Dve velike prevare-akupunktura i refleksologija

ISTORIJAT AKUPUNKTURE

Prema kineskoj tradiciji, otkriveno je da su ratnici koji bi bili ranjeni strelom u odredjena anatomska mesta dobijali anesteziju ili utrnulost na drugim mestima u telu. Tokom perioda od 1500 godina, sastavljen je pisani pregled akupunkturne prakse i objavljen pod naslovom “Nei Čing”. Prvi od ovih 34 tomova napisan je pre 4000 godina. Samim tim su – ukoliko bismo prihvatili starost ovih dokumenata – oni pisani u periodu ubrzo posle svetskog Potopa, pa sve do Mojsijevog vremena.

Slavni i uvažavani lekari u Kini bavili su se akupunkturnom veštinom u isto vreme kada je Hrist koristio silu od svoga Oca za isceljivanje. Kažu da je Pijen Čue, lekar iz ovog doba, putem akupunkture iscelio pacijenta u komi. Nakon ovog isceljenja usledilo je dvadeset dana lečenja travama, što je dovelo do potpunog izlečenja pacijenta – princa, čija je sahrana morala da se otkaže. Iz iskustva ranjenih ratnika razvio se koncept da veličina rane ne utiče na efikasnost terapije ubodima ili akupunkture. Stoga je bilo moguće koristiti pribor od kamena koji je bio tanji i manji po veličini od strela, što je činjenica koja mora da je ohrabrivala pacijente. Vremenom je pribor od kamena zamenjen drvetom ili bambusom. Kasnije su korišćene metalne igle, što je terapiju učinilo još efikasnijom.

Iako je akupunktura imala dug i slavan istorijat u Kini, u periodu od 1929-1958 stavljena je van zakona. Na insistiranje supruge predsednika Maoa, ponovo je stekla naklonost politike u previranjima tokom “kulturne revolucije”. Kada su Sjedinjene Američke Države, tada pod predsednikom Niksonom, ponovo uspostavile kulturne veze sa Kinom, savremeni naučnici sa zapada su po prvi put proučili akupunkturu.

KAKO AKUPUNKTURA „RADI“?

Smatra se da je akupunktura efikasna time što “deblokira” smetnje unutar spoljašnjeg energetskog sistema. Ovaj koncept je POTPUNO NEPOVEZAN sa anatomskim nervnim sistemom, venama, arterijama i limfnim čvorovima, što su pažljivo dokumentovali naučnici svih naroda i religija po kliničkim centrima širom sveta. Za razliku od anatomskih saznanja, energetski sistem akupunkture je sličan “auri” iz HINDUISTIČKOG SISTEMA. “Teorija koja stoji iza akupunkture je da u telu postoje dvostruki tokovi energije zvani „JIN“ i „JANG“, a koje obuhvata sveopšta koncepcija energije poznata kao ‘či’ ili ‘životna snaga’“. Kao i sa sistemom čakri, ova energija se posmatra kao deo sveprožimajuće univerzalne sile koja je nastala iz kosmičkog “mesta koje je tamo negde”. Jang je potekao iz Sunca i zvezda i predstavlja se kao dominantno, dobro, pozitivno i muško. Kao njemu suprotstavljenasila, jin je potekao iz zemlje i Meseca i predstavljen je kao zlo, negativno i žensko. Prema ovom teorijskom sistemu, večna potraga za mirom, zdravljem i srećom, kako za pojedinca, tako i za svemir, predstavlja ravnotežu ove dve suprotstavljene sile. Na površini tela je ova energetska sila navodno organizovana u 24 kanala ili meridijana koji se protežu po dužini tela, od glave do prsta na nozi. Ovi meridijani odgovaraju unutrašnjim organima opšte poznate anatomije (to jest, pluća, stomak, srce, itd.).
Medjutim, postoji nekoliko prilično neobičnih celina kao što su “TROSTRUKI GREJAČ” i “CIRKULACIJA”, koji se ne uklapaju ni u jedan poznati anatomski deo tela! Ljudima odgovara da ovu činjenicu zanemare prilikom većine savremenih diskusija na ovu temu. Duž meridijana postoje tačke “NISKOG OTPORA”, a to su zapravo akupunkturna mesta. Ona se stimulišu tupim pritiskom, pomeranjem mehaničkih igli, električnom strujom i paljenjem delova lišća ili mešavine lekovitih trava. Tradicionalno postoji više od 800 akupunkturnih tačaka, mada savremeni terapeuti “otkrivaju” i nove. Izgleda da broj tačaka koje su potrebne za anesteziju prilično varira. Standardna torakotomija, koja otvara grudni koš putem zasecanja dugačkog 15-20 cm i uklanjanja rebra, obično zahteva 18 mesta.

