Zašto je višnja dobra za zdravlje

Tamnocrvena boja, slatkasto-kiselkasti ukus i svojstva koje poseduje višnja (Prunus cerasus) učinila su je omiljenim voćem. A da je plemenita, znali su narodi još pre dva i po milenijuma, kada su počeli i da je uzgajaju na prostorima Turske i Grčke.

Lekovita svojstva višnje

Višnje su poznate po svojim brojnim lekovitim svojstvima i antioksidativnom dejstvu. Bogate su vitaminima A, C, E i folnom kiselinom, mineralima kalijumom, magnezijumom, gvožđem i vlaknima. Višnja sadrži fenole, galičnu i p-kumarinsku kiselinu, kemferol i kvercetin.

Jaka protivupalna svojstva višnje čine je korisnom za smanjivanje bola kod gihta i upale mišića, osteoartritisa i reumatoidnog artritisa. Istraživanja potvrđuju da dvadeset višanja dnevno ili koncentrat te količine višanja imaju jači učinak na oslobađanje od bola od aspirina ili ibuprofena, „lekova“ koji imaju brojne kontraindikacije.

Moćno protivupalno sredstvo

Akutne upale odgovor su tela na povrede, infekcije, nepravilnu ishranu i alergene. Ako su upale dugotrajne, mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema poput srčanih bolesti, artritisa, astme i dijabetesa. Novija istraživanja nude sve više dokaza o pozitivnom delovanju višanja na smanjenje upala. U jednoj od studija desetoro ljudi tokom dve nedelje je svaki je dan pilo 250 ml soka od višnje, nakon čega su im se značajno smanjili upalni procesi, normalizovao se nivo triglicerida i LDL holesterola – rizičnih faktora za razvoj srčanih bolesti.

Štite od slobodnih radikala

Višnje obiluju fenolnim jedinjenjima – snažnim antioksidansima koje štite nervni sistem i sprečavaju oksidativni stres. To je bitno za starije osobe, jer ih štiti od neurodegenerativnih poremećaja poput gubitka pamćenja, senilne demencije i Alchajmerove bolesti. Zbog visokog udela antocijanina višnje su značajne u prevenciji raka, posebno debelog creva.

Teraju nesanicu

Višnja je jedna od retkih vrsta voća koje sadrži melatonin – prirodan hormon koji reguliše san. Naše telo inače prirodno luči hormon melatonin koji se oslobađa samo tokom noći, obično nakon devet sati uveče i tako podstiče san. Pre spavanja popijte čašu čistog višnjinog soka. To će vam omogućiti dubok, neprekidan i opuštajući san. Melatonin se takođe koristi u lečenju tegoba menopauze, odvikavanja od lekova, kod raka dojke i prostate, hiperaktivnosti i deficita pažnje.

Lekovita svojstva višnje:

hrani i štiti mozak
smanjuje rizik od dijabetesa
pomaže kod bubrežnih smetnji
pogoduje sistemu za varenje
potpomaže mršavljenju
poboljšava san
smanjuje rizik od srčanih bolesti
pomaže kod upale mokraćnih kanala
Koristi ostalih delova višnje

Sušene višnje deluju slično kao i sveže. Idealna su zamena kada višnje nisu dostupne u svežem obliku. Peteljke višnje daju čaj koji pomaže kod izbacivanja peska iz mokraćnih kanala, celulita, impotencije, bubrežnih bolesti i hroničnog kašlja. Lišće višnje je odlično sredstvo za lepotu, a pomaže kod peruti i otečenih kapaka. Semenke višnje primenjuju se kao toplo-hladni oblozi i kao punjenje za jastuke.

Sadnja i berba višnje

Višnja se sadi u jesen. Može se uspešno uzgajati na gotovo svim zemljištima, osim na previše vlažnom tlu. Tokom hijadu godina uzgoja, kultivisano je mnogo vrsta višnje. Višnja počninje da daje plodove u trećoj godini nakon sadnje. Vreme berbe započinje u junu. Ovaj je plod čest sastojak voćnih kolača, sokova i drugih ukusnih poslastica. Osim ukusom, neodoljiv je i mirisom, pa je popularan dodatak kozmetičkim proizvodima.

Energetske pločice sa višnjama 

Sastojci:

2/5 šoljice badema
pola šoljice mlevenog lana
pola šoljice sušenih višanja
pola šoljice sušenih brusnica
stevija ili drugi prirodni zaslađivač
2-3 kašike vode

Priprema:

Dobro sameljite sve sastojke. Smesu rasporedite po tepsiji. Narežite kao pločice.