Meso-prava hrana ili mitovi i zablude?

-PRAVA HRANA! PRAVA HRANA ZA PRAVE LJUDE! KAKVA PRIVLAČNA MISAO! STA LI SVE NE OBEĆAVA!

Mozda takva razmisljanja i spadaju u proslost, ali danas nam jos uvek ide voda na usta od ukusnog pecenja. Ispada da je prava hrana dobar komad teletine ili svinjetine. Ko bi samo zeleo da se odrekne tako socnog zalogaja! Autoritativni glas informise nas da u 100 grama telece snicle nema vise holesterola nego u 100 grama piletine. Ono sto se, medjutim, cesto precutkuje jeste cinjenica da cak i nemasna junetina, iako se po holesterolu može uporediti sa piletinom, sadrži tri do sest puta više opasnih zasicenih masnoća koje podižu nivo holesterola u krvi. Osim toga, ko jede obrok od 100 grama? Prosecni hamburger ima oko 150 grama mesa, a prosecna snicla 170 grama…

-ALI ZAR MESO NIJE VAŽAN IZVOR BELANČEVINA?

Meso je po svojoj prehrambenoj vrednosti zaista izvor obilnih kolicna belancevina, ali ono sa sobom donosi i niz drugih problema.
Pre svega, vecina ljudi precenjuje svoju potrebu za belancevinama.
Preporucena dnevna kolicina (RDA) belancevina iznosi 45-60 grama.
Ali prosecni stanovnik nase zemlje pojede dva do tri puta vecu kolicinu. Takav prekomerni unos belancevina stvara probleme bubrezima, podstice razvoj gihta i dovodi do izlucivanja kalcijuma iz kostiju.
Kod mesa je jos veci problem u tome sto ono sadrzi veliku kolicinu masnoca (vecinom zasicenih) i holesterola. Naucna istrazivanja uveliko ukazuju na to da je ishrana bogata masnocama jedan od glavnih krivaca za danasnje bolesti na Zapadu. Ona se sa stoji od upotrebe proizvoda zivotinjskog porekla kao sto su meso, jaja i mlecni proizvodi.

Nevolja pri upotrebi tih proizvoda nastaje kad ljudskom telu, iako je u stanju da se hrani zivotinjskom hranom, zafali zastita protiv velikih kolicina masnoca i holesterola.Covek, naime, za razliku od zivotinja mesojeda, ne poseduje enzime koji mogu da vare holesterol. U njegovom krvotoku se skuplja suvisna masnoca i holesterol koji se taloze na zidove krvnih zila. Tokom vremena one odebljaju i suze se,stvore se naslage i nastaje ateroskleroza.Zbog toga dolazi do smanjenja ili potpunog prestanka dotoka krvi u vitalne organe. Na taj nacin se udara temelj mnogim danasnjim smrtonosnim bolestima kao sto su koronarna bolest, visoki krvni pritisak, mozdani udar, secerna bolest i vise vrsta raka.

TOKOM ZIVOTA,ZBOG PROSECNE OSOBE KOJA SE HRANI MESOM,ZAKOLJE SE 2480 PILICA,98 ĆURANA,32 SVINJE I OVCE,I 12 JUNICA

-ALI ČOVEK ODUVEK JEDE MESO,ODAKLE ODJEDNOM SVI TI PROBLEMI?

Vratimo se u mislima malo u proslost, na pocetak 20. veka. Tada nije bilo toliko bolesti vezanih uz aterosklerozu jer ljudi nisu jeli meso dva ili tri puta dnevno kao danas. Oko 70% belancevina oni su unosili preko biljne hrane. Danas, medjutim, prosecan covek u razvijenim zemljama dobija 70% belancevina iz zivotinjskih proizvoda zasicenih
masnocama i holesterolom.
– U ono vreme su se domace zivotinje uzgajale na veoma drugaciji nacin. Kokoske su trcale po dvoristu.Medjutim, te idilicne farme su danas velikim delom zamenjene
tovilistima. Na najmanjem mogucem prostoru i po najmanju mogucu cenu uzgaja se najveci moguci broj zivotinja. Vecina zivotinja koje danas jedemo uzgajaju se u tovilistima ili su zatvorene u kavezima, prakticno bez ikakve mogucnosti kretanja. Meso tih zivotinja moze sadrzavati dva puta vise masnoca od mesa domacih zivotinja koje se slobodno krecu.

– Zivotinje unose i skladiste u svom telu vestacko djubrivo i pesticide koji se koriste pri proizvodnji njihove hrane.I biljna hrana je danas zagadjena; medjutim, koncentracija svih tih otrovnih materija mnogostruko se umnozava talozenjem u masnom tkivu zivotinja. Zivotinjama koje se uzgajaju u skucenom prostoru rutinski se daju hormoni, antibiotici i druge hemikalije kako bi se neutralizovao ucinak stresa pod kojim one zive, sprecio nastanak bolesti i ubrzao rast.

