“Nauka” industrije

Na sta svaki covek trosi novac nekoliko puta svakog dana? Na jelo. Nakon celog zivota jedenja, sta svi radimo? Umiremo – proces koji obicno ukljucuje velike troskove dok pokusavamo da ga sto duze odlozimo. Svi smo potrosaci gladi i smrti, pa se tu puno novca trosi i zaradjuje.

Zbog toga su industrije hrane i zdravlja u Americi i celom svetu medju najuticajnijim organizacijama. Prihod ovih kompanija koje proizvode hranu i zdravlje je zapanjujuc. Mnoge pojedinacne kompanije za proizvodnju hrane imaju godisnje prihode od preko 10 milijardi dolara. Kraft ima prihode od priblizno 30 milijardi dolara godisnje. Kompanija Danone Group, medjunarodna kompanija za proizvodnju mlecnih proizvoda sa sedistem u Francuskoj, ima prihode od 15 milijardi dolara godisnje. Naravno, tu su i velike kompanije koje se bave brzom hranom. Mekdonalds ima prihode od vise od 15 milijardi dolara godisnje, a kompanija Wendy’s International ima prihod od skoro 3 milijarde dolara godisnje. Ukupni troskovi na hranu, ukljucujuci hranu koju kupuju pojedinci, vlada i preduzeca, premasuje 700 milijardi dolara godisnje. Masivna kompanija za proizvodnju lekova Pfizer je 2002. godine imala prihod od 32 milijarde dolara, dok je kompanija Eli Lilly & Co. zaradila preko 11 milijardi dolara. Kompanija Johnson and Johnson je prodajom svojih proizvoda zaradila preko 36 milijardi dolara.

Nije preterano reci da se preko bilion dolara svake godine trosi na ono sto odaberemo da jedemo i kako da lecimo bolest i poboljsavamo zdravlje. To je puno novca. Postoje mocni igraci koji se takmice za vase dolare za hranu i zdravlje. Pojedinacne kompanije, naravno, cine ono sto mogu da bi prodale sto vise svojih proizvoda, ali postoje i industrijske grupe koje rade na povecanju opste potraznje za svojim proizvodima. Nacionalni savet za mlecne proizvode, Nacionalno udruzenje za promociju mlecnih proizvoda, Medjunarodno udruzenje za uzgajanje mladica, Americkicinstitut za meso, Udruzenje obradjivaca juznog voca sa Floride, i Ujedinjeni proizvodjaci jaja predstavljaju primere takvih industrijskih grupa. Ove organizacije, koje deluju nezavisno od bilo koje pojedinacne kompanije, imaju znacajan uticaj najmocnije medju njima imaju godisnje budzete od nekoliko stotina miliona dolara.

Ove kompanije i udruzenja za proizvodnju hrane koriste sve moguce metode kako bi poboljsali potraznju za njihovim proizvodima i povecali svoje trziste. Jedan od nacina da se to ostvari je iznosenje tvrdnji da proizvodi koje prodaju obezbedjuju hranljive koristi. U isto vreme, ove kompanije i udruzenja moraju da zastite svoje proizvode od tvrdnji da su nezdravi. Ako je proizvod povezan sa rakom ili nekom drugom bolescu, profiti i zarade ce ispariti. Zbog toga se u interesu biznisa mora tvrditi da su njihovi proizvodi zdravi ili, da, u najmanju ruku, nisu stetni za vas. Pri ovom procesu, “nauka” o ishrani postaje “biznis” marketinga

Mocne grupe

Industrija mlecnih proizvoda, jedan od sponzora vazduhoplovnog kluba, je narocito mocna u nasoj zemlji. Dobro organizovan, dobro finansiran Nacionalni savet za mlecne proizvode, osnovan 1915. godine, promovise mleko vec skoro sto godina. Dve najvece industrijske grupe za mlecne proizvode stavili su novo lice staroj upravi, nazvavsi je Dairy Management, Inc. Cilj ove nove grupe je bila, da navedemo njihov veb sajt, “jedna stvar: povecati potraznju za mlecnim proizvodima proizvedenim u SAD”. Oni su 2003. godine imali budzet za reklamiranje veci od 165 miliona dolara. U poredjenju sa tim, Nacionalni odbor za promociju lubenica imao je budzet od 1,6 miliona dolara. Objava za stampu grupe Dairy Management Inc. ukljucuje sledece stavke:

“Rouzmont, Ilinois – Nacionalni, drzavni i regionalni direktori proizvodjaca mlecnih proizvoda su odobrili budzet od 165,7 miliona dolara za Ujedinjeni marketin{ki plan (UMP) za 2003. godinu predvidjen za rad na povecanju potraznje za mlecnim proizvodima… …U glavne oblasti spadaju: Tecno mleko: Pored kljucnih aktivnosti koje se odvijaju u reklamiranju, promociji i odnosima sa javnoscu cija su ciljna grupa deca od sest do dvanaest godina i njihove majke, napori u 2003. godini ce se koncentrisati na razvijanje i prosirivanje partnerstava sa velikim kompanijama za prodaju hrane, ukljucujuci Kellogg’s, Kraft foods, i McDonald’s… …Reklamiranje po skolama: Kao deo napora u usmeravanju dece da postanu dozivotni potrosaci mlecnih proizvoda, aktivnosti u 2003. ce ciljati ucenike, roditelje, obrazovne radnike i profesionalne radnike iz skolskih kuhinja. Programi su na putu i u ucionicama i u kantinama, gde organizacije za reklamiranje mlecnih proizvoda zele da nadmase uspeh proslogodisnjeg probnog testa ‘mleko u skolama’… … Imidz/poverenje u mlecne proizvode: Cilj ovog programa je da zastiti i poveca poverenje potrosaca u mlecne proizvode i industriju mlecnih proizvoda. U glavne komponente spadaju sprovodjenje i objavljivanje rezultata o istrazivanjima koriscenja mlecnih proizvoda u ishrani koja pokazuju da su mlecni proizvodi zdravi, kao i resavanje pitanja i problema… Ako smem da parafraziram napore industrije mlecnih proizvoda njihovi ciljevi su da :

1) reklamiraju proizvode maloj deci i njihovim majkama;

2) koriste skole kako bi dopreli do mladih potrosaza;

3) vrse i objavljuju istrazivanja koja su povoljna po industriju.

Mnogi ljudi nisu svesni prisustva industrije mlecnih proizvoda u nasim skolama. Ali nemojte sumnjati: po pitanju informacija o ishrani, industrija mlecnih proizvoda dopire do mlade dece efektivnije od bilo koje druge industrije. Industrija mlecnih proizvoda je navela sistem javnog obrazovanja kao prvenstveno sredstvo za povecanje potraznje za njihovim proizvodima. Godisnji izvestaj grupe Dairy Management, Inc, za 2001. godinu je naveo:

“Kao najbolji put ka povecanju dugorocne potrosnje mleka, deca su nesumnjivo buducnost potrosnje mlecnih proizvoda. Zbog toga organizacija za reklamiranje mlecnih proizvoda nastavlja da uvodi u skole reklamne programe o mleku kao jedan od nacina za povecanje potrosnje mleka medju decom. Proizvodjaci mlecnih proizvoda… su u 2001. godini pokrenuli dve izuzetne inicijative. Jednogodisnji istrazivacki program o mleku u skolama, koji je poceo u jesen 2001. godine, ispituje kako poboljsanje pakovanja, dodatni ukusi, frizideri sa proizvodima i poboljsanje regulacije temperature mogu da uticu na potrosnju mleka i stavove dece o mleku, kako u, tako i van skola. Istrazivanje se zavrsava na kraju skolske godine 2001-02. Takodje, proizvodjaci i obradjivaci mlecnih proizvoda su radili zajedno na vrsenju petomesecnog istrazivanja prodaje u srednjim skolama u pet vodecih americkih kompanija za prodaju hrane. Istrazivanje je utvrdilo da mnogi ucenici odabiru mleko umesto konkurentnih pica ako je ono dostupno kada, gde i kako oni to zele.”

Mnogi drugi uspesni skolski programi nastavljaju da ohrabruju decu da piju mleko. Obrazovni programi, kao sto su “Istrazivanje piramide” i “Kafe piramida”, uce studente da mlecni proizvodi predstavljaju kljucni deo zdrave ishrane; program “Hladno je kul” uci menadzere u skolskim kantinama kako da odrzavaju mleko hladnim,bas onako kako ga deca vole; a program reklamiranja pomase sirenju skolskih programa za dorucak koji sadrze puno mlecnih proizvoda. Pored toga, popularna kampanja “imam mleko” nastavlja da dopire do dece i preko decijih TV programa kao sto su Nickelodeon i Cartoon Network.

Ove aktivnosti su daleko od skromnih; 1999. godine je “obrazovni” (reklamni) skup lekcija pod nazivom “Chef Combo’s Fantastic Adventures” koje je izradila industrija mlecnih proizvoda, “postavljen na 76% sajtova za predskolsku decu sirom zemlje”. Po izvestaju industrije mlecnih proizvoda kongresu, programi industrije mlecnih proizvoda o “obrazovanju o ishrani” prolaze prilicno dobro: “ ‘Kafe piramida’ i ‘Istrazivanje piramide’, namenjeni drugim i cetvrtim razredima, dopiru do vise od 12 miliona usenika uz poruke da mlecni proizvodi predstavljaju kljucni deo zdrave ishrane. Rezultati istrazivanja nastavljaju da pokazuju veoma veliku stopu koriszenja ova dva programa, trenutno pri preko 70% od instruktora koji imaju programe.”

Amerika poverava znacajan zadatak obrazovanja nase dece o ishrani i zdravlju industriji mlecnih proizvoda. Pored sveprisutnih lekcija o ishrani i “obrazovnih” paketa, industrija snabdeva srednje skole video materijalima, posterima i vodicima o ishrani; sprovodi specijalne promocije u kafeterijama kako bi povecala potrosnju mleka u hiljadama skola; deli informacije direktorima skola na nacionalnim konferencijama; sprovodi “povratak u skolu” promocije u preko 20.000 skola i vrsi sportske promocije namenjene mladima.

Da li bi trebalo da budemo zabrinuti? Jednom recju, da. Ako vas zanima kakvo “obrazovanje” vrsi industrija mlecnih proizvoda, pregledajte njihov veb sajt. Kada sam posetio sajt jula 2003. godine, jedna od prvih informacija koja me je docekala bila je “Jul je nacionalni mesec sladoleda”. Nakon prelaska na stranicu sa vise informacija o nacionalnom mesecu sladoleda, citam: “Ako se pitate da li mozete da imate i sladoled i dobru ishranu, odgovor je da!” Odlicno. Toliko o borbi sa gojaznoscu i dijabetesom medju decom! Veb sajt je podeljen na tri odeljka, jedan za obrazovne radnike, jedan za roditelje i jedan za profesionalce u sluzbama koje se bave hranom. Kada sam pogledao veb sajt u julu 2003. godine (veb sajt redovno menja svoj sadrzaj), u obrazovnom delu sajta, nastavnici su mogli da preuzmu lekcije o ishrani koje mogu da drze u svojim ucionicama.

Lekcije ukljucuju pravljenje lutaka u obliku krava i mlecnih proizvoda koje sa stavljaju na ruke i njihovo koriscenje. Kada se lutke naprave, nastavnici bi trebalo da “kazu ucenicima da ce sresti pet posebnih prijatelja, i da ti prijatelji zele da decaci i devojcice odrastu u snazne i zdrave osobe”. Druga lekcija je bila “dan mlecnih poslastica”, kada svako dete dobija da proba sir, puding, jogurt i sladoled. Nastavnici su mogli i da daju ucenicima da prave “muu maske”. Za ucenike cetvrtog razreda, nastavnici mogu da drze lekcije iz Istrazivanja piramida gde su ucenici mogli da istrazuju pet grupa namirnica, i njihovih korisnih efekata po zdravlje, na sledeci nacin:

– Grupa mlecnih proizvoda (za jake kosti i zube) – Grupa mesnih proizvoda (za snazne misice) – Grupa povrca (pomaze vam da vidite u mraku) – Grupa voca (pomaze u zarastanju posekotina i modrica) – Grupa zitarica (daje nam energiju)

Na osnovu dokaza koji su predstavljeni u prethodnim poglavljima, znate da ako je ovo ono sto deca uce o ishrani i zdravlju onda nas ocekuje bolno putovanje, zahvaljujuci kompaniji Dairy Management, Inc. Ocigledno je da ni deca ni roditelji ne uce o tome kako je mleko povezano sa dijabetesom tipa I, rakom prostate, osteoporozom, multiplom sklerozom ili drugim autoimunim bolestima, i kako je pokazano da kazein, glavni protein iz mlecnih namirnica, u eksperimentalnim uslovima podstice rak i povecava nivo holesterola u krvi i ateroskleroticne plake. Reklamni veb sajt je 2002. godine obezbedio preko 70.000 lekcija obrazovnim radnicima.

Industrija mlecnih proizvoda zaista uci novu generaciju Amerikanaca svojoj verziji pogleda na ishranu. Industrija je vrsila ovo decenijama, i bila je uspesna. Susreo sam mnoge ljude koji, kada cuju o mogucim stetnim efektima mlecnih proizvoda, odmah kazu: “Mleko ne moze da bude lose”. Ovi ljudi obicno nemaju nikakve dokaze koji bi podrzali njihove stavove; oni jednostavno imaju osecaj da je mleko dobro. Oni su oduvek znali da je to tako, i njima se tako svidja. Neki od njihovih stavova poticu jos iz skolskih dana, kada su ucili da postoji sedam kontinenata, da je dva i dva cetiri, i da je mleko zdravo. Ako razmisljate na taj nacin, shvati cete zasto je industrija mlecnih proizvoda imala tako izuzetan uspeh u ovoj zemlji koristeci obrazovanje u svoje reklamne svrhe.

