da li je ginekolog ili akušer odgovaran za to što se desilo njegovoj bebi, on će odgovoriti ono što su ga učili
dok je stažirao: “Šta je bilo, bilo je, sada gledajte samo napred”. Opasne ginekološke tehnike koje izazivaju retardaciju, nesposobnosti učenja i fizičke abnormalnosti kod dece, nestali bi u roku od nekoliko godina kada bi pedijatri imali hrabrosti i saosećanja da krivicu za isto stave na ginekologe, jer ona njima često i pripada. Bez obzira na sve ove nedostatke pedijatrijske prakse, mit o tome da su deca u Americi zdravija zbog velikog broja pedijatara i dalje opstaje. To nije tačno, što dokazuju sledeće dve činjenice: prvo, statistički podaci o smrtnosti beba ukazuju na to da su deca u Americi manje zdrava od dece u mnogim drugim tzv. razvijenim zemljama koje imaju manji broj pedijatara. Deca u SAD-u su čak manje zdrava i od dece u ekonomski nerazvijenim zemljama. I drugo, razlog što su deca manje zdrava može biti upravo to što imamo prevelik broj pedijatara.

No, uprkos tim dokazima, američko zdravstvo smatra da zdravlje populacije zavisi od broja lekara i dostupnosti lekarske pomoći. Lekari su ubedili političare u to, iako ga nisu dokazali. Sa izuzetkom hitne medicinske službe, mi verujemo da laka dostupnost lekarske pomoći ima negativne posledice po zdravlje ljudi. O tome nam govore slučajevi u Izraelu, Kaliforniji, Saskačevanu, i na drugim mestima, u kojima se jednom prilikom tokom štrajka lekara smanjila stopa smrtnosti!

Literatura:

Kako odgojiti zdravo dete i sačuvati ga od lekara – Dr Robert Mendelson

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *