Uticaj ishrane na formiranje kamena u bubregu

Na veb sajtu UCLA Centra za lečenje kamena u bubregu, otkrićete da kamen u bubregu može da prouzrokuje sledeće simptome:

– Mučninu, povraćanje
– Nelagodnost (pokušaji da se pronađe udoban položaj za ublaženje bola)
– Tup bol (slabo definisan, slabinski, abdominalni, bol na mahove)
– Hitnost (jaka potreba za pražnjenjem bešike)
– Učestalost (često mokrenje)
– Krv u mokraći uz bol (velika hematurija)
– Temperatura (kada je komplikacija infekcija)
– Akutna renalna (bubrežna) kolika (snađan slabinski bol koji se širi na prepone, mošnice, usmine)

Akutna renalna kolika zaslužuje dodatno objašnjenje. Ovaj bolni simptom predstavlja rezultat pokušaja kristalizovanog kamena da prođe kroz tanak kanal u vašem telu (ureter, mokraćni kanal) kroz koji mokraća prolazi iz bubrega do mokraćne bešike. Pri opisivanju bola koji se javlja, veb sajt navodi:

“Ovo je verovatno jedan od najgorih bolova koji ljudi mogu da iskuse. Oni koji su ga doživeli neče ga nikad zaboraviti… Snažan bol bubrežne kolike mora se kontrolisati snažnim lekovima za bolove. Nemojte očekivati da vam aspirin pomogne. Posetite doktora ili hitnu pomoć”.

Nažalost, i do 15% Amerikanaca, više muškaraca nego žena, će u svom životu doživeti dijagnozu kamena u bubregu. Postoji nekoliko vrsta kamena u bubregu. Iako je jedna vrsta genetički redak tip, a druga vezana za infekciju mokraćnih kanala, većina uključuje kamenje načinjeno od kalcijuma i oksalata.

Ovo kalcijum-oksalatno kamenje je relativno često u razvijenim zemljama i relativno retko u zemljama u razvoju. Ponovo, ova bolest se uklapa u iste globalne obrasce kao i druge zapadnjačke bolesti.

Prvi put sam bio upoznat sa vezom ove bolesti sa ishranom na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Torontu. Pozvan sam da održim seminar o našim nalazima dobijenim pri Kineskom istraživanju i tamo sam sreo profesora Robertsona (W. G. Robertson) iz Medicinskog istraživačkog saveta u Lidsu, u Engleskoj. Ovaj slučajan susret je bio veoma dragocen. Dr Robertson je, kako sam saznao, jedan od najistaknutijih stručnjaka u svetu o vezi ishrane i kamena u bubregu.

Istraživačka grupa dr Robertsona je detaljno istraživala odnos između ishrane i kamena u bubregu, teorijski i praktično. Njihov rad je započet pre više od trideset godina i nastavlja se i do danas.

Pretraga za naučnim radovima kojima je Robertson bio autor ili koautor pokazuje najmanje 100 radova objavljenih od sredine 1960-ih godina. Jedan od Robertsonovih grafikona prikazuje zapanjujući odnos između unosa životinjskih proteina i formiranja kamena u bubregu. On pokazuje da je unos životinjskih proteina pri nivoima većim od 21 grama po osobi na dan (nešto manje od jedne unce) za Veliku Britaniju za godine od 1958. do 1973. u bliskoj korelaciji sa velikim brojem kamenja u bubregu formiranih na 10.000 osoba godišnje. Ovo predstavlja impresivan odnos.

Malo je istraživanja istraživalo ovo pitanje temeljnije od Robertsona i njegovih saradnika. Oni su razvili model za procenu rizika od formiranja kamena u bubregu sa izuzetnom preciznošću. Iako su utvrdili šest faktora rizika za kamen u bubregu, unos životinjskih proteina je bio glavni krivac. Unos životinjskih proteina pri nivoima koji se uobičajeno javljaju u bogatim zemljama dovodi do razvoja četiri od šest faktora rizika. Ne samo da su životinjski proteini povezani sa faktorima rizika za formiranje kamenja u budućnosti, već utiču i na hroničnu pojavu kamena.

Robertson je objavio nalaze koji pokazuju da je, među pacijentima koji su imali hronično oboljenje, mogao da reši njihov problem jednostavnom promenom ishrane uklanjajući životinjske namirnice.

Kako se to odigrava? Kada se unosi dovoljno namirnica koje sadrže životinjske proteine, koncentracija kalcijuma i oksalata u urinu drastično raste, obično u roku od nekoliko sati.
Ispitanici u ovom istraživanju su unosili samo pedeset i pet grama životinjskih proteina na dan, čemu je dodavano još trideset i četiri grama životinjskih proteina na dan u obliku ribe. Ova količina životinjskih proteina je unutar nivoa koji većina Amerikanaca redovno unosi. Muškarci unose ukupno oko 90-100 grama proteina na dan, od čega većina dolazi od životinjskih namirnica; žene unose oko 70-90 grama na dan.

Kada su bubrezi pod stalnim, dugoročnim uticajem povećanog nivoa kalcijuma i oksalata, može doći do formiranja kamena u bubregu. Sledeći deo iz Robertsonovog pregleda iz 1987. godine, naglašava ulogu ishrane, naročito namirnica koje sadrže životinjske proteine:

“Urolitijaza (formiranje kamena u bubregu) predstavlja problem širom sveta i izgleda da se problem pogoršava energetski bogatom ishranom sa puno mlečnih proizvoda i sa malo vlakana kakva je uobičajena u većini industrijalizovanih zemalja… Dokazi naročito ističu unos velike količine proteina iz mesa kao dominantan faktor… Na osnovu epidemioloških i biohemijskih istraživanja predviđa se da bi prelaz na manje energetski bogatu ishranu sa više biljnih namirnica smanjio rizik od formiranja kamena u bubregu u populaciji.”

Značajan i uverljiv efekat na formiranje kamena je prikazan za životinjske namirnice. Novija istraživanja takođe pokazuju da se formiranje kamena u bubregu može započeti aktivnošću slobodnih radikala, i može se sprećiti unosom namirnica biljnog porekla koje sadrže antioksidanse. Vidimo suprotne efekte životinjskih i biljnih namirnica za još jedan organ i još jedno oboljenje (u ovom slučaju formiranje kamena).

Dr Kolin Kembel  „Moc Zdravlja“