Medjutim, u skorije vreme neke hirurške klinike sada koriste samo jedno. U nekim slučajevima se igle uopšte ni ne koriste za totalnu anesteziju. Ovakvo ogromno variranje u tehnici svakako da povlači pitanje subjektivnosti i prilično se ne uklapa sa fiziologijom. Prema kineskom učenju, čak i spoljašnje uho predstavlja čitavo telo u “mikrokosmosu” i može se koristiti za dijagnozu i lečenje. Tvrdi se da se meridijanske linije uklapaju u anatomske i fiziološke principe; medjutim, nisu izneti ozbiljni dokazi koji bi dokumentovali ovu pretpostavku. Uprkos ovim slabostima i nedostatku racionalnog fiziološkog objašnjenja, akupunktura ipak funkcioniše u nekim slučajevima. Izvestan procenat ljudi koji dobijaju ovakav tretman će imati dovoljno anestezije za hirurški zahvat. Pacijenti koji su prilično stoički i pasivni biće mnogo prilagodljiviji na ovaj oblik terapije nego oni koji su nezavisniji i agresivniji. Iz ovog razloga je malo verovatno da će anestezija uz pomoć akupunkture ikada preći u širu upotrebu u hirurškim procedurama u zapadnom društvu, čak i ako se možda prihvata kao “rekreativna medicina” ili kao oblik društvene terapije.

OPASNOSTI

Dr Džon de Romane (John de Romanett) u svojoj knjizi Akupunktura, mesmerizam i hipnoza (Acupuncture, Mesmerism and Hypnotism) iznosi jake tvrdnje da postoji odnos izmedju akupunkture i hipnoze. Njegova teza se zasniva na konceptu jednoličnih, ponavljajućih stimulacija putem igala, električne struje ili zvuka. On ukazuje na to da se čak i životinje mogu hipnotisati i dovesti pod anesteziju putem ovih metoda. Njegova zapažanja povrdjuje Dr Vilijem Krejper (William Kraper), a objavljene su u časopisu Journal of the American Medical Association od 15. maja 1972. Izgleda čudno to što religiozne ljude privlače tehnike sa malo ili nimalo veze sa fiziologijom, stvorene u spiritističkoj kulturi, a kojima se u velikoj meri bave oni koji veruju i promovišu anti-biblijsku filozofiju. Ali zaista je tako! I mnogi ljudi se otvaraju za laži istočnjačke filozofije zasnovane na pokušaju da se u ravnotežu dovedu suprotnosti, kao što su dobro i zlo, ili muško i žensko. Biblijska religija je, nasuprot tome, zasnovano na biblijskoj istini o trijumfu dobrog nad zlim.

Dva religiozna autora, koji su dali neke vrlo korisne komentare na pokret holističkog zdravlja, koriste se neuobičajenim rečima dok predlažu da se prihvati akupunktura kao praksa.
“Na prvom mestu, mi predlažemo da se ulazak u carstvo drevne kineske medicine obavi iz samo jednog specifičnog razloga: lečenja hroničnog bola uz pomoć terapije kontrastimulacijom, kao što su igle ili električna stimulacija, kada su ostali metodi neuspešni ilisamo delimično uspešni… Mi smatramo da je važno da terapeut razmišlja u terminima mehanizama u nervnom sistemu, a ne u terminima meridijana i životne energije.”Nažalost, ovaj način rezonovanja je sličan onom kojim se poslužio kralj Saul kada je opravdavao odlazak kod veštice u En-Doru. Doduše, Saul zaista pre toga “beše istrebio iz zemlje one koji zazivaju mrtve i proriču budućnost”. Ali je sada Samuilo bio mrtav, a David je bio pomazan za kralja kao nedvosmisleni naslednik trona. “Gledajući vojsku Filistejsku, Saula obuze strah i srce mu jako uzdrhta. Saul upita Gospoda, ali mu Gospod ne odgovori ni u snu, ni preko Urima, ni preko proroka. I Saul reče slugama svojim: Tražite mi koju ženu koja zaziva mrtve, da otidem k njoj i upitam je.”