Da ovi reklamni proizvodi ne predstavljaju tako rasirenu pretnju po zdravlje nase dece, bilo bi prosto smesno da jedna industrijska grupa pokusava da progura svoje proizvode pod takvim prikrivenim “obrazovnim” planom. Zar se ljudi ne pitaju sta se desava kada se skoro svaka knjiga navedena u delu “biblioteka o ishrani” ovog veb sajta bavi ili mlekom, sirom ili sladoledom, uz naslove kao sto su “Sladoled: Veliki trenuci iz istorije sladoleda?”

Na kraju, tokom jula 2003. godine u “biblioteci o ishrani” nije se mogla naci nijedna knjiga o povrcu! Zar ono nije zdravo?Kada industrija mlecnih proizvoda u zvanicnim izvestajima kongresu i objavama za stampu opisuje sve ove aktivnosti vezane za skole, bar tada ih oznacava kao “reklamne” aktivnosti

Nauka industrije

Prica o CLA predstavlja dobar primer kako industrija koristi nauku da bi povecala potraznju za svojim proizvodima kako bi zaradila vise novca. U najmanju ruku, industrijska nauka stvara zbunjenost kod ljudi (Da li su jaja dobra? Da li su losa?), a u najgorem slucaju, industrijska nauka navodi potrosace na hranu koja je u stvari losa za njih, sve u ime boljeg zdravlja. Sukobi interesa su brojni u nauci industrije. Istrazivanje CLA je otpocelo novcem za posebne namene i raslo je i odrzavano novcem za posebne namene. Nacionalni savet za mlecne proizvode, kompanija Kraft Foods, Inc, Istrazivacki centar mlecnih proizvoda za severoistok, Odbor stocara i Udruzenje stocara su grupe koje su cesto finansirale istrazivanja. Uticaj korporacija na akademska istrazivanja moze da poprimi mnogo oblika, koji se krecu od bezocnih zloupotreba licne moci do sukoba interesa, i koji su skriveni od javnosti. Uticaj ne mora da predstavlja direktno podmicivanje istrazivaca da izmisle podatke. Takva vrsta ponasanja je retka. Znacajniji nacin na koji korporacijski interesi uticu na akademska istrazivanja je daleko prefinjeniji i efektivniji. Kao sto je ilustrovano CLA primerom, naucnici istrazuju detalj van konteksta koji se moze prikazati kao povoljna poruka, a industrija to u potpunosti koristi. Skoro niko ne zna gde se CLA hipoteza javila i ko ju je prvi finansirao.

Mali broj ljudi stvarno dovodi u pitanje takvo istrazivanje ako je objavljeno u najboljim casopisima. Veoma malo ljudi, narocito iz javnosti, zna koja istrazivanja dobijaju novac direktno od korporacija. Veoma malo ljudi moze da razvrsta tehnicke detalje i uvidi nedostajuce informacije koje bi inace uspostavile kontekst. Medjutim, skoro svi razumeju taj naslov iz mojih lokalnih novina. I ja bih mogao da igram tu igru. Ako bih zeleo da naskodim industriji mlecnih proizvoda i da budem malo slobodniji u svom tumacenju rezultata istrazivanja, mogao bih u naslovu da stavim: “Nova kontraceptivna hemikalija otkrivena u kravljem mleku”. Na primer, novije istrazivanje je pokazalo da CLA dramaticno ubija kokosje embrione.

Takodje, CLA povecava tkivni nivo zasicenih masnih kiselina sto bi moglo da (koristeci nas dramaticni metod tumacenja) poveca rizik od srcanih bolesti. Naravno, ja sam u svom primeru ova dva nepovezana efekta grubo naveo van konteksta. Ne znam da li ovi efekti CLA stvarno mogu da izazovu smanjenje plodnosti i veci broj srcanih oboljenja kod ljudi, ali ako bih igrao igru na nacin na koji to industrija radi, ne bi ni bilo vazno. Imao bih odlican naslov, a to moze da ima velikog uticaja.Nedavno sam se susreo sa jednim od clanova vazduhoplovnog kluba, naucnikom koji je bio ukljucen u CLA istrazivanja, i on je priznao da efekat CLA nikada nece biti nista vise od efekta aktivatorske supstance. Medjutim, mozete se kladiti da ono sto se zna privatno, nikada nece biti izreceno u javnosti.

lietartura- „Moc ishrane“ Dr Kolin Kembel