Ostaci tih zagadjivaca ulaze u prehrambeni lanac, na cijem je vrhu covek!
Onima koji su voljni da se suoce sa cinjenicama, mnostvo naucne literature jasno dokazuje da je takva ishrana jedan od glavnih krivaca za danasnje zdravstvene probleme.
Medjutim, vest se ipak polako siri i danas je sve vise ljudi koji su svesni te stvarnosti i zato jedu mnogo manje mesa, jaja, punomasnog mleka i maslaca nego pre desetak godina.

KONZUMIRANJEM VECEG HAMBURGERA,OBROKA POMFRITA I MLECNOG ŠEJKA,U TELO SE UNOSI I 15 CAJNIH KASICICA MASNOCA KOJE ZACEPLJUJU KRVNE ZILE!

–ŽELIMO LI TIME REĆI DA JE BOLJE  IZOSTAVITI MESO IZ ISHRANE?

Milijarde ljudi na ovoj planeti sasvim dobro ugodno i nadasve zdravo i poletno zive hraneci  se samo biljnim belancevinama.

EVO NEKIH PREDNOSTI TAKVE ISHRANE:

1.ZDRAVSTVENE PREDNOSTI

Ljudi koji ne jedu namirnice zivotinjskog porekla:
– duze zive;
– manje oboljevaju od srcanih napada i mozdanih udara;
– imaju manje problema sa tezinom;
– imaju nizi nivo holesterola;
– imaju nizi krvni pritisak;
– manje oboljevaju od secerne bolesti;
– manje oboljevaju od hemoroida i divertikuloze, i imaju redovniju stolicu;
– manje oboljevaju od raka dojke, prostate i debelog creva;
– imaju jace kosti, a manje osteoporoze;
– manje oboljevaju od bubreznih i zucnih kamenaca;
– manje oboljevaju od bubreznih bolesti i gihta.

OSIM TOGA, TAKVA ISHRANA JE UKUSNA I FINANSIJSKI ISPLATIVA

2.ZAŠTITA OKOLINE

Stocarstvo je, sa ekoloske strane, jedna od najrazornijih industrija na svetu.

PRELAZ NA BEZMASNU HRANU BI:

– SAČUVAO VECE KOLICINE VODE: Za proizvodnju jednog kilograma psenice potrebno je oko 300 litata vode, dok je za proizvodnju jednog kilograma junetine potrebno 3.000 litara vode, dakle deset puta vise.

– ZAŠTITIO KIŠNE ŠUME: Proizvodnja pola kilograma mesa za hamburgere zahteva unistenje 5 m2 kisne prasume za uzgoj potrebne zivo tinjske hrane.
– SAČUVAO PLODNO TLO: Svake godine se samo u SAD-u zbog preterane ispase stoke i neodrzivih metoda uzgoja zivotinjske hrane izgubi
vise od pet milijardi tona povrsinskog plodnog tla.
– ZASTITIO MNOGA STABLA: Brojne sume se unistavaju da bi se mogli proizvesti usevi za zivotinjsku hranu. Svaka osoba koja prestane da jede meso spasava 0,4 hektara stabala godisnje.

– SAČUVAO CISTU VODU:Svake godine samo americka tovilista proizvedu vise od milijarde tona stocnog djubreta –sto je znacajan izvor zagadjenja vode.

3.POVEĆANJE ZALIHA HRANE U SVETU

Oko 85% zitarica proizvedenih u Americi odlazi za stocnu hranu. Kad bi se samo u SAD-u upola smanjila potrosnja mesa, sa sacuvanom zemljom i ustedjenom vodom, kao i sa zitaricama i sojinim zrnom mogle bi se ishraniti sve zemlje u razvoju.

-IMPRESIVNO,ZAR NE?

Cinjenice koje ukazuju na potrebu prestanka upotrebe mesa i drugih proizvoda zivotinjskog porekla svakog dana su sve brojnije.
Nutricionisticka istrazivanja potvrdjuju da je ishrana zasnovana na integralnim biljnim namirnicama ne samo adekvatna, vec i najbolja.
Zdravi ljudi nemaju ugradjeni instinkt ubijanja.
Pre ce nam poteci voda na usta kada vidimo plod sveze breskve, nego komad sirovog mesa. Vazno je znati da je ishrana vocem, povrcem, mahunarkama i zitaricama savrseno prilagodjena nasim potrebama – anatomski, fizioloski i instinktivno.

Medjutim, nije lako analizirati ustaljene prehrambene navike i priznati da one nisu bas najbolje.Ali najmudriji medju nama to ce svakako ucniti.

Oni ce shvatiti da ne mogu pravu hranu dobiti iz klaonica ili fabrika, vec  ce je potraziti u vrtovima i na poljoprivrednim imanjima.