ALTERNATIVA

Prividan nedostatak alternativa nije dobar razlog da pribegnemo metodama koje su nesumnjivo za osudu i koje bi mogle da dovedu do našeg večnog uništenja. Koliko god da to zvuči surovo, možda je bolje izdržati hroničan bol nego se prepustiti iscelitelju ili tehnici koja je nedvosmisleno protivna fiziologiji, logici i Bogu. Važno je ipak istaći da postoje prave, fiziološke metode koje koriste fizioterapeuti i drugi lekari, a kojima se stimulišu nervi u organizmu i stvarno blokiraju putanje bolova. Ovi lekari ne pokušavaju da “dovedu energije u ravnotežu”. Za razliku od toga, stimulacija nerava u telu može da blokira osećaj bola i od velike je pomoći kod mnogih problema sa hroničnim bolovima. Primer za ovu metodu je nervni stimulator koji radi kroz kožu. Protiviritacija sa masažom takodje ilustruje isti metod. Kao što je često slučaj, laž stoji veoma blizu istine.

REFLEKSOLOGIJA

Refleksologija je bliski rodjak akupunkture. Iako se smatra prihvatljivijom “zapadnjačkom varijantom” tehnike balansiranja energije, njeni koreni su duboko u spiritističkom tlu. U stvari, iste meridijanske linije u akupunkturi se primenjuju i u refleksologiji. Ova tehnika se zasniva na ideji da na površinama dlanova i tabana postoje centri energije koji su povezani sa telesnim organima. Nožni palac u refleksološkoj praksi ima značajnu važnost. U mističkoj zoroastrijanskoj tradiciji, nožni palac je takodje važan kao veza sa umom i navodno može da donese sklad telu. Opet se navodi ideja “zakrečenja ili debalansa energije” kao uzrok bolesti. Masaža stopala ili ruke će, prema refleksologu, locirati male “kristale zakrečene energije”. Ovakvo zakrečeno mesto je obično meko na dodir i nestaje pravilnom masažom. Uprkos mikroskopskoj analizi kože i nervnog sistema ruke i stopala, ljudi koji su pažljivo proučavali ljudsku anatomiju nikada nisu uspeli da pronadju ove tačke energetskog zakrečenja. Ako refleksolog oseća nešto što ne postoji i manipuliše energijom koja se ne može pokazati, koji je onda razlog njegovog uspeha? Do “uspeha” zaista dolazi, a ponekad je i dijagnoza tačna. Postoje li okultističke osobine ove naizgled efikasne tehnike, koje su slične čitanju aure ili korišćenju rašlji? Za nas je ovo neugodno pitanje, jer mnogi “dobri” religiozni ljudi imaju veze sa refleksologijom, i kao terapeuti i kao pacijenti. U rasudjivanju ovog problema, važno je ostaviti po strani osećanja, ponos i predrasude, i pažljivo analizirati ne samo neposredne rezultate, nego i večne posledice. Bog veoma jasno daje usmerenja putem Biblije, a ne putem nekakvog prilično nejasnog utiska na koji u velikoj meri mogu uticati lična osećanja i iskustva povezana sa delovanjem DEMONA. Religiozni ljudi bi trebalo da bude u stanju da lako prepoznaju ovu tehniku kao opasnu, zbog njene veze sa “balansiranjem energije”, jer nam Biblija jasno kaže da se držimo podalje od “vračanja”, odnosno povezivanja sa demonskom silom (ili bavljenja okultizmom).